Komentar predaje o Miradžu – O mudrosti (24.)

Šesto poglavlje

Uzvišeni Bog Svom Miljeniku u podužem razgovoru na Miradžu reče: “O Ahmede, da si samo okusio slast gladovanja, šutnje i osame, i koja korist od svega toga proizlazi?” Poslanik reče: “Gospodaru, šta je korist gladovanja?” Uzvišeni Bog reče: “Mudrost, čuvanje srca, Moja blizina, tuga neprolazna, jednostavnost ophođenja sa ljudima i riječ istine bez osvrtanja na to da li živio lahko ili tegobno.”

O mudrosti

Neki ajeti i predaje koje u ovome kontekstu treba prostudirati

Ajeti:

يؤتي الحِكمَةَ مَن يَشاءُ وَ مَن يؤتَ الحِكمَةَ فَقد أوتِيَ خَيرًا كَثيرًًَا وَ ما يَذَكَّرُ إلا ألوا الألباب

“On daruje mudrost onome kome hoće, a kome je mudrost darovana, veliko mu je dobro darovano. A shvatiti mogu samo oni koji su razumom obdareni.”[1]

أدعُ إلى سَبيلِ رَبِّك بالحِكمةِ وَ الموعِظَةِ الحَسَنَةِ…

“I pozivaj na put Gospodara svoga mudro i lijepim savjetom.”[2]

هُو الذي بَعثَ في الأميّين رَسولاً مِنهُم يَتلوا علَيهِم آياتِهِ وَ يُزَكِّيهِم وَ يُعلِّمُهُم الكتابَ وَ الحِكمَةَ وَ إن كانوا مِن قَبلِ لَفي ضلالٍ مُبين

“On je taj koji je poslao neukima Poslanika kao jednog između njih da im ajete Njegove kazuje i da ih očisti i da ih Knjizi i mudrosti poduči, iako su prije toga bili u očitoj zabludi.”[3]

Predaje:

U predaji o Miradžu koju tumačimo stoji: “…Šutnja porađa mudrost, a mudrost porađa spoznaju, a spoznaja porađa čvrsto uvjerenje, pa kada rob postigne čvrsto uvjerenje, tada ne mari osvanuo u rahatluku ili poteškoćama.

O Ahmede! Uistinu rob Moj kada mu ogladni stomak i kada sačuva svoj jezik podučim ga mudrosti, pa ako je nevjernik mudrost njegova će mu biti dokaz protiv njega i nesreća po njega. A ako je vjernik, mudrost njegova će mu biti svijetlost, dokaz, izlječenje i milost; pa će upoznati ono što nije znao i vidjeti ono što do tada nije vidio, te prvo u što ću mu uvid dati jesu njegove vlastite mahane kako bi se njima pozabavio na uštrb tuđih mahana. I upoznat ću ga sa tanahnim znanostima, tako da do njega šejtan neće naći vrata i uvid ću mu dati o šejtanskim spletkama i spletkama vlastite duše, tako da mu duša do njega neće naći puta.”

Obraćajući se Ebu Zerra, r.a., Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “O Ebu Zerr! Neće rob na dunjaluku biti skroman a da mu Allah iz srca ne pronikne mudrost i njome jezik progovori i očevidnim mu načini mahane dunjaluka, njegove bolesti i dermane pa ga sa ovoga svijeta izvede sa selametom u kuću selameta.”[4]

Imam Sadik prenosi od svojih očeva od Poslanika, neka je na sve njih Božiji salavat i selam, da je rekao: “Ustao je jedne prilike Isa sin Merjemin među sinove Israilove i rekao: ‘O sinovi Israilovi nemojte iznositi mudre stvari pred neznalicama pa da im zulum učinite,[5] a ne uskraćujte ih onima njima dostojnim pa da i njima zulum ne učinite, nemojte nasilnika potpomagati u njegovom nasilju pa da bezvrijedan postane vaš ugled…’”[6]

Ebul Hasan prenosi da je Musa'a, a.s., rekao:

إنّ اللهَ خَلَق قلوبَ المؤمِنينَ مَطوِيَةً مُبهَمةً على الإيمانِ ، فإذا أراد استَنارَةَ ما فيها ، نَضّحَها بالحِكمَةِ وَ زَرَعَها بالعلمِ وَ زارَعَها وَ القَيِّمُ علَيها رَبُّ العالَمين.

“Allah je stvorio srca vjernika da sadrže i u sebi prikrivaju vjerovanje, pa kada htjedne da osvijetli ono u njima zalije ih mudrošću i zasije znanjem i obradi, a nadzornik nad njima Gospodar je svjetova.”[7]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Mudrost je izgubljena stvar vjernika, pa gdje god da neko od vas nađe svoju izgubljenu stvar neka je uzme.”[8]

U Stazi rječitosti Imam Ali kaže:

1.

خُذِ الحِكمَةَ أنّى كانت فإنَّ الحِكمَةَ تَكونُ في صَدر المنافِقِ فَتَلَجلَجَ في صَدرِهِ حتى تَخرُجَ فتَسكُن إلى صواحِبِها في صَدر المؤمِنِ.

“Uzmi mudrost gdje god da je našao, jer uistinu nekada se nađe mudrost u grudima licemjera pa zastane dok ne izađe i nastani tamo gdje joj i dolikuje u vjernikovim prsima.”[9]

2.

الحِكمَةُ ضالّةُ المؤُمِنِ فَخُذِ الحِكمَة َ وَلو مِن أهلِ النِّفاق.

“Mudrost je izgubljena stvar vjernika zato uzmi mudrost pa čak i od licemjera.”[10]

3.

إنَّ هذه القلوبَ تَمِلُّ كما تَمِلُُّ الأبدان فابتَغوا لَها طرائِفَ الحِكَم

“Zaista ova srca osjete zamor baš kao što ga i tijela osjete pa obveselite ih tanahnim mudrostima.”[11]

Suština tematike

Kažem:Komentar je prethodio kod rečenice: “Nema roba koji će mi garantovati četiri stvari…”, iz samog teksta ovoga hadisa koje upućuju na isto značenje. Također, i kod komentara rečenice: “Uistinu rob kada učini gladnim svoj stomak podučim ga mudrosti…”, slijede ajeti i predaje koje nose ovdje navedena značenja.