Ali Ebu Hasan El-Šuštari – kratak životopis i poezija

Uvod napisao i stihove preveo Hamza Halitović

Ali Ebu Hasan El Šuštari, r.a., je jedan od najvećih arapskih pjesnika. Neprevaziđeni majstor muvašah i zedžel pjesničke forme, koje su posebno bile popularne u Andaluziji i Sjevernoj Africi. Rođen je 608/1212 godine, u Andaluziji, u malom gradiću Vadi Aš, koji se nalazio u centralnom dijelu Sierra Nevade, severo – istočno od Granade. Savremenik ja Ibn Arabija, Rumija, Ibn al Ferida, Busirija, Irakija i mnogih drugih velikih arifa. U početku je učio tesavvuf iz kružoka povezanih sa Šihabudinom Suhreverdijem, r.a., osnivačem suhreverdijskog tarikata, da bi kasnije postao učenik poznatog Andaluzijskog filozofa i mistika Ibn Sabina, r.a.

Ibn Sabin je u najmanju ruku bio kontroverzna ličnost, poznat po svom nekonvencionalnom ponašanju bio je prije svega mistik veoma učen u prirodnim naukama, a posebno u filozofiji, ostavio je značajan broj djela iza sebe a na zapadu je poznat po tome što je odgovrio na pitanja koja je postavio Frederik II, kralj Sicilije.

Ibn el Hattib prenosi da kada je Šuštari upoznao Ibn Sebina, ibn Sebin mu je rekao: “Ako tražiš džennet idi Ebu Medjenu, a ako tražiš Gospodara dženneta onda krenimo.”

Šuštari je živio život ispunjen putovanjima, Andaluzija, Tunis, Malaga, Damieta, Egipat, su samo neka od mjesta koje je posetio. Takođe je nekoliko puta obavio hadždž. Kada je ibn Sabin r.a. preselio Šuštari je preuzeo kružok njegovih učenika kojih je bilo preko četiri stotine.

Šuštari je iza sebe ostavio nekoliko proznih djela, od kojih je najpozatija Risala el ilmiyya (Poslanica o znanju) u kojoj autor kategoriše znanje, iznosi njegovu svrhu i namenu te pojašnjava razliku između pravog i lažnog znanja. No njegova slava se duguje prije svega njegovoj izvanrednoj poeziji koja je poslije njegove smrti sakupljena u Divan.

Šuštari je preselio u Egiptu 1265 godine. Kružok njegovih i Ibn Sabinovih učenika se utopio u šazilijski tarikat, a vremenom je Šuštarijeva poezija postala nezaobilazan element na šazilijskim skupovima. Za veliki dio njegovih pjesama su napisane muzičke kompozicije te se izvode kao ilahije, najčešće za vrijeme zikra. Zedžel koji je ovde preveden je jedan od najpoznatijih iz njegovog divana.