Loši gubici ismijavanja sa gledišta predaja

Moralna izgradnja

(prethodno...)

U predajama od Čistih, mir neka je s njima, također se oštro prekoravaju oni koji ponižavaju i ismijavaju vjernike. U vezi s tim pitanjem navest ćemo nekoliko predaja:

 

Isprazan govor i vječiti gubitak

Oni koji ogovaranjem, klevetanjem, vrijeđanjem i ponižavanjem ljudi zasmijavaju druge trebaju znati da će na Sudnjem danu biti među najvećim gubitnicima.

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

 كَانَ بِالْمَدِينَةِ رَجُلٌ بَطَّالٌ يُضْحِكُ النَّاسَ مِنْهُ فَقَالَ قَدْ أَعْيَانِي هَذَا الرَّجُلُ أَنْ أُضْحِكَهُ يَعْنِي عَلِيَّ بْنَ الْحُسَيْنِ قَالَ فَمَرَّ عَلِيٌّ، عليه السلام، وَ خَلْفَهُ مَوْلَيَانِ لَهُ قَالَ فَجَاءَ الرَّجُلُ حَتَّى انْتَزَعَ رِدَاءَهُ مِنْ رَقَبَتِهِ ثُمَّ مَضَى فَلَمْ يَلْتَفِتْ إِلَيْهِ عَلِيٌّ، عليه السلام، فَاتَّبَعُوهُ وَ أَخَذُوا الرِّدَاءَ مِنْهُ فَجَاءُوا بِهِ فَطَرَحُوهُ عَلَيْهِ فَقَالَ لَهُمْ مَنْ هَذَا فَقَالُوا هَذَا رَجُلٌ بَطَّالٌ يُضْحِكُ أَهْلَ الْمَدِينَةِ فَقَالَ قُولُوا لَهُ إِنَّ لِلَّهِ يَوْماً يَخْسَرُ فِيهِ الْمُبْطِلُون.

“U Medini je živio neki čovjek besposličar koji je zasmijavao ljude. Reče on jednom: ‘Ovaj čovjek (tj. Ali ibn Husejn) mi se ne da zasmijati.’ Pa prođe jednom Imam Sedžad a za njim dvojica sluga njegovih. Taj čovjek priđe i Imamu sa vrata strgnu ogrtač, zatim ode, a Imam Sedžad, mir neka je s njim, nije ga ni pogledao. Ljudi krenuše za njim i uzeše od njega ogrtač, potom ga donesoše i ogrnuše Imama njime, a on ih upita: ‘Ko je onaj?’ ‘Ama to je jedan besposličar koji zasmijava narod Medine’, rekoše oni. Imam na to kaza: ‘Recite mu da Bog ima dan u kojem će besposličari veliki gubitak doživjeti.’”[1]

U svakom slučaju, nema dvojbe da će takve osobe na Sudnjem danu zadesiti brojne patnje i muke i kako god su se oni na Ovom svijetu rugali vjernicima i ismijali ih, na Sudnjem danu vjernici će se smijati njima.

Poslanik plemeniti, s.a.v.a., rekao je:

إِنَّ الْمُسْتَهْزِئينَ بِالنَّاسِ يُفْتَحُ لِاَحَدِهِمْ بابٌ مِنَ الْجَنَّةِ فَيُقَالُ لَهُ هَلُمَّ هَلُمَّ فَيَجِيءُ بِكَرْبِهِ وَ غَمِّهِ فَإِذا أَتَاهُ أُغْلِقَ دُونَهُ ثُمَّ يُفْتَحُ لَهُ بَابٌ آخرُ فَيُقالُ لَهُ هَلُمَّ هَلُمَّ فَيَجِيءُ بِكَرْبِهِ وَ غَمِّهِ فَإِذا أتَاهُ أُغْلِقَ دونَه فَمَا يَزَالُ ذَلكَ حَتَّى إِنَّ الرَّجُلَ يُفْتَحُ لهُ الْبَابُ فَيُقَالُ لَه هَلُمَّ هُلُمَّ فَلا يَأْتِيهِ.

“Uistinu će se jednom od onih koji su se ljudima izrugivali otvoriti jedna vrata džennetska, pa će mu se kazati: ‘Požuri, požuri!’ On će onda doći u muci svojoj i tuzi, pa taman kad dođe do njih, ona će se pred njim zatvoriti. Zatim će mu se otvoriti druga vrata, pa će mu se kazati: ‘Požuri, požuri!’ On će opet doći u muci svojoj i tuzi, pa taman kad dođe do njih, ona će se pred njim zatvoriti. I to će tako trajati sve dok se pred tim čovjekom ne otvore jedna od tih vrata, te mu se opet kaže: ‘Požuri, požuri!’, a on im neće ni prilaziti.”[2]

 

Zaključak rasprave

Imajući u vidu ono što je rečeno, vjerski osviješteni i pobožni ljudi bi se morali kloniti ovakvog ružnog i nedoličnog ponašanja iz dva razloga:

Kao prvo, zato što su ismijavanje i nepristojno izrugivanje po svojoj prirodi ružni.

Kao drugo, zato što ono dovodi do činjenja i drugog velikog grijeha – ogovaranja.

Gospodaru, sačuvaj nas grijeha!

(nastavak...)

[1] Biharu-l-envar, Bejrut, sv. 72, str. 147; Menakib Al Ebi Talib, sv. 4, str. 158; Amali Saduk, sjednica 39, predaja 6, str. 183.

[2] Gazali, Ihja'u ulumi-d-din, sv. 3, str. 131; Mi'radžu-s-se'ade, str. 302; Džami'u-s-se'adat, Bejrut, sv. 2, str. 288. 

Zadnji put promjenjen: %AM, %12 %411 %2014 %08:%Jan

TPL_GK_LANG_LOGIN_POPUP

fb iconTPL_GK_LANG_FB_LOGIN_TEXT