Tikva

Islamska medicina

1. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Držite se tikve, jer ona, zaista, povećava mozak.”[1]

2. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Držite se tikve, jer ona, zaista, uvećava razum i povećava mozak.”[2]

3. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Držite se tikve, jer ona, zaista, pročišćava razum i uvećava mozak.”[3]

4. Božiji Poslanik, s.a.v.a. – obraćajući se Imamu Aliju, mir s njim: “Jedi tikvu; jer, zaista, ko je jede uljepša mu se moral i razvedri mu se lice. Ona je moja hrana i hrana vjerovjesnikā prije mene.”[4]

5. Imam Kazim, mir s njim: “Među onim što je Allahov Poslanik, s.a.v.a., oporučio Imamu Aliju, mir s njim, je bilo i ovo: ‘O Ali! Drži se tikve i jedi je, jer ona, zaista, povećava mozak i pamet.’”[5]

6. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Jedite tikvu, jer da je Allah, dž.š., dao da se zna da je nešto lakše od nje, onda bi to zaista dao da iznikne mome bratu Junusu, a.s. Kada neko od vas pravi čorbu neka stavi dosta tikve u nju, jer ona, zaista, povećava mozak i povećava pamet.”[6]

7. Kenzu-l-ʻummal – prenosi se od Enesa: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., je mnogo jeo tikvu, te rekoh: ‘O Allahov Poslaniče, ti zaista voliš tikvu!’ Allahov Poslanik, s.a.v.a., reče: ‘Tikva uvećava mozak i povećava pamet.’”[7]

8. El-Kafi – Es-Sejjarijja lancem prenosilaca do Imama: “Vjerovjesniku, s.a.v.a., se sviđala tikva i naređivao je svojim ženama kada bi kuhale u loncu da stave mnogo bundeve, a ona je isto što i tikva.”[8]

9. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Kada budete kuhali upotrebljavajte mnogo tikve, jer ona, zaista, usrećuje srce tužnom.”[9]

10. Imam Ali, mir s njim: “Jedite tikvu, jer ona, zaista, uvećava mozak i zaista se Allahovom Poslaniku, s.a.v.a., sviđala tikva.”[10]

11. Tibbu-l-eʼimmeti – prenosi se od Zeriha: “Rekao sam Imamu Sadiku, mir s njim, hadis koji se prenosi od Imama Alijja, mir s njim, o tikvi u kojem je rekao: ‘Jedite tikvu, jer ona, zaista, povećava mozak.’ Imam Sadik, mir s njim, reče: “Da. A ja, također, kažem: ‘Ona je, zaista, dobra za bolove kolika.’[11][12]


[1] ʻUjūnu aẖbārir-Riḍā, ʻa.s., sv. 2, str. 36, hadis 86, prenesen od Aḥmeda ibn ʻĀmira Eṭ-Ṭāʼijja, od Imama Ridaa, koji ga prenosi od svojih očeva, mir s njima; Ṣaḥīfetu-l-Imāmir-Riḍā, ʻa.s., str. 245, hadis 154, prenesen od Imama Ridaa, koji ga prenosi od svojih očeva, a oni od Imama Alija, mir s njima; Ed-Daʻwāt, str. 148, hadis 391; El-Biḥār, sv. 66, str. 225, hadis 3; El-Muʻdžemu-l-kebīru, sv. 22, str. 63, hadis 152; Musneduš-šāmijjīne, sv. 1, str. 264, hadis 457, a obje ove predaje prenosi Wās̱ile; Kenzu-l-ʻummāl, sv. 10, str. 44, hadis 28275.

[2] Šu‘abu-l-īmāni, sv. 5, str. 102, hadis 5947, prenesen od ʻAṭāʼa; Kenzu-l-‘umāl, sv. 10, str. 44, hadis 28276.

[3] De‘āʼimu-l-islāmi, sv. 2, str. 113, hadis 376; El-Biḥār, sv. 66, str. 229, hadis 18.

[4] Ed-Daʻwāt, str. 154, hadis 419; El-Biḥār, sv. 66, str. 229, hadis 17.

[5] El-Kāfī, sv. 6, str. 371, hadis 7; El-Meḥāsin, sv. 2, str. 328, hadis 2117, prenesen od Imama Kazima, koji ga prenosi od svog oca, a on od njegovog dede, mir s njima; El-Biḥār, sv. 66, str. 227, hadis 10.v

[6] Mekārimu-l-aẖlāq, sv. 1, str. 383, hadis 1283, prenesen od Imama Husejna, mir s njim; El-Biḥār, sv. 66, str. 228, hadis 16; El-Firdews, sv. 3, str. 244, hadis 4719, prenesen od Imama Hasana, mir s njim; Kenzu-l-ʻummāl, sv. 15, str. 280, hadis 40990.

[7] Kenzu-l-ʻummāl, sv. 15, str. 455, hadis 41808, zabilježen od Ed-Dejlemijja.

[8] El-Kāfī, sv. 6, str. 371, hadis 6; El-Meḥāsin, sv. 2, str. 329, hadis 2122; El-Biḥār, sv. 66, str. 228, hadis 14.

[9] ʻUjūnu aẖbārir-Riḍā, ʻa.s., sv. 2, str. 36, hadis 85, prenesen od Aḥmeda ibn ʻĀmira Eṭ-Ṭāʼijja; Ṣaḥīfetu-l-Imāmir-Riḍā, ʻa.s., str. 108, hadis 62; Mekārimu-l-aẖlāq, sv. 1, str. 383, hadis 1285, a sve ove predaje su prenesene od Imama Ridaa, a on ih prenosi od svojih očeva, mir s njima; Ed-Daʻwāt, str. 148, hadis 390; El-Biḥār, sv. 66, str. 225, hadis 2.

[10] El-H̱iṣāl, str. 632, hadis 10, koji Ebū Beṣīr i Muḥammed ibn Muslim prenose od Imama Sadika, a on od svojih očeva, mir s njima; Tuḥafu-l-‘uqūl, str. 122; El-Biḥār, sv. 66, str. 226, hadis 1.

[11] Arapski el-qūlendžu (اَلْقُولَنْجُ): bolna crijevna bolest kod koje teško izlaze izmet i vjetar. (El-Qāmūsu-l-muḥīṭu, sv. 1, str. 204.)

[12]Ibnā Bisṭām, Ṭibbu-l-eʼimmeti, str. 138; El-Biḥār, sv. 66, str. 228, hadis 15.

Više iz kategorije:

« Krastavac Praziluk (prasa) »

TPL_GK_LANG_LOGIN_POPUP

fb iconTPL_GK_LANG_FB_LOGIN_TEXT