Poštivanje vjerskih, građanskih i društvenih pravila i običaja – ZNAKOVI I UČINCI PONIZNOSTI (2. DIO) / O POZDRAVU “SELAM”

Znakovi i učinci poniznosti

Neki ljudi sebe u priči prikazuju kao ponizne ljude, ali u praksi se vidi da je između njihovog govora i djela ogromna razlika. Prema kazivanju šejha Behaija, Bog mu se smilovao:

Ukrašene smo vanjštine, al’ iznutra ne toliko,

Zapravo, nismo onakvi kakvim se prikazujemo![1]

Sada ćemo uopćeno objasniti neke od znakova poniznosti i osobenosti onih poniznih, s nadom da uzmognemo slijediti te odlike kao uzorne u svom životu, kao što Imam Sedžad, mir neka je s njim, u šaputanjima s Bogom kaže:

وَ الْيُنْ جانِبِي لَهُمْ تَواضُعا

“…I blagim učini nastup moj prema njima u poniznosti.”[2]

Jedan od znakova poniznosti je započinjanje sa selamom

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže.

مِنَ التَّواضُعِ أنْ تُسَلِّمَ عَليَ مَنْ لَقِيتَ

“Znak poniznosti je i to da pozdraviš svakog koga sretneš.”[3]

Imam Hasan Askeri, mir neka je s njim:

مِنَ التَّواضُعِ السَّلامُ علي كُلِّ مَنْ تَمُرُّ بِهِ

“Znak poniznosti je i to da pozdraviš svakog pored koga prođeš.”[4]

Ovakvo postupanje je toliko važno da ga je Kur'an Časni na brojnim mjestima izričito naredio, a i u predajama Ehli-bejta, mir neka je s njima, takvo ponašanje je strogo naglašeno i velika je nagrada za njega predviđena, dok je napuštanje selama pokuđeno. U vezi s ovim pitanjem navest ćemo nekoliko predaja.

Nagrada za nazivanje selama

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže:

إِنَّ فِي الْجَنَّةِ غُرَفاً يُرَى ظَاهِرُهَا مِنْ بَاطِنِهَا وَ بَاطِنُهَا مِنْ ظَاهِرِهَا يَسْكُنُهَا مِنْ أُمَّتِي مَنْ أَطَابَ الْكَلَامَ وَ أَطْعَمَ الطَّعَامَ وَ أَفْشَى السَّلامَ وَ صَلَّى بِاللَّيْلِ وَ النَّاسُ نِيَامٌ‏

“Zaista u Džennetu postoje kuće čija se vanjština vidi iznutra i čija se unutrašnjost vidi izvana. Te kuće nastanit će iz moga ummeta oni koji lijepo govore, hrane ljude, nazivaju selam i noću klanjaju namaz dok drugi spavaju.”[5]

Također od Imama Sadika, mir neka je s njim, preneseno je da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., pozvao potomke Abdulmutalibove i rekao:

يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ أَفْشُوا السَّلامَ وَ صِلُوا الْأَرْحَامَ وَ تَهَجَّدُوا وَ النَّاسُ نِيَامٌ، وَ أَطْعِمُوا الطَّعَامَ وَ أَطِيبُوا الْكَلامَ تَدْخُلُوا الْجَنَّةَ بِسَلامٍ

“O potomci Abdulmutalibovi! Nazivajte selam, održavajte rodbinske veze, bdijte u ibadetu dok drugi spavaju, dijelite hranu, i lijepo govorite, ući ćete u Džennet sigurni.”[6]

Isto tako, u drugoj predaji, Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

