Hafiz Salih Gašević, Allah mu se smilovao, rođen u Nikšiću, gdje je završio mekteb i ruždiju. Potom je školovanje nastavio u Istanbulu. Jedno vrijeme je radio kao gradski finansijski upravnik u Nikšiću, a kasnije je postao kajmekam (gradonačelnik) u Kolašinu, tj. Šahovićima, današnjem Tomaševu. Upravo u Šahovićima je prepjevao poznati Mevlud Sulejmana Čelebije, Allah mu se smilovao, turskog pobožnjaka i učenjaka iz 14-15 vijeka, čiji je Mevlud našao svoje mjesto u zbirci i na originalnom turskom jeziku.
U Mevludu Saliha efendije Gaševića (l850-1899) – na raspolaganju nam je izdanje Uredništva “Tarika” u Sarajevu iz 1909. godine, na strani 4. U “Predgovoru”, koji se može smatrati originalnom Gaševićevom tvorevinom, kaže se:
Predgovor
“Bogu dragom vazda šukur na islam,
A salavat Pejgamberu i selam.
Naš halifa Gazi Abdul Hamid han,
S njim pomoć tvoja nek je, ja mennan.
Dok je na nas hajr du´a i ikdam,
Na pravi put treba činit intimam.
Kad se nađoh u Kolašinu kaimekam,
Znadem da sam puno nakis na kelam.
Moliše me kolašinski prviši,
Nama Mevlud bosanski napiši.
Sad je tarih kad me oni moliše,
Dan deseti od redžepa bijaše.
Mi smo žudni znati Mevlud šta kaže,
Pejgamberu svi smo ašik odviše.
U Kur´anu na sve iman imamo,
Bosanski nam gradi mevlud molimo…!
Laik viđoh poraditi za sevab,
Napisati kako umijem ja kitab.
Dragi Bože, ja se trudih za ata´,
Molim Tebe da ne gorim za hata´.
Muhadžir sam, vatan mi je bio Nikšić,
Ime mi je hafiz Salih Gašević.”
(Mevlud, “Uredništvo Tarika”, Sarajevo 1327/1909, 16. Predgovor je na strani 4)
Kao što se iz navedenog vidi, Gašević je, ne samo identifikovao jezik na kojem je mevlud napisao, nego je i udovoljio zahtjevu kolašinskih prvaka “Bosanski nam gradi mevlud molimo”.
KORISTI MEVLUDI ŠERIFA
Od Allaha koji traži pomoći,
Neka mevlud pejgamberu prouči!
U džennetu koji traži hurija,
Kad se uči mevlud neka posluša!
Za džehennem koji misli i briži,
Kad se uči mevlud neka ne bježi!
Pomislite, ovaj svijet hoće proći,
Na mahšer nam i na sirat valja doći.
Havda piti u džennetu ko traži,
Nek u srcu salavate zadrži.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
MEVLIDUNNEBIJJI SALLALLAHU ALEJHI WE SELLEM
Sprva vazda spominjati svog Boga,
U poslovma to je dužnost na roba.
Boga dragog ko spominje iskreno,
Allah njemu olakšat će poslove.
Kada bude Božije ime najprije,
Neće izać’ ružan pos'o poslije.
Na čas svaki: “Allah Allah!” vikati,
Bog će nama vazda pos'o olakšati.
Čistim srcem ko Allaha spominje,
Odmah od njeg svaki grijeh otpadne.
Božje ime ko spominjat nauči
On kod Boga svaku želju dokuči,
Hodi slatko svi da Allah vičemo,
Od žalosti mi da aškom plačemo.
Bog je jedan u to sumnje nemamo,
Za vazda je, na to iman imamo.
Aršu ćursu sahibija Bog dragi,
Iz nemanja ovaj svijet on stvori.
Koji traži da ga vatra ne prži,
nek u srcu salavate on drži.
Es-selatu ves-s elamu alejke ja resulel-lah
Dragi moji, što ću vama ja rijet,
Poslušajte, to je jedan vasijjet.
Ko posluša što ću njemu besjedit’,
Njemu duša mirisala na dženet.
Da Bog njemu svako dobro pokloni,
Ko god mi se hajir dovom nakloni.
Pa tko hoće ovu dovu da uči,
musannifu nek »Fatihu« prouči.
