Nagrada za nesreće
1. Imam Hasan: “Nesreće su ključevi nagrade.”[1]
Najveće nesreće
2. Imam Ali kada je upitan u vezi najveće nesreće: “Nesreća u vjeri.”[2]
3. Imam Ali: “Najveća nesreća i zlo jeste predanost dunjaluku.”[3]
4. Imam Ali: “Najveća nesreća jeste neznanje.”[4]
5. Imam Sadik čovjeku koji je bio veoma nestrpljiv u smrti svoga sina: “Čovječe, nestrpljiv si u maloj nesreći a nemaran si prema velikoj nesreći! Da si spreman za mjesto gdje ti je sin otišao nikada ne bi pokazao takvu potištenost. Veća je nesreća to što nisi spreman za taj dan od nesreće gubitka sina.”[5]
Istirdža[6] prilikom nesreće
Kur'an: “Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote, i ljetine. A ti obraduj izdržljive, one koji, kada ih kakva nevolja zadesi, kažu: ‘Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti!’”[7]
6. Imam Sadik: “Svako ko u vrijeme nesreće bude nadahnut pa kaže riječi istirdža'a, za njega je Dženet obavezan.”[8]
Ponašanje unesrećenog
7. Poslanik, s.a.v.a.: “Kukanje je običaj neznaboštva.”[9]
8. Poslanik, s.a.v.a.: “Skrivanje nesreće, bolesti i milostinje jeste od riznica dobrote.”[10]
9. Aiša: “Kada je umro Ibrahim, Poslanik, s.a.v.a. je plakao da su mu suze pokvasile bradu. Tada mu rekoše: “O poslaniče, zabranjuješ plač a ti plačeš?” On im reče: “Ovo nije plač, ovo je milost, a ko se ne smiluje neće mu se smilovati.”[11]
10. Ebu Hurejre: “Umro je neko iz porodice poslanikove. Žene su se iskupile i počele plakati. Ustade Omer zabrani im da plaču i rastjera ih. Poslanik, s.a.v.a. reče: “Pusti ih Omere, oko lije suze, srce je ojađeno a nesreća bliska.”[12]
11. Imam Ali od Poslanika s.a.v.a.: “Dva glasa su prokleta, mrska Allahu: kukanje prilikom nesreće i glas u blagodati, dakle naricanje i pjevanje.”[13]
Šta olakšava nesreće
12. Poslanik, s.a.v.a.: “Tko se prođe ovog svijeta, nesreće su za njega lahke.”[14]
13. Poslanik, s.a.v.a.: “Kome nesreća bude velika pa neka se sjeti nesreće koju ima mojom smrti, to će mu olakšati stanje.”[15]
14. Imam Ali: “Puno se sjećajte smrti, dana kada se budete izlazili iz mezara i dana kada budete stajali pred Allahom Uzvišenim, to će vam olakšati nesreće.”[16]
15. Imam Sadik bi govorio prilikom nesreće: “Hvala neka je Allahu što mi nije učinio nesreću u vjeri, i neka je vhala Allahu Koji da je htio učinio bi mi nesreću većom nego što je bila, i neka je zahvala Allahu na onome što Je želio da bude i što se desilo.”[17]
16. Imam Sadik: “Kada čovjek umre Uzvišeni Allah pošalje meleka najžalosnijem članu njegove porodice da bi mu svojom rukom prešao preko srca kako bi zaboravio bol i tugu, da nije toga svijet se ne bi izgradio.”[18]
Veselje zbog tuđe nesreće
17. Imam Sadik: “Tko se obraduje nesrećom koja zadesi njegovog brata neće napustiti ovaj svijet a da i njega ne pogodi nesreća.”[19]