Važnost ispunjavanja obećanja u predajama

Moralna izgradnja

U predajama se također mnogo govori o obećanju i zavjetu te vašoj pažnji preporučujemo mali dio ovih predaja.

1. Ispunjavanje obećanja odlika je vjernika

Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:

مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَ الْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيَفِ إِذَا وَعَدَ

“Ko vjeruje u Boga i u Sudnji dan neka ispunjava obećanja.”[1]

Imam Ali, mir neka je s njim rekao je:

إنَّ الْوَفاءَ بِا لْعَهْدِ مِنْ عَلاماتِ اَهْلِ الدِّينِ

“Ispunjavanje obećanja jedno je od obilježja vjernika.”[2]

U drugoj predaji Poslanik, s.a.v.a., kaže:

لا دينَ لِمَنْ لا عَهْدَ لَهُ

“Nema vjere onaj ko ne ispunjava obećanja.”[3]

2. Kršenje obećanja znak je licemjerja

U jednoj predaji prenosi se od Poslanika Božijeg, s.a.v.a., da je rekao:

“Tri su obilježja licemjera: kada govori – laže, kada zada riječ– pogazi je, kada mu se povjeri – iznevjeri.”[4]

آيَةَ الْمُنَافِق ثَلاثٌ إذا حَدَّثَ كَذِبَ وَ إذا وَعَدَ أَخْلَفَ ‏ وَ إذا ائْتُمِنُ خَانَ

3. Ispunjavanje obećanja je kao zakletva

Hišam ibn Salem kaže: “Rekao je Imam Sadik, mir neka je s njim:

عِدَةُ الْمُؤْمِنِ أَخَاهُ نَذْرٌ لَا كَفَّارَةَ لَهُ فَمَنْ أَخْلَفَ فَبِخُلْفِ اللهِ بَدَأَ وَ لِمَقْتِهِ تَعَرَّضَ وَ ذَلِكَ قَوْلُهُ: «يا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لِمَ تَقُولُونَ ما لا تَفْعَلُونَ كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللهِ أَنْ تَقُولُوا ما لا تَفْعَلُون؟»

‘Obećanje koje vjernik da bratu svome u vjeri je zakletva za koju nema iskupljenja. Onaj ko je prekrši, Bogu je lažno obećanje dao i izložio sebe srdžbi Njegovoj, i to je ono o čemu Kur'an kaže: O vi koji vjerujete, zašto govorite ono što ne radite; o kako je Bogu mrsko kad govorite ono što ne činite!’”[5]

4. Kršenje obećanja uzrokuje Božiju srdžbu

Zapovjednik vjernih, Ali, mir neka je s njim, u svom naređenju Maliku Aštaru kaže:

إيّاكَ ... أَنْ تَعِدَهُمْ فَتُتْبِعَ مَوْعُودَكَ بخُلْفِكَ... وَ الْخُلْفَ يُوجِبُ الْمَقْتَ عِنْدَ اللهِ وَ عِنْدَ النَّاسِ قَالَ اللهُ سُبْحَانَهُ كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللهِ أَنْ تَقُولُوا ما لا تَفْعَلُونَ‏...

“...Čuvaj se navike da im obećaš, a potom kršenjem popratiš obećanje svoje, jer kršenje obećanja uzrokuje omraženost u Boga i u ljudi. Bog Uzvišeni kaže: [6]

كَبُرَ مَقْتًا عِندَ اللهِ أَن تَقُولُوا مَا لَا تَفْعَلُونَ

‘O, kako je Bogu mrsko kada govorite ono što ne činite!’” (Es-Saff, 3)

5. Ispunjavanje obećanja je vjersko pravo

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

ألْمُؤْمِنُ أَخُو الْمُؤْمِنِ عَيْنُهُ وَ دَلِيلُهُ لَا يَخُونُهُ وَ لَا يَظْلِمُهُ وَ لَا يَغُشُّهُ وَ لَا يَعِدُهُ عِدَةً فَيُخْلِفَهُ

“Vjernik je vjerniku brat, on je njegovo oko i njegov vodič, ne izdaje ga, ne čini mu nasilje, ne vara ga i ne daje mu obećanje koje će prekršiti.”[7]

6. Potrebna napomena

Upravo kao što se da zaključiti iz ajeta i predaja, ispunjavanje obećanja jedno je od važnih i osnovnih pitanja koje je u svetoj vjeri islamu predmetom najveće pažnje. Jer, ukoliko se ovom temeljnom pitanju ne bi poklanjala pažnja, život ljudi bi bio razoren, a kao posljedica nereda i meteža ljudi će izgubiti povjerenje jedni u druge i oslabit će temelji društvenih odnosa. Zato islam toliko pridaje važnost ispunjavanju obećanja i dogovora da ih smatra obavezujućim čak i prema neprijatelju i onome ko je drugačiji s obzirom na uvjerenja, ideologiju i ciljeve.