(Za musannifovu dušu »Fatihu«)
Dragi Allah kako stvori Adema,
Njim okiti ovaj dio alema.
Sedždu njemu učiniše meleki,
A Bog dragi pokloni mu pomoći,
Svog habiba na čelo mu nur dade,
i taj nur mu jedan zeman ostade.
Na Havvu ga poslije Allah prenese,
Šit se rodi pa ga na njeg prenese,
Dođe Ibahim, Ismail na dun’ja
Oduljit će da kazujem drugo ja.
Kad se rodio rob u Boga najbolji,
Nur je njegov, pa se njemu prikloni.
Koji traži da ga vatra ne gori,
Neka srce salevatom otvori:
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulellah
On je soja golemoga i traga,
On najljepši i najbolji kod Boga.
Odabr'o je njega Allah svakako,
Ali k'o on ost'o nije baš niko.
Bog stvorio Muhammeda najprije,
Pejgamber se on rodio najposl’je.
On je poslat da naputi svakoga,
Njegovo je svašta makbul kod Boga.
Tko se boji da ga vatra ne gori,
Neka srcem salevate govori!
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
ROĐENJE PEJGAMBEROVO
Amina, majka Muhammed pejgambera,
Ona sadef rodi, zrno bisera.
Kad je bila njim Amina hamila,
Alameta mnogo jeste vidjela.
Otac našeg Pejgambera Abdullah,
Odabr’o je milosnika hak-Allah.
Kad približi vakat da se on rodi,
Svako dobro na ovi svijet dohodi.
Rebiul-evvel vakat bješe proljeće,
Ponedeljnik noć dvanesta dol’jeće.
Kad je majka Muhammeda rodila,
Kazala je da je čudo vidjela.
Ko svjetlica iz kuće na nam poleće,
Nur od njega do nebesa doleće.
Na hevaji melek dušek prostrije,
iz dženneta po imenu sundus je.
Tri bajraka razapeta vidjeh ja,
poslušajte šta govorim vama ja.
Na magribu, na mašriku dva ajan,
Treći bajrak baš od Kabe na tavan.
Odmah znadoh da je on rob najbolji,
Dragom Bogu od svakoga najmiliji.
Melaika mnogo sađe sa neba,
Okruži se naša kuća ko Kaba.
Rastupi se duvar, a ja pogledah,
Pokraj sebe mnogo čuda ugledah.
Iz dženeta tri hurije dođoše,
Muhammeda svakojaka hvališe.
Blago tebi, sretna majko, zboriše,
A pohvalom moga sina spominjaše.
Nikad nije majka ovakvog rodila,
blago tebi što si njega nosila.
A kad dođe vakat da se porodim,
Ono dobro što će doći da vidim.
Bješe žeđa meni došla do duše,
Jedan bardak šerbeta mi dadoše.
Studenije od snijega i bjelje,
Slađe biješe od šećera i ljepše.
I to šerbe što dadoše kad popih,
Cijela se ja u nuru utopih.
Utopih se ja u nuru svakako,
A za sebe ja ne znadoh nikako.
Prihvati me jedna ptica bijela,
Opet meni dođe snaga cijela.
(Ovdje treba ustati na noge)
I rodi se car od dina onaj čas,
A u nuru utopi se svijet vas.
Vi salavat donesite na njega,
Steći ćete nimet-džennet kod Boga.
Dobro li je salavate donosit’,
I suzama svoje oči orosit’.
Koji traže da mu vatra ne udi,
Neka srce salavatom probudi.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
Sve stvoreno učini se veselo,
Briga ode, život dođe na novo.
Na svijetu progovori stvar svaka,
Devletliji svašta reče merhaba.
Merhaba ti, care veliki merhaba,
Merhaba ti, znanja izvor, merhaba.
Merhaba, ej svako moli od tebe,
Merhaba, ej, Božija milost na tebe.
Merhaba, ej, živu život merhaba,
Merhaba, ej, muki last si, merhaba.
Za griješnike mučenike ummeta,
Mo1iš, tražiš, Božijega rahmeta.
Na svijetu ti si rahmet merhaba,
Za grješnike ti se moliš, merhaba.
Ti si svijetlo svom ummetu veliko
I u muci mnogome si pomogo.
