Ljeta svoga djetinjstva provodio sam na planini. Čim sam uzrastao dovoljno da mi glava nadilazi hercegovački krš postao sam pastir. Ispočetka sam čuvao janjce. Probude te ujutro, jako rano, puste janjce iz tora i ti ih tjeraš “iza kose”. Prije tebe je ustao dedo i iza neke druge kose otjerao ovce. To se zove popasak. Nakon 2-3 sahata, tamo oko devet do pola deset dedo dotjera ovce do kolibe, nena ih muze, onda  izađe na brijeg više kolibe i zove:

Potjeraj janjce pomuzli smo ovceeee….!

Ja potjeram janjce koji  se očuvši blenjanje ovaca stušte ka kolibi uz neviđenu bleku.

Nakon popaska svi pijemo vareniku.

Kad ono što ne popijemo nena razlije na drvene škipe da se ukajmači ja uzmem kašiku i grebem koto u kom se mlijeko kuhalo.

Planina na koju smo ljeti isprtljavali nije imala vode, tako da već oko podne imam obavezu da otjeram ovce na vodu nekih sedam kilometara u podnožje planine, kad se vratim čekaju me krave, uzgred, nosiš bidon s pet litara vode za piće.

Kišu sam posebno volio. Kad pada kiša trava je rosna i ovce ne treba  goniti na vodu bar tri četiri dana.

Čim bi kiša stala trčao sam na brijeg iznad naše kolibe da provjerim kolika je rosnost trave.

Jednog dana sam bio očaran  ljepotom nakon kiše tek raspuklih oblaka na kojima se ogledalo sunce. Bili su nevjerovatno čisti, bijeli. Mislio sam da gledam nešto što niko do tad nije vidio. Otrčao sam kući i pitao dedu ko pravi oblake. Rekao je BOG.

Od tada volim Boga. Od tada još više volim i svog dedu jer me upoznao sa Bogom.

 Čak sam u tim danima kada bi mi rosna trava kupila slobodno poslijepodne pa nisam trebao «goniti ovce na vodu»  na istom onom brijegu iznad kolibe razgovarao s Bogom. Bio mi je nekako bliži od dede i nene. Razumio bi sve što ga pitam i nikad nije govorio “šta me to pitaš?!”.

 Puno smo pričali. Kasnije sam otišao u grad, koliba se srušila, brijeg zarastao. Prestao sam jedno vrijeme pričati s Bogom, ali ON se uvijek javi. Nikad me nije zaboravio. Kad sam sjetan, tužan On se javi, utješi me. Kad nemam – pošalje nekog da mi da. Kad sam usamljen – pošalje nekog da me obiđe. Volim ljude, ali priznat ću, bliži su mi oni koji pričaju s Bogom. Mnogo bliži.