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

ثَلَاثٌ لَمْ يَجْعَلِ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ لِأَحَدٍ فِيهِنَّ رُخْصَةً: أَدَاءُ الْأَمَانَةِ إِلَى الْبَرِّ وَ الْفَاجِرِ وَ الْوَفَاءُ بِالْعَهْدِ لِلْبَرِّ وَ الْفَاجِرِ وَ بِرُّ الْوَالِدَيْنِ بَرَّيْنِ كَانَا أَوْ فَاجِرَيْنِ

“Tri su stvari u kojima Bog nikome nije dao olakšicu: čuvanje amaneta, bilo da se radi o dobrom ili o lošem, ispunjavanje datog obećanja, bilo da je dato dobrom ili lošem čovjeku, dobročinstvo ocu i majci, bilo da su oni dobri ili loši.”[8]

Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, naredio je Maliku Aštaru da ispuni obećanje dato i neprijatelju, te s tim u vezi kaže:

وَ إِنْ عَقَدْتَ بَيْنَكَ وَ بَيْنَ عَدُوِّكَ عُقْدَةً أَوْ أَلْبَسْتَهُ مِنْكَ ذِمَّةً فَحُطْ عَهْدَكَ بِالْوَفَاءِ وَ ارْعَ ذِمَّتَكَ بِالْأَمَانَةِ وَ اجْعَلْ نَفْسَكَ جُنَّةً دُونَ مَا أَعْطَيْتَ فَإِنَّهُ لَيْسَ مِنْ فَرَائِضِ اللهِ شَيْ‏ءٌ النَّاسُ أَشَدُّ عَلَيْهِ اجْتِمَاعًا مَعَ تَفَرُّقِ أَهْوَائِهِمْ وَ تَشَتُّتِ آرَائِهِمْ مِنْ تَعْظِيمِ الْوَفَاءِ بِالْعُهُودِ وَ قَدْ لَزِمَ ذَلِكَ الْمُشْرِكُونَ فِيمَا بَيْنَهُمْ دُونَ الْمُسْلِمِينَ لِمَا اسْتَوْبَلُوا مِنْ عَوَاقِبِ الْغَدْرِ فَلَا تَغْدِرَنَّ بِذِمَّتِكَ وَ لَا تَخِيسَنَّ بِعَهْدِكَ وَ لَا تَخْتِلَنَّ عَدُوَّكَ فَإِنَّهُ لَا يَجْتَرِئُ عَلَى اللهِ إِلَّا جَاهِلٌ شَقِيٌّ، وَ قَدْ جَعَلَ اللهُ عَهْدَهُ وَ ذِمَّتَهُ أَمْنًا أَفْضَاهُ بَيْنَ الْعِبَادِ بِرَحْمَتِهِ وَ حَرِيمًا يَسْكُنُونَ إِلَى مَنَعَتِهِ...

“Ako zaključiš sporazum s neprijateljem ili mu daš riječ, onda provedi sporazum svoj i izvrši pošteno riječ svoju. Postavi se kao štit naspram svakoga kome si dao riječ, budući da među obavezama Božijim ne postoji ništa na čemu su ljudi jače ujedinjeni, i pored neslaganja u zamislima svojim i promjenljivosti u mišljenjima svojim, nego što je uvažavanje ispunjavanja zavjeta. Pored muslimana čak se i služitelji kumira drže ugovora međusobnog, jer uviđaju posljedice kršenja njegova. Zato nipošto ne varaj onog kome si dao riječ, ne krši ugovor s njim i ne varaj ni neprijatelja svoga, jer se niko ne odvažava djelovati protiv Boga do neznalica bijednih! Bog je ugovor i polog Svoj učinio znakom sigurnosti, koju je On rasprostro za robove Svoje milošću Svojom, i utočištem u kojem oni borave u zaštiti Njegovoj i traže korist od blizine Njegove.”[9]

U svetoj vjeri islamu ispunjenje obećanja jedna je od obaveza muslimana, bilo da se radi o ratu ili o miru, bilo da je dato muslimanu ili nemuslimanu. Kao primjer navest ćemo neke ajete i predaje.

