Poštivanje vjerskih, građanskih i društvenih pravila i običaja – poniznost (1. dio)

Poniznost

Poniznost je jedno od pravila i običaja i odlika je ljudi odgojenih u lijepom moralu. Sveta vjera islam ovo mnogo naglašava i mi ćemo u vezi s ovom temom navesti neke ajete i predaje.

 

Kur'an i poniznost

Kada Bog Uzvišeni nabraja osobine i odlike Svojih odabranih robova, jednom od njih smatra i poniznost pa kaže:

وَ عِبَادُ الرَّحْمَنِ الَّذِينَ يَمْشُونَ عَلَى الْأَرْضِ هَوْنًا وَ إِذَا خَاطَبَهُمُ الْجَاهِلُونَ قَالُوا سَلامًا

A robovi Milostivoga su oni koji po Zemlji mirno hode, a kada im se neznalice obraćaju, odgovaraju: “Mir vama!”[1]

Prva osobina kojom Bog Uzvišeni opisuje svoje odabrane robove je smirenost i dostojanstvo dok hodaju i nepostojanje znakova oholosti, jer način hodanja proizlazi iz čovjekovih unutrašnjih osobina. Neki ljudi su toliko oholi i nadmeni da se iz načina njihovog hodanja dobro može vidjeti njihova oholost i nadmenost. Zato, Bog Uzvišeni na drugom mjestu u Kur'anu Časnom na poseban način zabranjuje nadmeni hod i kaže:

وَ لَا تَمْشِ فِى الْأَرْضِ مَرَحًا إِنَّكَ لَن تَخْرِقَ الْأَرْضَ وَ لَن تَبْلُغَ الْجِبَالَ طُولًا

Ne hodi po zemlji nadmeno, jer zemlju ne možeš probiti ni brda u visinu dostići![2]

I Mudri Lukman je svome sinu govorio:

وَ لَا تُصَعِّرْ خَدَّكَ لِلنَّاسِ وَ لَا تَمْشِ فِى الْأَرْضِ مَرَحًا إِنَّ اللهَ لَا يُحِبُّ كُلَّ مُخْتَالٍ فَخُورٍ

I, iz oholosti, ne okreći od ljudi lice svoje i ne idi Zemljom nadmeno, jer Bog ne voli ni gordog ni hvalisavog![3]

 

Poniznost u hodu

Imam Ali, mir neka je s njim, opisujući bogobojazne, kaže:

… و مَشْيُهُمُ التَّواضُعُ …

“…i hodaju ponizno…”[4]

 

Poniznost i uzdizanje položaja

Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., smatra poniznost sredstvom ponosa i uzvišenosti položaja čovjekovog i kaže:

… وَ إِنَّ التَّوَاضُعَ يَزِيدُ صَاحِبَهُ رِفْعَةً فَتَوَاضَعُوا يَرْفَعْكُمُ اللهُ ….

“…Zaista, poniznost uzvisuje položaj vlasniku svome pa zato budite skrušeni da bi vas Bog uzvisio!…”[5]

Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:

… قالَ لُقْمانُ لِابْنِهِ لا عِزَّ اِلّا لِمَنْ تَذَلَّلَ للهِ وَ لا رِفْعَةَ اِلَّا لِمَنْ تَواضَعَ للهِ…

“Lukman je svome sinu rekao: ‘Nema časti, osim za onoga ko je pred Bogom skrušen i nema položaja visokog, osim za onoga ko je pred Bogom ponizan!’”[6]

Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:

مَنْ تَواضَعَ لِلَّهِ رَفَعَهُ اللهُ فَهُوَ في نَفْسِهِ ضَعِيفٌ وَ في أعْيُنِ النَّاسِ عَظِيمٌ

“Onoga ko je pred Bogom ponizan, Bog će uzvisiti. On je u sebi slabašan, a u očima ljudi je velik.”[7]

Mevlana Rumi pjeva:

Voda se slijeva odozgo prema dolje,

A onda uzlazi odozdo prema gore.

Pšenica odozgo pade pod tlo,

Poslije toga je klas vitki postao.

Sjeme svakog voća dolazi u zemlju,

Nakon toga glave ukopanog pokaže.

Korijen blagodati od nebesa do ispod zemlje

Spustio se, hrana čistoj duši postao je.

Iz poniznosti, pošto se s nebesa ispod spusti,

Postao je dio čovjeka živog, srčanog.

Pa ljudske osobine postadoše ti minerali,

letjeti stadoše veselo uspinjuć se ka Aršu.