إِذَا سَلَّمَ أَحَدُكُمْ فَلْيَجْهَرْ بِسَلَامِهِ، لَا يَقُولُ: سَلَّمْتُ فَلَمْ يَرُدُّوا عَلَيَّ وَ لَعَلَّهُ يَكُونُ قَدْ سَلَّمَ وَ لَمْ يُسْمِعْهُمْ فَإِذَا رَدَّ أَحَدُكُمْ فَلْيَجْهَرْ بِرَدِّهِ وَ لَا يَقُولُ الْمُسَلِّمُ: سَلَّمْتُ فَلَمْ يَرُدُّوا عَلَيَّ ثُمَّ قَالَ: كَانَ عَلِيٌّ عَلَيْهِ السَّلامُ يَقُولُ: لَا تَغْضَبُوا وَ لَا تُغْضِبُوا أَفْشُوا السَّلامَ وَ أَطِيبُوا الْكَلامَ وَ صَلُّوا بِاللَّيْلِ وَ النَّاسُ نِيَامٌ تَدْخُلُوا الْجَنَّةَ بِسَلامٍ ثُمَّ تَلَا _ عَلَيْهِ السَّلامُ _ عَلَيْهِمْ قَوْلَ اللهِ عَزَّ وَ جَلَّ: السَّلامُ الْمُؤْمِنُ الْمُهَيْمِن ….[7]

“Kada neko od vas naziva drugome selam, neka to učini glasno, da ne može reći: Ja sam nazvao selam, ali nisam dobio odgovor. Možda je on selam nazvao, ali ga nisu čuli. Zato, kada neko od vas odgovara na selam, neka to učini glasno, da ne bi rekao onaj ko je selam nazvao: Ja sam nazvao selam, ali mi nisu odgovorili. Potom je rekao: ‘Ali, mir neka je s njim, je govorio: Ne srdite se niti druge srdite, glasno nazivajte selam, lijepo govorite, noću namaz klanjajte dok drugi spavaju, ući ćete u Džennet s mirom! A potom im je proučio ajet:
السَّلَامُ الْمُؤْمِنُ الْمُهَيْمِنُ… (Podaritelj mira, Darovatelj sigurnosti, Onaj koji nad svim bdije.),[8] znači, jedno od lijepih Božijih imena je السَّلَامُ – Podaritelj mira.’”

Imam Kazim, mir neka je s njim, također je rekao:

أطْعِمُوا الطَّعامَ وَ أفْشُوا السَّلامَ وَ صَلُّوا وَ النَّاسُ نِيامٌ وَ ادْخُلُوا الْجَنَّةَ بِسَلامٍ

“Dijelite hranu, nazivajte selam, klanjajte dok drugi spavaju i ući ćete u Džennet s mirom!”[9]

Šta znači pozdrav (tehijjet)?

Na nekoliko mjesta u Kur'anu Časnom koristi se riječ (tehijjet) تحيّت, koju su u nekoliko predaja protumačili kao pozdrav i navest ćemo dva takva primjera:

وَ إِذَا حُيِّيْتُم بِتَحِيَّةٍ فَحَيُّواْ بِأَحْسَنَ مِنْهَا أَوْ رُدُّوهَا إِنَّ اللهَ كَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ حَسِيبًا

“Kada pozdravom pozdravljeni budete, ljepšim od njega otpozdravite, ili ga uzvratite, jer će Bog za sve obračun tražiti.” (En-Nisa, 86)

I također se kaže:

فَإِذَا دَخَلْتُم بُيُوتًا فَسَلِّمُوا عَلَى أَنفُسِكُمْ تَحِيَّةً مِّنْ عِندِ اللهِ مُبَارَكَةً طَيِّبَةً

“…A kad ulazite u kuće, vi se pozdravite pozdravom od Boga propisanim, blagoslovljenim i lijepim…” (En-Nur, 61)

Znači, čak ako u kući i ne bude nikoga, u Ime Boga nazovite sebi selam, i to je također dokaz o važnosti nazivanja selama.

