1. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Jedite grožđe bobu po bobu; jer to je, zaista, prijatnije i ugodnije.”[1]
2. Mekarimu-l-ahlaq: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., je ponekad jeo grožđe bobu po bobu, a ponekada ga je jeo struganjem[2] tako da bi mu se vidjele kapi soka od grožđa na bradi, kao biseri koji silaze. Taj sok je voda koja izlazi ispod kore.”[3]
3. El-Kāfi – Isa ibn Abdur-Rahmān prenosi od svog oca: “IbnʻUkkaša ibn Mihsana El-Esedi je ušao kod Imama Bakira dok je Imam Sadik, mir s njima, stajao kod njega. Imam Bakir mu ponudi grožđe i reče: ‘Bobu po bobu jede oronuli starac i malo dijete, a po tri i po četiri bobe jede onaj koji misli da se neće najesti. A ti ga jedi dvije po dvije bobe, jer je tako poželjno.’”[4]
Objašnjenje:
Izgleda da se razlika u hadisima o načinu jedenja grožđa tiče razlike u veličini njegovih boba, a opšta količina pri jelu je ona količina koja ne sprečava prijatnost i probavu, kako je ovu mudrost potvrdio Vjerovjesnikov, s.a.v.a., časni hadis.
[1] ʻUjūnu aẖbārir-Riḍā, ʻa.s., sv. 2, str. 35, hadis 82, prenesen od Aḥmeda ibn ʻĀmira Eṭ-Ṭāʼijja, koji ga penosi od Imama Ridaa, a ovaj od svojih očeva, mir s njima; Mekārimu-l-aẖlāq, sv. 1, str. 378, hadis 1260; Ed-Daʻwāt, str. 148, hadis 388; El-Meḥāsin, sv. 2, str. 362, hadis 2261, koji ʻAbdullāh ibn Sinān prenosi od Imama Sadika, mir s njime, a u njegovom prvom dijelu stoji: “Kada budete jeli grožđe jedite ga…”; Ṭibbun-Nebijji, ṣ.a.v.a., str. 8, a u njemu se ne nalazi “i ugodnije”; El-Biḥār, sv. 66, str. 123, hadis 15; El-Firdews, sv. 3, str. 243, hadis 4715, prenesen od Imama Alija, mir s njim.
[2] Kaže se: “Sastrugao je grozd i zgulio ga je”, znači: stavio u svoja usta, a zatim uzeo njegove bobe i izvadio ogoljenu grančicu bez boba. (En-Nihājetu, sv. 2, str. 23.) (op. prev.)
[3] Mekārimu-l-aẖlāq, sv. 1, str. 72, hadis 99; El-Biḥār, sv. 66, str. 119, hadis 10.
[4] El-Kāfī, sv. 1, str. 476, hadis 1. i sv. 6, str. 351, hadis 6, koji ʻĪsā ibn ʻAbdir-Raḥmān, prenosi od svog oca , a on od njegovoga djeda, i u ovoj predaji se ne nalazi dio: “dok je Ebū ʻAbdillāh – tj. Imam Sadik, mir s njim, stajao kod njega.”; El-H̱arāʼidžu wel-džerāʼiḥu, sv. 1, str. 286, hadis 20; El-Biḥār, sv. 66, str. 119, hadis 9, zabilježen iz El-Meḥāsina.