Jer iz živog smo svijeta prvotno došli,

Ponovo iz nizina prema gore smo pošli.[8]

 

Poniznost je znak savršenosti razuma

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže u jednoj predaji:

كَمَالُ الْعَقْلِ في ثَلاثٍ التَّواضُعُ للهِ ….

“Savršenstvo razuma je u troje: poniznosti spram Boga… ”[9]

 

Poniznost – jedan od najviših oblika robovanja

Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, rekao je u jednom od svojih savjeta sinu Hasanu, mir neka je s njim:

…. وَ التَّواضُعُ فَاِنَّهُ مِنْ أفْضَلِ الْعِبادَةِ

“I poniznost je jedan od najboljih ibadeta.”[10]

 

Poniznost i pobuđivanje ljubavi kod drugih

Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, kaže:

ثَمَرَةُّ التَّواضُعِ الْمَحَبَّةُ

“Plod poniznosti je ljubav.”[11]

 

Poniznost i upotpunjavanje razuma

Imam Kazim, mir neka je s njim, rekao je:

كَذَلِكَ الْحِكْمَةُ تَعْمُرُ فِي قَلْبِ الْمُتَوَاضِعِ وَ لَا تَعْمُرُ فِي قَلْبِ الْمُتَكَبِّرِ الْجَبَّارِ لِاَنَّ اللهَ جَعَلَ التَّواضُعَ آلَةَ الْعَقْلِ وَ جَعَلَ التَّكَبُّرَ آلَةَ الْجَهْلِ

“Zaista mudrost stanuje u srcu poniznog, a ne stanuje u srcu nadmenog i silnog, jer je Bog učinio poniznost sredstvom razumnosti, a nadmenost sredstvom neukosti.”[12]

 

Poniznost i potpunost blagodati

Imam Ali, mir neka je s njim, rekao je:

…وَ بِالتَّواضُعِ تَتِمُّ النِّعْمَةُ…

“…Poniznošću se upotpunjava blagodat…”[13]

 

Poniznost je jedno od svojstava prijatelja Božijih

Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao je:

أرْبَعٌ لا يُعْطِيهِنَّ اللهُ إلّا مَنْ يُحِبُّهُ، اَلصَّمْتُ وَ هُوَ أوَّلُ الْعِبادَةِ وَ التَّوَكُّلُ عَلَى اللهِ وَ التَّواضُعُ، وَالزُّهْدُ في الدُّنْيا

“Četvero Bog ne daje nikome, osim onome koga voli: šutljivost, i to je prvi ibadet, oslanjanje na Boga, te poniznost i isposništvo na Ovome svijetu.”[14]

 

Znakovi i učinci poniznosti

Neki ljudi sebe u priči prikazuju kao ponizne ljude, ali u praksi se vidi da je između njihovog govora i djela ogromna razlika. Prema kazivanju šejha Behaija, Bog mu se smilovao:

Ukrašene smo vanjštine, al’ iznutra ne toliko,

Zapravo, nismo onakvi kakvim se prikazujemo![15]

Sada ćemo uopćeno objasniti neke od znakova poniznosti i osobenosti onih poniznih, s nadom da uzmognemo slijediti te odlike kao uzorne u svom životu, kao što Imam Sedžad, mir neka je s njim, u šaputanjima s Bogom kaže:

…وَ الْيُنْ جانِبِي لَهُمْ تَواضُعا

“…I blagim učini nastup moj prema njima u poniznosti.”[16]

Jedan od znakova poniznosti je započinjanje sa selamom.

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže.

مِنَ التَّواضُعِ أنْ تُسَلِّمَ عَليَ مَنْ لَقِيتَ

“Znak poniznosti je i to da pozdraviš svakog koga sretneš.”[17]

Imam Hasan Askeri, mir neka je s njim:

مِنَ التَّواضُعِ السَّلامُ علي كُلِّ مَنْ تَمُرُّ بِهِ

“Znak poniznosti je i to da pozdraviš svakog pored koga prođeš.”[18]

Ovakvo postupanje je toliko važno da ga je Kur'an Časni na brojnim mjestima izričito naredio, a i u predajama Ehli-bejta, mir neka je s njima, takvo ponašanje je strogo naglašeno i velika je nagrada za njega predviđena, dok je napuštanje selama pokuđeno. U vezi s ovim pitanjem navest ćemo nekoliko predaja.

(Nastavak u 2. dijelu)