Kur'an: “I hranu su davali – mada su je i sami željeli – siromahu i siročetu i sužnju. ‘Mi vas samo za Allahovu ljubav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnosti ne tražimo!’”[1]
Kur'an: “Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili ubogoga nevoljnika.”[2]
1. Imam Ali: “Samoishrana je tjelesna hrana, a duševna hrana jeste hranjenje drugih.”[3]
2. Imam Ali: “Ono što pojedeš odlazi, a ono što daš da bi nahranio širi se.”[4]
3. Imam Bakir: “Allah voli da se drugi hrane i žrtvovanje kurbana.”[5]
4. Imam Sadik: “Od razloga zbog kojih se odlazi u Džennet i zbog kojih se opraštaju grijesi jeste i nahraniti gladne,” zatim je proučio: Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili ubogoga nevoljnika.”[6]
5. Imam Sadik: “Imam Ali je po načinu hranjenja gladnih najsličniji Poslaniku s.a.v.a.; sam je jeo hljeb, sirće i ulje a druge je ljude hranio hljebom i mesom.”[7]