Sedmo poglavlje
U jednom dijelu razgovora između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Uzvišeni kaže: “O Ahmede, znaš li kada Mi se Moj rob može najviše približiti?” Reče: “Ne, o Gospodaru?” Gospodar reče: “Kada je gladan ili kada je na sedždi.”
Kažem: Prethodio je govor o bliskosti i približavanju njihovome značenju i suštini, kao što je prethodio govor o gladi i njenim ishodima. Ovdje ćemo stoga spomenuti samo neke predaje o količini preporučene hrane.
O količini hrane i koliko treba jesti
Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Sinu Ademovom ne bi trebalo više hrane od toga da uspravi kičmu, zato kada neko od vas jede, neka trećinu stomaka ostavi za hranu, trećinu za piće, i trećinu za vazduha, i nemojte se gojiti kao što se goje svinje za klanja.
Rekao je Isa sin Merjemin držeći govor Benu Israilu: “O sinovi Israilovi, nemojte da jedete dok ne ogladnite, pa kada ogladnite onda jedite, i nemojte se prejedati, jer kada se prejedete, vratovi vam odebljaju i bokovi rašire, pa i Gospodara svoga zaboravite.”
Imam Ali je svome sinu hazreti Hasanu rekao: “Želiš li da te podučim četiri stvari sa kojima ćeš biti neovisan o medicini?” Hazreti Hasan reče: “Da!” Imam Ali reče: “Ne sjedaj za sofru osim kada si gladan, niti odustaj od sofre osim u stanju da bi još želio, i dobro sažvači, a prije spavanja obavi prirodne potrebe, kada ovako postupiš, neće ti medicina trebati.”