Od Imama Bakira i Imama Sadika, mir neka je s njima, prenosi se da su rekli:

إنَّ الْمُرادَ بِالتَّحِيَّةِ في الْايَةِ السَّلامُ وَ غَيْرُهُ مِنَ الْبِرِّ

“Pod tehijjetom (تحيّت) misli se na selam i na svaku vrstu dobročinstva.”[10]

Iako postoje i druga značenja ovog ajeta, koja trenutno nisu predmet rasprave,[11] ali upravo onako kao što su rekli neki tumači – ovo je jedan od očitih primjera da tehijjet znači pozdravljanje, i to samo još naglašava važnost ove islamske i ljudske obaveze. Slijeđenje ovog islamskog postupanja je toliko važno da je Poslanik, s.a.v.a., rekao:

مَنْ بَدَأَ بِالْكَلامِ قَبْلَ السَّلامِ فَلَا تُجِيبُوهُ

“Onome ko započne sa razgovorom prije selama nemojte odgovoriti.”[12]

Pokuđenost ostavljanja selama

Imam Sadik, mir neka je s njim, prenosi da je Bog Uzvišeni rekao:

إنَّ الْبَخِيلَ مَنْ يَبْخَلُ بِالسَّلامِ

“Zaista je tvrdica onaj koji škrtari u pozdravljanju.”[13]

Širenje selama među ljudima

Neki ljudi samo svojim prijateljima i poznanicima nazivaju selam, ali islam ovakav način razmišljanja smatra ograničenim i obavezuje muslimane da svakome nazivaju selam.

Sejjid Kutb piše u svome tefsiru:

وَ قَدْ سُئِلَ رَسوُلُ اللهِ صَلَّي اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمْ: أيُّ الْعَمَلِ خَيْرٌ؟ قالَ تُطْعِمُ الطَّعامِ وَ تَقْرَأُ السَّلامِ عَلَي مَنْ عَرَفْتَ وَ مَنْ لَمْ تَعْرِفْ

“Pitali su Poslanika, s.a.v.a.: ‘Koje djelo je najbolje?’ Odgovorio je: ‘Udjeljivati hranu i nazivati selam onome koga poznaješ i koga ne poznaješ!’”[14]

Selam je pozdrav stanovnika Dženneta

Kur'an Časni kaže:

أُوْلَئِكَ يُجْزَوْنَ الْغُرْفَةَ بِمَا صَبَرُوا وَ يُلَقَّوْنَ فِيهَا تَحِيَّةً وَسَلَامًا

“Oni će biti, za ono što su trpjeli, odajama džennetskim nagrađeni i u njima će pozdravom i blagoslovom biti susretani.” (El-Furkan, 75)

A na drugom mjestu kaže:

وَ تَحِيَّتُهُمْ فِيهَا سَلَامٌ

“…I pozdrav njihov: ‘Mir vama!’” (Junus, 10)

Način ophođenja Poslanika Božijeg, s.a.v.a.

Božiji Poslanik, s.a.v.a., pridavao je veliku važnost nazivanju selama. Ibn Šahrašub piše:

وَ يَبْدَءُ مَنْ لَقِيَهُ بِالسَّلامِ

“…I svakome koga bi sreo prvi bi nazivao selam.”[15]

Poslanik je čak i maloj djeci nazivao selam da bi poslije njega nazivanje selama ostalo kao jedan živi način ophođenja, da bi ljudi nastojali prvi nazivati selam i da im to postane uobičajeno. Zato je rekao:

خَمْسٌ لَا أَدَعُهُنَّ حَتَّى الْمَمَاتِ وَ التَّسْلِيمُ عَلَى الصِّبْيَانِ لِتَكُونَ سُنَّةً مِنْ بَعْدِي

“Petero neću ostaviti sve do smrti: …i nazivanje selama djeci da bi to bio običaj poslije mene.”[16] (I da ga se ljudi pridržavaju kao islamskog običaja).

