1. Kur'an: “O Zekerijja, javljamo ti radosnu vijest da će ti se dječak roditi, ime će mu Jahja biti, nikome prije njega to ime nismo dali.” (…) “O Jahja, prihvati Knjigu odlučno!” I dadosmo mu poslanstvo još dok je dječak bio i nježnost i čednost, i bogobojazan je bio i roditeljima svojim bio je dobar, a nije bio drzak i neposlušan. I neka je mir njemu na dan kada se rodio i na dan kada je umro i na dan kad bude iz mrtvih živ ustao![1]
2. Poslanik, s.a.v.a.: “Neka se smiluje Allah, s.v.t., mome bratu Jahjau. Kada je bio mali, a djeca bi ga zvala da se igra, on bi rekao: ‘Zar sam stvoren za igru?’ Pa šta će govoriti takav čovjek kada postane zreo?”[2]
3. Imam Kazim: “Jahja, sin Zekerijjaov je plakao, a nije se smijao. Isa, sin Merjemin je i plakao i smijao se. A ono što je činio Isa je bolje od onoga što je činio Jahja.”[3]
4. Imam Sadik od svojih djedova, mir s njima, u vezi razgovora između Jahjaa i šejtana: Reče Jahja: “Da li se dogodilo da si me na trenutak savladao?” Reče šejtan: “Nije, međutim, imaš jedan običaj koji mi se dopada.” Jahja ga upita: “Koji običaj?” On reče: “Ti puno jedeš. Kada god iftariš toliko jedeš da postaneš trom i to te srpiječi od nekih namaza i noćnog bdijenja.” Reče Jahja: “Obavezujem se Allahu da od sada dok sam živ neću jesti do sitosti.” Šejtan također reče: “A ja se obavezujem Allahu da dok sam živ neću više dati savjet vjerniku.” Zatim je otišao i nije mu se nakon toga vratio.[4]