Neznanje
1. Imam Ali: “Neznanje je najgora bolest.”[1]
2. Imam Ali: “Neznanje umrtvljuje žive i čini vječnom nesreću.”[2]
3. Imam Ali: “Neznanje je korijen pokvarenosti svih poslova.”[3]
4. Imam Ali: “Neznanje je korijen svih zala.”[4]
5. Imam Ali: “Pohlepa, požuda i škrtost rezultat su neznanja.”[5]
6. Imam Askeri: “Neznanje je neprijatelj.”[6]
Neznalica
7. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Neznalica je onaj ko se ne pokorava Allahu, pa makar bio lijep izgledom i ugledna položaja.”[7]
8. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Osobine neznalice su da čini nepravdu onome s kim se druži, čini nasilje nad onim ko je niži od njega, izdiže se iznad onoga ko je iznad njega i govori prije nego razmisli.”[8]
9. Imam Ali: “Neznalica ne poznaje svoje nedostatke i ne prima savjet njemu upućen.”[9]
10. Imam Ali: “Neznalica je mrtvac, iako je živ.”[10]
11. Imam Ali: “Neznalica je onaj koga su prevarile njegove strasti i uobraženost.”[11]
12. Imam Ali: “Nećeš naći neznalicu, izuzev onog koji pregoni ili ne ispunjava.”[12]
13. Imam Ali: “Neznalica je onaj koga su njegove želje učinile svojim robom.”[13]
14. Imam Ali: “Neznalica je rob svojih strasti.”[14]
15. Imam Ali: “Djelo neznalice je zla posljedica (nesreća), a znanje mu je zabluda.”[15]
16. Imam Ali: “Neznalica je onaj ko sebe smatra znalcem jer ne poznaje znanje i zadovoljava se svojim mišljenjem. Stalno izbjegava učenjake i prigovara im. Za svoje protivnike smatra da su u zabludi, a za ono što sam nije shvatio smatra da vodi u zabludu. Kada se suoči sa nečim što ne poznaje, poriče to, smatra lažnim i govori iz svoga neznanja: ‘Ja ne poznajem tu stvar! Ne mislim da je takvo šta postojalo i da sada postoji! Odakle takvo šta da bude!’ A to je zbog povjerenja u svoje mišljenje i nepoznavanja svoga neznanja. Ne prestaje se u neznanju koristiti svojim neznanjem dajući mišljenje o onome što ne poznaje. Izgubljen je u svom neznanju i ohol da bi sticao znanje.”[16]
17. Imam Sadik: “Jedna od osobina neznalice je to da odgovara prije nego što čuje pitanje, i prije nego shvati namjeru govornika usprotivi se i presuđuje iz neznanja.”[17]
18. Imam Hadi: “Neznalica je zarobljenik svoga jezika.”[18]
Najveća neznalica
19. Imam Ali: “Najveća neznalica je onaj koga zavedu laskave riječi pohvale, koje mu prikazuju lijepo ružnim i omražavaju mu savjet.”[19]
20. Imam Ali: “Vrhunac neznanja je kada se čovjek uznosi svojim neznanjem.”[20]
21. Imam Ali: “Najveće neznanje je čovjekovo nepoznavanje položaja svoje duše.”[21]
Dovoljno je neznanja to…
22. Imam Ali: “Dovoljno je čovjeku neznanja da uradi ono što mu je zabranjeno.”[22]
23. Imam Ali: “Dovoljno ti je od neznanja to da te zadivljuje tvoje znanje.”[23]
24. Imam Ali: “Dovoljno je čovjeku neznanja to da ne poznaje svoju vrijednost i veličinu.”[24]
25. Imam Ali: “Ne govori sve ono što znaš, jer je i to dovoljno neznanja.”[25]
26. Imam Sadik: “Dovoljno je od znanja strahopoštovanje spram Allaha, a dovoljna je od neznanja uobraženost spram Allaha.”[26]
Tumačenje neznanja
27. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Neznanje je da pokazuješ sve ono što znaš.”[27]
28. Imam Ali: “Pouzdavanje u Ovaj svijet, i pored svega onoga što vidiš od njega, je neznanje.”[28]
29. Imam Ali: “Neznanje je imati nemoguću želju.”[29]
30. Imam Hasan na pitanje njegova oca o značenju neznanja: “Ugrabiti priliku prije nego se potpuno steknu uvjeti za to i ustezanje od odgovora.”[30]
31. Imam Sadik: “Neznanje je u trome: mijenjanju prijatelja, suprotstavljanju bez dokaza i istraživanju beznačajnih stvari.”[31]
32. Imam Askeri: “Smijanje bez dobrog razloga je neznanje.”[32]
Čovjek je neprijatelj onoga što ne zna
33. Imam Ali: “Ljudi su neprijatelji onoga što ne poznaju.”[33]
34. Imam Ali: “Ko ne poznaje stvar, prekorava je.”[34]
35. Imam Ali: “Rekao sam četiri riječi koje je Uzvišeni Allah potvrdio Objavom u Svojoj Knjizi. Rekao sam: ‘Ko ne poznaje stvar, smatra je neprijateljskom’, a Allah je objavio: Oni poriču ono o čemu nemaju znanje.”[35]
36. Imam Ali: “Ne budite neprijatelji onoga što ne znate, jer je najveći dio znanja u onome što vi ne poznajete.”[36]
[1]Gureru-l-hikem, 820.
[2]Ibid, 1464.
[3]Ibid,930.
[4]Ibid,819.
[5]Ibid,1694.
[6]Ed-Durretu-l-bahire, 44.
[7]El-Bihar, 1/160/39.
[8]Tuhafu-l-‘ukul, 29.
[9]Gureru-l-hikem, 1809.
[10]Ibid, 1125.
[11]Ibid, 1285.
[12]Nehdžu-l-belaga, izreka 70.
[13]Gureru-l-hikem, 3864.
[14]Ibid, 449.
[15]Ibid, 6327.
[16]Tuhafu-l-‘ukul, 73.
[17]A‘lamud-din, 303.
[18]Ed-Durretul-bahire, 41.
[19]Gureru-l-hikem, 3262.
[20]Ibid, 6371.
[21]Ibid, 2936.
[22]Metalibu-s-seul, 55.
[23]Emali-t-Tusi, 56/78.
[24]Gureru-l-hikem, 7054.
[25]Ibid, 10187.
[26]El-Bihar, 70/379/26.
[27]Tenbihu-l-havatir, 2/122.
[28]Nehdžu-l-belaga, izreka 384.
[29]Gureru-l-hikem, 5384.
[30]Me‘ani-l-ahbar, 401/62.
[31]Tuhafu-l-‘ukul, 317.
[32]Ibid, 487.
[33]Metalibu-s-seul, 57.
[34]Kešfu-l-gumme, 3/137.
[35]Emali-t-Tusi, 494/1082.
[36]Gureru-l-hikem, 10246.