Prednjačenje u nazivanju selama

Sada, kada su postali očiti prednost i dobra strana nazivanja selama, nema sumnje ni da je takmičenje u činjenju ovog dobrog djela poželjno i prihvatljivo. Jer, Kur'an Časni kaže:

فَاسْتَبِقُوا الخَيْرَاتِ

“Zato se u činjenju dobra takmičite.” (El-Maide, 48)

Isto tako, o ovome postoji niz preporuka. Jer, kada je nazivanje selama i odgovaranje na njega popraćeno ljubavlju, iskrenošću i bliskošću, ono – pored društvenih – ima također duhovne i vjerske učinke. U vezi s ovim pitanjem navest ćemo dvije predaje:

Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:

الْبَادِي بِالسَّلامِ أَوْلَى بِاللهِ وَ بِرَسُولِهِ‏

“Onaj koji prvi nazove selam bliži je Bogu i Poslaniku Njegovom.”[17]

Imam Ali, mir neka je s njim, rekao je:

لِلسَّلامِ سَبْعُونَ حَسَنَةً تِسْعٌ وَ سِتُّونَ لِلْمُبْتَدِیِ وَ وَاحِدَةٌ لِلرَّادِّ

“Selam ima sedamdeset nagrada. Šezdeset devet njih pripadaju onome ko prvi nazove selam, a samo jedna onome ko ga uzvrati.”[18]

 Neumjesna očekivanja

Nažalost, neki nadmeni, samoljubivi i oholi ljudi zanemaruju ovaj islamski običaj i očekuju da svi ljudi njima prvi nazivaju selam. Samoljublje i oholost nekih od njih su toliki da očekuju da, iz poštovanja pred njima, oni koji sjede ustaju da bi im nazvali selam. Ovakvi ljudi, sa ovim neumjesnim očekivanjima, zanemaruju dva islamska običaja. Jedan od njih je nazivanje selama, a drugi je način nazivanja selama, jer su u islamu sve ove pojedinosti tačno objašnjene.


[1] Šejh Behai: Kulijat, str. 88.

[2] Sahifa Sedždžadijja, dova 26.

[3] Usuli Kafi, sv. 2, str. 646, hadis 12.

[4] Tuhafu-l-‘ukul, str. 366.

[5] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 73, str. 2; Amali-l-Saduk, str. 269, hadis 5, medžlis 53.

[6] Mehasin Baraki, str. 87.

[7] Usuli Kafi, sv. 2, str. 645, hadis 7.

[8] El-Hašr, 23.

[9] Ihtisasu Mufid, str. 253.

[10] Tefsir Burhan, sv. 1, str. 399; Tefsir Safi, izdanje Islamije, sv. 1, str. 376; Tefsir Nuri-s-sekalejn, sv. 1,

str. 524.

[11] Za više obavijesti: Tefsir Safi, sv. 1. str. 376; Tefsir Nuri-s-sekalejn, sv. 1, str. 254. Ono što privlači

pažnju u plemenitom ajetu jeste okolnost da Bog kaže: “Kada ulazite u kuću, nazovite sebi selam!”

Možda se želi reći: Čak i u slučaju kada nema nikoga u kući, nazovite selam i sebi samima se obratite i

nikada selam ne zaboravite! A možda je namjera nazivanje selama jednih drugima.

[12] Usuli kafi, sv. 2, str. 644; Tefsir Burhan, sv. 1, str. 399, hadis 5.

[13] Usuli Kafi, sv. 2, str. 645, hadis 6.

[14] Fi Zilali-l-Kur'an, sv. 2, dio 5, str. 176.

[15] Menakibu Ali Ebi Talib, sv. 1, str. 147.

[16] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 16, str. 220; Hisalu Saduk, sv. 1, str. 246, hadis 11; Amali-l-Saduk,

medžlis 17, str. 68, sa neznatnom razlikom.

[17] Usuli Kafi, sv. 2, str 645, hadis 8; Tefsir Nuri-l-sekalejn, sv. 1, str. 526.

[18] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 73, str. 11.