Mučenome pomagalac vazda si,
I drugoga sačuvati rada si.
Za srčanu ranu svaku vidiš ti,
Na svijetu, što god ima, car si ti.
Koji traži da ga vatra ne gori,
Neka srce salavatom napuni.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
Kad se rodi onaj Božji milosnik,
Bog je njemu vazda bio pomoćnik
Melaika bješe memnum odviše,
Od veselja i nebesa igraše.
Amina se u tom času izgubi,
Malo zatim opet bude pri sebi.
Pa pogleda kad hurija nema tu,
A Muhammed Allahu se moli tu.
Prema Kjabi u ćošetu bijaše,
Dragom Bogu sve on sedždu činjaše.
Sedždu čini, a jezikom zboraše,
A šehadet prst u njega micaše.
Primakoh se pa poslušah šta veli,
Za ummet se dragom Bogu on moli.
Dragi Bože, pokloni mi Ti umet,
Nemoj na njih ti bacati ukubet.
U mladosti on je isk'o ummetu,
U starosti naklanjaj se sunnetu.
Za nas moli kad je bio dijete,
Mi griješni ostavljamo sunnete.
Ko god žudi da ga vatra ne kosi,
Neka srcem salavate donosi.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
U Meki su prvi ljudi vidjeli,
Onu noć su Kjabu tavaf činili.
Kad je majka Muhammeda rodila,
Pozdravom je Kjaba sedždu činila.
Od veselja do zemlje se sagnula,
I natrag se bez zijana vratila.
Reče Kjaba: “Evo sreće svakako,
Svijetsko se sunce rodilo žarko.”
Ćoše ćoši sve od Kjabe govori:
“Evo noćas rob se rodi najbolji.
Njegov ummet goli bosi polazit,
Sa ta’zimom hoće mene oblazit.
Od kipova i kufura opaćit,
I iz mene nevjerništvo izbacit.”
Pejgamberski tadž na glavu nataknu,
A da zove u din vrijeme primaknu.
Prikuči mu četeresta godina,
Od kako je njega majka rodila.
Poče njemu Božji Kur’an salazit’,
A da u din zove emer dolazit’.
U njega se mnogo čudo nalazit’,
U iman mu velik svijet dolazit’.
Od svijetlosti biser zuba njegovih,
U po noći iglu naći mogo si.
Ko ružica znoj od njega miriso
Mirisaše kud god on bi otišo
Misk i amber miris odmah udari,
Kad mu kosa koji vjetar na dari.
Koji traži da ga vatra ne gori,
Neka srce salevatom napuni.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
MIRADŽ
Hodi amo koji žudi i želi,
Da je ašik i sam sebi što veli.
Slušaj miradž pejgamberski golemi,
Za ašikluk tebi srce što gori.
Ponedeljnik večer dođe jedan glas,
Noć je blaga i hairli baš za nas.
Oni što s njime Božije pomoći,
Ummihani ode kući po noći.
Muhammedu dobar ta’zim kod Boga,
Džebrailu emer dođe od Boga.
Kat haljina iz dženneta prihvati,
I buraka najboljega uhvati.
Mome milom Muhamedu odvedi,
Mene i Arš on da vidi, dovedi.
Pa Džebrail po emeru otiđe,
Mnogi burak pasijaše on vidje.
Među njima jedan burak plakaše,
Niti jede, niti pije, gledaše.
Džebrail ga pita: “Zašto ti plačeš,
Zašto i ti ko družina ne jedeš?”
A Burak mu odgovara prejasno,
Odavno je moje srce žalosno.
Od kako sam ja ovako proplak'o,
Na hiljade godina je proteklo.
Iznenada ja sam čuo jedan glas,
Sa koje sam strane ne znam ni danas.
Muhammede! neko zovnu imenom,
“Zaljubi se sa ljubavlju srčanom.
Moje srce od tada se raskipi,
Tog Božijeg milosnika da vidim.
Ja od tada ništa ne znam za sebe,
Ko da džennet vas ja nosim na sebi.
Pa iako u džennetu sad stojim,
Dolazi mi ko u vatri da gorim.
Ako po čem Muhammeda ne vidim,
Od života svojega se prolazim.”
