Mjera mudrosti – Oslanjanje na Allaha

1. Kur'an: “I dogovaraj se s njima. A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega.”Ali Imran, 159.

2. Kur'an: “Ti se pouzdaj u Živog, koji ne umire, i slavi Ga hvalama! A dovoljno Mu je to što grijehe robova Svojih zna.”[1]

3. Imam Ali: “Vjerovanje ima četiri stupa: oslanjanje na Allaha, prepuštanje stvari Allahu, zadovoljstvo odredbom Božijom i predavanje Allahovoj, s.v.t., naredbi.”[2]

4. Imam Ali: “Pouzdanje u Allaha je tvrđava mudrosti.”[3]

5. Imam Ali: “Pouzdanje u Allaha je spas od svako zla, i zaštita od svakog neprijatelja.”[4]

6. Imam Ali: “U oslanjanju na Allaha je zbilja uvjerenosti.”[5]

Objašnjenje pouzdanja u Allaha

7. Kur'an: “Ako vas Allah pomogne, niko vas neće moći pobijediti, a ako vas ostavi bez podrške, ko je taj ko vam, osim Njega, može pomoći? I samo u Allaha neka se pouzdaju vjernici!”[6]

8. Kur'an: “Reci: ‘Dogodiće nam se samo ono što nam Allah odredi, On je Gospodar naš.” I neka se vjernici samo u Allaha pouzdaju!’”[7]

9. Džebrail, a.s., kada ga je Poslanik, s.a.v.a., upitao o oslanjanju na Allaha, s.v.t.: “To je znanje da stvorenja niti štete niti korist donose, niti daju niti lišavaju, kao i gubljenje nade u stvorenja. Kada čovjek bude takav neće raditi ni zakog sem zarad Allaha, niti će se nadati od koga ni plašiti koga sem Allaha, i samo će očekivati od Allaha. Eto, to je tevekul.”[8]

10. Poslanik, s.a.v.a.: “Ko učini kauterizaciju[9] ili stavi zapis nema udjela u tevekulu.”[10]

11. Imam Sadik: “Nema stvari a da nema granicu.” Ebu Basir reče: “Nek sam ti žrtva, šta je granica tevekula?” Imam reče: “Uvjerenost.” Ebu Basir reče: “Šta je granica uvjerenosti?” Imam reče: “Da se pored Allaha ničeg ne plašiš.”[11]

Plod tevekula

12. Kur'an: “Onome koji se u Allaha uzda, On mu je dovoljan. Allah zaista ispunjava svoje zapovijedi; Allah je svemu mjeru odredio.”[12]

13. Lukman, a.s., svome sinu savjetujući ga: “Sinko moj, uzdaj se u Allaha, zatim pitaj ljude da li ima iko ko se u Njeg pouzdao a da ga nije spasio? Sinko moj, osloni se na Allaha, zatim pitaj ljude ko je taj koji se oslonio na Allaha a On mi nije bio dovoljan.”[13]

14. Poslanik, s.a.v.a.: “Ko želi da bude najjači čovjek pa nek se oslani na Allaha Uzvišenog.”[14]

15. Imam Ali: “Ko se osloni na Allaha, teškoće će mu postaju lahke, i omogućava mu se pristup sredstvima.”[15]

16. Imam Ali: “Ko se pouzda u Allaha On ga obraduje, a ko se osloni na Allaha On završava njegove stvari.”[16]

17. Imam Bakir: “Ko se osloni na Allaha ne biva savladan, a ko potraži utočište u Allaha neće biti poražen.”[17]

18. Imam Sadik: “Zaista bogatstvo i moć kruže, kada se domognu mjesta tevekula izaberu ga za prebivalište.”[18]

19. Imam Sadik je rekao Muaviji Ibn Vehebu: “Kome je dat tevekul, data mu je dostatnost. Zatim je rekao: Jesi li učio Allahovu knjigu: A ko se pouzda u Allaha On mu je dostatan.”[19]

20. Imam Dževad: “Oslanjanje na Allaha Uzvišenog je platežno sredstvo za svaku skupocjenost i ljestve za svako uzvišenje.”[20]

Običaji pouzdanja u Allaha

21. Poslanik, s.a.v.a., reče čovjeku koji mu se obratio riječima: “Da li da devi zavežem noga pa da se pouzdam u Allaha, ili da je pustim pa da se pouzdam u Allaha?”: “Sveži je pa se pouzdaj u Allaha.”[21]

22. Poslanik, s.a.v.a., je rekao ljudima koje je vidio da se ne bave poljoporivredom: “Šta je s vama?” Oni rekoše: “Mi se oslanjamo na Allaha.” Poslanik, s.a.v.a., reče: “Ne, vi ste džabaljebaroši.”[22]

23. Imam Ali sinu svome Muhammed Ibn Hanefijji kada mu je dao zastavu u Bici oko deve: “Planine se pomjeraju sa svojih mjesta, ali ti se ne miči. Stisni zube, glavu svoju predaj Bogu, noge svoje čvrsto usadi u zemlju. Pogled svoj zadrži na neprijatelju najudaljenijem, pa oči spusti. I znaj da samo Allah, daje pobjedu, Slavljen On je.”[23]

24. Imam Ali vidje jednu skupinu zdravih ljudi koji su sjedili u uglu džamije pa im reče: “Ko ste vi?” Oni rekoše: “Mi se oslanjamo na Boga.” On reče: “Ne, vi ste džabaljebaroši.”[24]

25. Imam Sadik: “Ne napuštaj dozvoljeno sticanje opskrbe, jer to te pomaže u tvojoj vjeri, i sveži noge svojoj devi pa se pouzdaj u Allaha.”[25]

26. Imam Sadik: “Jedna je skupina Poslanikovih ashaba kada je objavljen ajet: Ko bude svjestan Allaha, On će mu put otvoriti, i opskrbit će ga odakle se ne nada, zatvorili su vrata i posvetili se ibadetu, i govori li su: Opskrba nam je obezbjeđena.” To je stiglo do ušiju Božijeg poslanika. On je poslao nekog po njih i rekao im: “Šta vas je navelo da radite to što radite?” Oni rekoše: “O Poslaniče, naša je opskrba obezbjeđena zato smo se okrenuli ibadetu.” On im reče: “Zaista ko tako čini neće mu biti odgovoreno na traženja, prihvatite se posla.”[26]

Okretanje od Allaha

27. Poslanik, s.a.v.a.: “Ne oslanjaj se na drugog mimo Allaha jer Allah će te prepustiti njemu.”[27]

28. Poslanik, s.a.v.a.: “Nema stvorenja koje će se osloniti na nekog drugog mimo Mene a da Mu neću zatvoriti kapije nebesa i zemlje. Pa ako Me bude zvao neće mu odgovoriti, ako bude tražio od Mene neću mu dati.”[28]

29. Imam Ali: “Čuvaj se samopouzdanja, jer to je od najvećih šejtanskih klopki.”[29]