Životopis Imama Hasana Askerija

Ova ugledna gospođa ubrajala se među dobre i islamom upravljene žene, a od njenih vrlina dovoljno je istaknuti to da je nakon šehadeta Imama Hasana Askerija, mir neka je na nj, ona postala utočište i oslonac šiijama u tim kriznim i burnim vremenima.[4]

S obzirom da je jedanaesti Imam, prema naredbi abasidskog halife, prislino živio u Samari u dijelu poznatom kao Asker, njegov nadimak Askeri dolazi otuda.[5] Drugi njegovi najpoznatiji nadimci jesu Teki i Zeki[6], a zvali su ga još i Ebu Muhammed. Bilo mu je 22 godine kad je njegov plemeniti otac okusio šehadet. Period njegovog imamata trajao je 6 godina, a živio je, dakle, 28 godina. Šehidom je postao 260. h.g. u svojoj kući u Samari, i sahranjen je pored svoga oca.[7]

Halife Imamovi savremenici

Imam Askeri, mir neka je na nj, tokom svog kratkog imamata bio je savremenik s trojicom abasidskih halifa, od kojih je svaki bio okrutniji od svog prethodnika, a radi se o sljedećoj trojici:

1. Al-Mu'tazz Billah (252-255. h.g.);

2. Al-Muhtadi Billah (255-256. h.g.);

   3. Al-Mu'tamid Billah (256-279. h.g.).