A Džebrail njemu reče polahko:
“Tvoju žalost olakšaću sad lahko.
Šta tko želi ono hoće dočekat’
Samo treba nekoliko pričekat’.”
Sa Burakom iz dženeta poletje,
Muhammedu pejgamberu doletje.
Pa Džebrail govori mu isprva,
Od Boga je tebi selam i stima.
Tebi noćas zapovijed je da ideš,
Boga dragog, Arš i džennet da vidiš.
Da idemo, hajd polazi, Mustafa,
Jer izgleda tebe Ashabi-safa.
Evo tebi da uzjašeš Buraka,
Vrata su se otvorila džennetska.
Božji rahmet prosipa se na svijet’,
Tvoj dolazak svatko želi baš vidjet’.
Tadž na glavu metnu Božji poslanik,
U svačem je Allah njemu pomoćnik.
Džebraila on naprijed propusti,
A Buraka ode za njim jahati.
Za čas jedan on na Kudus doleće,
Pejgamberske duše mnoge tu nađe.
Dva rekata namaza su klanjali,
A svakako Muhammeda štimali.
Onu noć je mnogo čudo hodio,
Arš i džennet te nebesa vidio.
Do svog mjesta Džebrail ga dovede,
Po emeru dragog Boga ostade.
A Muhamed resul njemu govori,
Što gariba mene ovdje ostavi.
Ne znam puta kuda hoću hoditi,
Boga dragog puno želim vidjeti.
Džebrail mu veli: “Hajde slobodno!
Radi tebe sve je ovo stvoreno.
Dragom Bogu ti si mio i habib,
Nemoj mislit da si ovdje ti garib.
Dalje hodit ja ne smijem od Boga,
Ovdje ostat emer mi je od Njega.
Ako zeru jednu dalje iskočim,
Treba posl’je da u vatri ja gorim.
Kod Boga si od svakoga najbolji,
Svaki mahluk s tobom Boga sve moli.”
Devletlija Džebrailu govori:
“Ti ostani da te vatra ne gori!
Kad je tako, nemoj dalje hoditi,
Ako bude vatra, ja ću goriti.”
Pa mu reče: “Ti sa mjesta ne idi,
Tko je u ašku on tu vatru ne vidi.
U mene je ašk od vazda naputač,
A u svačem dragi Allah pomagač.
Tko je u akšu ne boji ga svakako,
Glavu dati to je njemu baš lahko.
Koji traži da ga vatra ne prži,
Nek u srcu salavate zadrži.”
Es-sealtu ves-selamu alejke ja resulel-lah
S Džebrailom hala zboraše kelam,
Refref dođe pred njim naziva selam.
Uze cara svijetskoga odnese,
Do sidretul-munteha ga donese.
Što god vidje na nebesima robova,
Dragome se Bogu svatko priklanja.
Netko uči, netko sedždu činjaše,
Netko kijam, netko Boga moljaše.
Netko tespih, netko u ašku bijaše,
A Bogu se svaki rob taj moljaše.
Muhammedu hošgeldiju davaju,
A ta'zimom prema njemu gledaju.
Rekoše mu: “Ja, Muhammed merhaba,
Najviša je tebi milost kod Boga.
Ovaj Miradž i polazak sretan ti,
Za ove rutbe nije niko samo ti.
Ti ćeš noćas Boga dragog vidjeti,
Ti ćeš noćas sa Allahom zboriti.
K'o ti nama niko do sad ne dođe,
Božju milost k'o ti niko ne nađe.”
Odatle je Devletlija otiš'o,
Gdje je emer bio Božiji on doš'o.
Od Allaha Muhammedu dođe glas,
Haša, nije zbor u Boga k'o u nas,
Milosniče, milujem te dobro ja,
Radi tebe stvorio sam svakog Ja.
Milosniče, vazda Mene traži ti,
S draga srca ibadet Mi čini ti.
I dan i noć što si vazda žudio,
Da Me vidiš što si od Mene tražio.
Da ti dadem što god imam murada,
Sve za jedan po hiljadu dobara.
Muhammed se dragom Bogu pokloni,
Pa za ummet i hal njihov sve moli.
Mili Bože, meni ummet oprosti
Jer u njega ima grijeha podosti.
