1. Kur'an: “Ti otrpi ono što oni govore i sjeti se roba Našeg Davuda, koji je imao (brojne) mogućnosti, koji se uvijek (Allahu) vraćao. Mi smo brda potčinili da zajedno s njim hvale Allaha prije nego što Sunce zađe i poslije pošto grane, a i ptice okupljene – svi su oni zbog njegova hvaljena hvalu ponavljali. (…) O Davude, Mi smo te namjesnikom na zemlji učinili, zato sudi ljudima po pravdi i ne povodi se za strašću da te ne odvede s Allahova puta; one koji skreću s Allahova puta čeka teška patnja na Onom svijetu zato što su zaboravljali na Dan u kome će se račun polagati.”[1]
2. Kur'an: “Mi smo u Zeburu, poslije Tevrata, napisali da će Zemlju Moji čestiti robovi naslijediti.”[2]
3. Poslanik, s.a.v.a.: “Bio je Davud najpobožniji čovjek.”[3]
4. Poslanik, s.a.v.a.: “Ljudi su obilazili Davuda jer mislili su da je bolestan, ali njemu nije bilo ništa osim što je imao veliki strah od Allaha, s.v.t.”[4]
5. Imam Ali: Allah, s.v.t., je objavio Davud: “Zaista kako bi ti bio divan rob da nije toga što se hraniš iz državne kase i što ništa ne radiš svojim rukama.” Imam reče: “Plakao je zbog toga Davud, a.s. Zatim je Allah, nadahnuo željezo: ‘Budi mehko za Moga roba Davuda!’ Željezo je postalo mehko, a Allah ga je učinio mehkim za njeg. Pa je od njega pravio svakog dana po jedan pancir i prodavao ga je za hiljadu dirhema. On je ispleo tristašezdeset pancira koje je prodao za tristašezdeset hiljada dirhema i tako je postao neovisan od državne kase.”[5]
6. Imam Bakir: “Davud je vladao prostorom između grada Šamata i Istehara, a takvo je bilo i Sulejmanovo carstvo.”[6]
7. Imam Sadik: Zaista je Allah, s.v.t., objavio Davudu: “Šta je bilo pa te vidim samog?” Davud reče: “Radi Tebe napustio sam ljude i oni su napustili mene.” Allah reče: “Zašto te vidim da šutiš?” Davud reče: “Strah od Tebe me je zanijemio.” Allah reče: “Zašto te vidim iscrpljenog?” Davud reče: “Isrcpila me ljubav prema Tebi.” Allah reče: “Zašto te vidim sirotog, kada Sam omogućio da se okoristiš?” Davud reče: “Ustrajavanje u Tvome pravu me učinilo sirotim.” Allah reče: “Zašto te vidim poniženim?” Davud reče: “Ponizila me ogromnost Tvoje neopisive moći, a to dostoji Tebe o Gospodaru moj.” Reče Allah, dželle dželaluhu: “Pa primi od Mene radosnu vijest Moje dobrote, u Danu kada Me sretneš imat ćeš šta budeš volio. Idi među ljude, postupaj s njima njihovim moralom, ali ne slijedi ih u djelima, stići ćeš do onoga što od Mene želiš na Sudnjem danu.”[7]
8. Biharul-Envar: “Prenosi se da je Davud, a.s., otišao sam u pustinju, te mu je Allah, s.v.t., objavio: ‘O Davude, šta se dogodilo pa te vidim samoga?’ Davud reče: ‘Bože moj, moja želja za susretom s Tobom je postala jaka, te me odvojila od Tvojih stvorenja.’ Allah mu reče: ‘Vrati im se, jer zaista ukoliko Mi dovedeš odbjeglog roba, upisat ću s pohvalama tvoje ime u ploču.’”[8]