Najbolji način življenja - življenje u čistoti (drugi dio)

Moralna izgradnja
Drugo: Ulaganje truda i napora

Premda je Bog Uzvišeni zajamčio opskrbu, ipak ne treba zanemariti činjenicu da zajamčenost opskrbe nije u tom značenju da nečiju opskrbu donose u njegovu kuću ili da mu s neba spuštaju trpezu, već to znači da su u prirodi predviđeni izvori osiguranja opskrbe za sve životinje, kao što Kur'an Časni kaže:

وَ قَدَّرَ فِيهَا أَقْوَاتَهَا

“...opskrbe njezine na njoj odredio...” (Fussilet, 10)

Ali, za stjecanje opskrbe treba se truditi i uzeti je iz prostranih božanskih izvora jer:

وَ أَن لَّيْسَ لِلْإِنسَانِ إِلَّا مَا سَعَى

“I da je čovjekovo samo ono što sam uradi.” (En-Nedžm, 39)

Zato, svako u skladu sa svojim mogućnostima, trudom i naporom kroji svoji sudbinu, dok će onaj koji sjedi u kući čekajući opskrbu i umre od gladi izvršiti samoubistvo i grijeh je na njegovim plećima. U islamskom naučavanju prekoreni su oni koji ne traže opskrbu i ne trude se da je steknu.

U vezi s ovim pitanjem vašoj pažnji preporučujemo nekoliko predaja.

Imam Bakir, mir neka je s njim, rekao je:

إِنِّي لَأُبْغَضُ الرَّجُلَ فَاغِرًا فَاهُ إِلَى رَبِّهِ فَيَقُولُ اُرْزُقْنِي وَ يَتْرُكُ الطَّلَبَ

“Zaista ja mrzim čovjeka koji zine prema svome Gospodaru, govoreći: ‘Opskrbi me!’, a napusti traženje.”[1]

U drugoj predaji je rekao:

إِنِّي أَجِدُنِي أَمْقُتُ الرَّجُلَ مُتَعَذِّرَ الْمَكَاسِبِ فَيَسْتَلْقِي عَلَى قَفَاهُ وَ يَقُولُ: اللَّهُمَّ ارْزُقْنِي وَ يَدَعُ أَنْ يَنْتَشِرَ فِي الْأَرْضِ وَ يَلْتَمِسَ مِنْ فَضْلِ اللَّهِ فَالذَّرَّةُ تَخْرُجُ مِنْ جُحْرِهَا تَلْتَمِسُ رِزْقَهَا

“Ja zaista ne volim čovjeka koji bježi od rada i zarade, te leži na leđima govoreći: ‘Bože, daj mi opskrbu!’ i koji propušta priliku da krene Zemljom i priskrbi nešto iz obilja Božijeg. Onda je rekao: ‘I mrav sićušni izlazi iz mravinjaka svoga da bi opskrbu stekao.’” (Znači čovjek ne treba manje od mrava da se trudi u sticanju opskrbe.)[2]

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

... إِنَّ قَوْماً مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللهِ صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ لَمَّا نَزَلَتْ « وَ مَنْ يَتَّقِ اللهَ يَجْعَلْ لَهُ مَخْرَجًا وَ يَرْزُقْهُ مِنْ حَيْثُ لا يَحْتَسِبُ» أَغْلَقُوا الْأَبْوَابَ وَ أَقْبَلُوا عَلَى الْعِبَادَةِ وَ قَالُوا قَدْ كُفِينَا فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ مَا حَمَلَكُمْ عَلَى مَا صَنَعْتُمْ؟ فَقالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ تَكَفَّلَ «اللهُ» لَنَا بِأَرْزَاقِنَا فَأَقْبَلْنَا عَلَى الْعِبَادَةِ فَقَالَ إِنَّهُ مَنْ فَعَلَ ذَلِكَ لَمْ يُسْتَجَبْ لَهُ عَلَيْكُمْ بِالطَّلَبِ

“Kada je objavljen ajet: ‘...a onome koji se Boga boji, On će izlaz naći i opskrbit će ga odakle se i ne nada...’ (Et-Talak, 2–3), jedna skupina drugova Božijeg Poslanika, s.a.v.a., zatvorila se u svoje kuće i posvetili su se ibadetu. Govorili su da im je opskrba od Boga zajamčena. Kada je vijest o tome došla do Poslanika Božijeg, s.a.v.a., on je poslao nekoga po njih. Potom ih je upitao: ‘Šta vas je navelo na takav postupak?’ Oni rekoše: ‘Bog Uzvišeni nam je, shodno ovom ajetu, zajamčio opskrbu pa zato ne idemo da radimo i mi smo se posvetili ibadetu.’ On potom reče: ‘Ko god tako radi, dova mu neće biti uslišana: morate tražiti opskrbu!’”[3]

Dakle, kao što su naši vjerski predvodnici radili da bi stekli opskrbu i mi također imamo obavezu biti preduzetni u sticanju opskrbe.[4]


[1] Vesailu-š-ši‘a, sv. 12, str. 15, hadis 8.

[2] Isto, str. 17, hadis 4.

[3] Vesailu-š-ši‘a, sv. 12, str. 15, hadis 7.

[4] Poznata je priča o čovjeku po imenu Muhamed ibn Munkeder koji je prigovarao Imamu Muhamedu Bakiru, mir neka je s njim, zašto radi. Objašnjenje o tome može se naći u Vesailu-š-ši‘a (sv. 12, str. 9, pogl. 4, hadis 1).

Zadnji put promjenjen: %AM, %30 %469 %2018 %10:%Jun
Označeno :

TPL_GK_LANG_LOGIN_POPUP

fb iconTPL_GK_LANG_FB_LOGIN_TEXT