Đunah rade, tebi asi bivaju,
Ja se bojim da u vatru ne padnu.
Od Allaha Muhammedu dođe glas:
“Poklon činim tebi ummet Ja noćas.
Ja na tebe imam milost veliku,
A ti Mene moliš za zemlje šaku.
Sve sam ja to porad tebe stvorio,
Najboljega tebe sebi vidio.
Kaziv'o sam Muhammede Ja tebi,
Nagledat se Mene nećeš moći ti.
Mome zatu ogledalo tvoj je zat,
Ti si sa mnom, milosniče, opisat.
Na put pravi zovi moje robove,
Kad Me vide pa i njima dobro je.”
Pejgamber se po emeru povrati,
Pa se kući Ummihane navrati.
Ashabi mu čestitaju polazak:
“Blago nama, za ovi tvoj sad dolazak.
Rekoše mu sretan tadž si natak'o,
Od tebe je nama dobro svakako.
Mi smo ummet, pejgamberluk na tebe,
Naše srce veselo je od tebe.
Blago nama kad smo njemu mi ummet,
Duši će nam plaća biti za hizmet.
Dragi Bože milosti Ti njegove,
Od svakoga milosnika najbolje.
I ko Tebe vazda plačem spominje,
I ko Tebi iskreno sad robuje.
Molimo Te njihovijem hurmetom,
Svakog tvoga milosnika šerefom.
Milosti Ti Muhammeda Tvojega,
Nas garibe ne udaljii od njega.
Ti si, kadar oprosti nam grehote,
A pokrij nam, dragi Bože, sramote.
S robovima dobrima nas udruži,
A za grijehe, Ti nas Bože ne ruži.
Tvojim Tebe milosnikom molimo,
Vazda rahmet mi od Tebe tražimo.
Dragi Bože, nemoj da smo dallin,
Na ovu dovu svi recite amin.
Mi smo ummet milosnika Božjega,
Da je Božiji rahmet na nas svakoga.
Od muslima Allah razi neka je,
Muslimanu Božje dobro svako je.
Ko god traži da ga vatra ne gori,
Neka srce salavatom napuni.
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
DODATAK MELVUDI ŠERIFU
Draga moji muslimani nek znamo,
Da mi od njeg boljeg dosta nemamo.
Naš Pejgamber znamo nama najvoli,
Zato što smo sljedbenici njegovi.
Cio život on je tom proveo,
Da budemo sretni Boga molio.
Umirući on je nas dozivao:
“Moj ummete, Bog vam dragi pomogao.”
Pripadnici pravi njemu ako smo,
Radit ćemo ono što je korisno.
Prvo slušat dragog Boga i Njega,
Jer nam spasa neimade drugoga.
Zašto ovdje na ovom svijetu živimo,
Zato da mi dobra djela činimo.
Svi mi znamo da moramo umrijeti,
Naša djela pred Allaha iznijeti.
Na mahšeru kad svi tamo budemo,
Šta će biti od nas tamo ne znamo.
Tu će biti puno svega svačega,
Dosta dobra a i jada svakoga.
Trebamo se zato dobro smisliti,
Šta nas čeka pa o tome misliti.
Ružnih djela kod nas puno imade,
Dobrih malo al’ Bog dragi sve znade.
Zato nam je naš Pejgamber rekao,
Za života svoga on je kazao.
“Moj ummete, neka dobro svi znate,
Na mahšeru kada tamo budete
Dragi Alah vas će prve pozvati,
I za djela vaša prve pitati.
Vi ćete se tada jako prepasti,
Kuda ćete vi nećete ni znati.
Muhammede, vikat ćete u strahu,
A ja ću se tada molit Allahu.
Na vaš povik ja ću vama trčati,
Brzo ću vas u skupinu sabrati.
Ja ću s vama skupa doći pred Boga,
Molit ću Ga da vas spasi svakoga.
Moj ummete, to trebate svi znati,
Da ću s vama veliku brugu imati.
Ali jada mene Allah posluša,
Pa se moja molba kod Njeg usliša.”
Eto, braćo, svima nam je sad jasno,
Bez njega bi nama bilo opasno.
Pa tko želi Pejgambera vidjeti,
On će na njeg sve salevat učiti.
Es-selatu ves-selamu alejke ja Resulel-lah