pjesma radi koje je Ilhamija izgubio glavu

Čudan zeman nastade,
sve zlikovac postade,
din-dušmanin ustade;
šta se hoće, zaboga?!
Već takata nestade,
zlo nam svako postade,
dobrih ljudi nestade;
šta se hoće, zaboga?!
Ne gledaju u Ćitab
ne uzimaju hič dževab,
nit misle na hesab;
šta se hoće, zaboga?!
Ovo trpit-teška muka,
a jos više turska bruka,
munafika stoji huka;
šta se hoće, zaboga?!
Turčin nema amela,
krivda pravdu zamela,
pa se pravda umela;
šta se hoće, zaboga?!
Nasta čudna ulema,
jer ne čine amela,
od njih jadna proloma!
šta se hoće, zaboga?!
Ulemskoga sada hala,
zalud njima đekad fala,
vrat slomiše pored mala;
šta se hoće, zaboga?!
Nije kadar biti imam,
a kaže se potamam,
jordam čini ko šeh-islam;
šta se hoće, zaboga?!
Svi veziri pravo sude,
pa i paši dobro bude,
al murtati krivo gude;
teška muka, zaboga!
I kad paša ima ljudi,
ko je dobar vrlo hudi,
kad je više zlijeh ljudi;
niko ne zna do Boga!

Boga traži i plači
 
Boga traži i plači,
Zikrullah sve uči,
Dohodićeš tu jači,
La ilahe illallah.
Ti nikoga ne muči,
Svoga nefsa poturči,
Uzmi Kur'an te uči,
La ilahe illallah.
Ako nećeš derviša,
Iz vire si iziša,
Sve dragi Bog okuša,
La ilahe illallah,
Oporuči sobom Bogu,
A ne idji na kavgu,
Allah ne da pod nogu,
La ilahe illallah.
Sto je takdir sve će biti,
A nemoj se ni s kim bit,
Ured će ga Bog ubit,
La ilahe illallah.
Traži dobro selamet
Ako hoćeš hidajet
Tvrdi sebi velajet
La ilahe illallah.
Ilhamije ne falim,
Doli gori ne palim,
Na dušek se izvalim,
La ilahe illallah.

Ja upitah svog Jasina

Ja upitah svog Jasina, jer ne vide mu'minun
On mi veli Ne čudi se, uče oni gafilun
Jer ne traže sveca, Boga, jer ne budu ašikun,
On mi veli Ne čudi se, fe hum ja ‘mehun (oni su u zabludi)
Jer ne vide sjajnog zlata, jer ne budu gaibun,
On mi veli Ne čudi se, fe hum la jub sirun (oni ne vide)
Jer ne čuju ko ji zove, jer ne budu muti'un,
On mi veli Ne čudi se, fe hum la jahše'un (oni nisu bogobojazni)
Jer ne čute što se zovu, jer ne budu ‘arifun
On mi veli Ne čudi se, fe inne hum la ja'lemun (zaista oni ne znaju)
Što se vlasi ne poturče, jer ne budu muslimun
On mi veli Ne čudi se, ile-l-ezkani mukmehun (previše su oholi)
Dun'ja fani, ti si baki, jer ne najdu ‘akilun,
On mi veli Ne čudi se, lehum džundun muhdarun (oni imaju vojsku, tj. štuju idole)
Jer ašiki izbudale, jer ne budu sakinun,
On mi veli Ne čudi se ila Rabbihim jensilun (hrle svome Bogu)
Jera zija bude perda, jer ne budu mubsirun,
On mi veli Ne čudi se, ile-l-eraiki muttekiun (udobno sjede u foteljama)
Jer gafile ne izbude, jer ne budu hašiun,
On mi veli Ne čudi se, kanu anha mu'ridun (oni okreću od njih glavu)
Jer evlija ne odleti, jer ne bude gaibun
On mi veli Ne čudi se, inna ilejkum murselun (Zaista smo mi vama poslani)
Jer Ilhamija vrlo plače, jer ne bude kun fe jekun, (Budi i to biva)
On mi veli Ne čudi se, ve ilejhi turdže'un. (Njemu ćete se vratiti)

Potlje Boga…
 
Potlje Boga ne miluj,
A drugog se ti ne boj,
Tko ne traži nije tvoj,
Allah, Allah, aškile ja Hû.
Džehl kufru to je brat,
Ili sjedit il lezat,
Uzmi od mene ti berat
Allah, Allah, aškile ja Hu.
Gledaj dušu i Boga,
A dun'jaluk neka ga,
Uči kardeš rad Bog,
Allah, Allah, aškile ja Hu.
Devr ne čini nikoga
Ti pogledaj svakoga,
I ne muči nikoga.
Allah, Allah, ašikle ja Hu.
Boljeg ništa ne ima,
Da ti znadedj šta ima,
Govorio bi daima,
Allah, Allah, ašikle ja Hu.
Srce vrlo ugrije,
Duša vrlo miluje,
Tebe vrlo opro je,
Allah, Allah, ašikle ja Hu.
Grijeh ti djunah ne bude,
Hadži-bajram kad bude,
Da li vidiš šta vide?
Allah, Allah, ašikle ja Hu.
Evlijaska merteba,
Od zemlje (je) do neba,
Golema je debdeba,
Allah, Allah, ašikle ja Hu.
Ilhamija murekkeb,
Neće ići u mekteb,
Već uzjaše na merkeb,
Allah, Allah, ašikle ja Hu.

Dervišluk je čudan rahat
 
Dervišluk je čudan rahat,
Nemojte vi na to mahat,
Golem će bit to kabahat
Hajde ašik u tekiju!
Šerijat je tomu glava,
Slađe jesti nego halva,
Čišće biti nego Sava
Hajd dervišu u tekiju!
Što god ima, Bog stvara,
Nejma višeg gospodara,
Der izađi iz šalvara,
Hajde dostu u tekiju!
Nemoj bolan da te kara,
Vrlo svetac ogovara,
Tko god dušu ne obara,
Hajde ašik u tekiju!
Ne rastaj se od sufara,
Puno čini istigfara,
Biž od griha, od kuffara
Hajde dostu u tekiju!
Ilhamija dobro čuti,
Illa illači, ter ne šuti,
Jer Dženneta neko ruši,
Hajde dostu u tekiju!
Evlijaluk ti ne muti,
Dušu Bogu der uputi,
Miradž sebi nakoruti
Hajde dostu u tekiju!

Sa Ilhamijina nadgrobnog epitafa

Prkoseći silnicima, on na svijet ode drugi
za njim vjerni prijatelji u dubokoj ginu tugi.
i prikloniv maču glavu, očekujuć’ udes hudi,
Sejjid Vehabb postao je svih pravednih uzor ljudi.