Kur'an Časni kaže:

إِلَّا الَّذِينَ عَاهَدْتُّم مِنَ الْمُشْرِكِينَ ثُمَّ لَمْ يَنْقُصُوكُمْ شَيْئًا وَ لَمْ يُظَاهِرُواْ عَلَيْكُمْ أَحَدًا فَأَتِمُّواْ إِلَيْهِمْ عَهْدَهُمْ إِلَى مُدَّتِهِمْ إِنَّ اللهَ يُحِبُّ الْمُتَّقِينَ

“...Osim onih mnogobožaca s kojima ste ugovor sklopili, koji oni ni u čemu nisu povrijedili, niti su nekoga protiv vas pomagali – takvima ugovore njihove do roka njihova ispunite, a Bog voli bogobojazne!” (Tevbe, 4)

Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao je:

الْمُسْلِمُونَ إِخْوَةٌ تَتَكَافَى دِمَائُهُمْ وَ يَسْعَى بِذِمَّتِهِمْ أَدْنَاهُمْ هُمْ يَدٌ عَلَى مَنْ سِوَاهُمْ

“Muslimani su braća: vrijednost krvi njihove međusobno je jednaka, najmanji među njima hodi pod zaštitom njihovom, prema strancima oni su jedna ruka.”[10]

Poslanikovo davanje jamstva i pridržavanje datog na ratnom poprištu

Jedan od neprijatelja Božijeg Poslanika, s.a.v.a., tražio je od njega zaštitu na ratnom poprištu i Poslanik mu je dao. Naime, radilo se o tome da su muslimani u bici na Hajberu pokušavali zauzeti posljednje utvrđenje koje je bilo skladište jevrejske robe i njihove imovine te je zbog toga i pažljivije čuvano i pružan je snažniji otpor. Naposljetku, Poslanik, s.a.v.a., naredio je da opkole tvrđavu. Jedan od Jevreja došao je kod Poslanika i rekao: “Ako budem siguran za svoj život, imovina i djecu, pokazat ću vam put osvajanja ove tvrđave.” Poslanik mu reče: “Siguran si!” Onda taj Jevrej reče: “Naredite da ovdje kopaju da biste stigli do kanala putem kojeg se ljudi snabdijevaju vodom za piće. Onda im presijecite vodu i tako ih prisilite da se predaju.” Tada Časni Poslanik, s.a.v.a., reče: “Ti si siguran, ali ja neću to učiniti, sve dok mi Bog ne dadne pobjedu nad neprijateljem na neki drugi način.”[11]

U svakom slučaju, održati obećanje jedan je od najvažnijih temelja čovjekovog društvenog poretka. Čovjek treba izvršavati svoje obećanje, jer to ima toliku važnost s gledišta islama da je Poslanik, s.a.v.a., rekao:

أَقْرَبُكُمْ مِنِّي غَدًا فِي الْمَوْقِفِ أَصْدَقُكُمْ لِلْحَدِيثِ وَ آدَاكُمْ لِلْأَمَانَةِ وَ أَوْفَاكُمْ بِالْعَهْدِ

“Najbliži od vas meni na Danu Sudnjem je onaj ko najiskrenije govori, i ko je u čuvaju amaneta najpredaniji, i ko je u ispunjavaju obećanja najpouzdaniji.”[12]

Procjena moći u vrijeme davanja obećanja

Zbog izuzetne važnosti koju ima ispunjavanje obećanja, u islamskim naučavanjima stoji da svako ko hoće da drugima dadne obećanje mora u vrijeme davanja obećanja procijeniti snagu svoju, tj. da li može ispuniti obećanje koje je dao ili ne, i ako procijeni da ne može, neka ne daje obećanje.

Zapovjednik pravovjernih, Ali, mir neka je s njim, rekao je:

لا تَعِدَ بِما تَعْجَزُ عَنِ الْوَفاءِ

“Ne obećavaj ono što ne možeš ispuniti!”[13]

I još je rekao:

لا تَعِدَنَّ عِدَةً لا تَثِقُ مِنْ نَفْسِكَ بِإنْجازِهَا

“Nikako ne daji obećanje za čije ispunjenje nisi siguran.”[14]


[1] Usuli Kafi, sv. 2, str. 364, hadis 2.

[2] Sefinetu-l-Bihar, sv. 2, str. 675.

[3] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 72, str. 96.

[4] El-Mustetraf, bejrutsko izdanje, sv. 1, str. 198.

[5] Usuli Kafi, sv. 2, str. 364, hadis 1.

[6] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, pismo 53.

[7] Usuli Kafi, sv. 2, str. 166, hadis 3.

[8] Usuli Kafi, izdanje Islamije, sv. 2, str. 162, hadis 15; Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 72, str. 92.

[9] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, pismo 53.

[10] Vesailu-š-ši‘a, bejrutsko izdanje, sv. 19, str. 55.

[11] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 21, str. 30.

[12] Isto, sv. 72, str. 94; Tuhfu-l-ukul, str. 32.

[13] Fihrist-e Gurer, str. 407, broj 10177.

[14] Isto, broj 10297.

TPL_GK_LANG_LOGIN_POPUP

fb iconTPL_GK_LANG_FB_LOGIN_TEXT