Komentar predaje o Miradžu – O očuvanju srca od šejtanskih došaptavanja (21.)

Riječi Uzvišenog Boga Svome Poslaniku na Miradžu: “…da sačuva svoje srce od šejtanskih došaptavanja.”

Neki ajeti i predaje koje u ovom kontekstu treba prostudirati:

Ajeti

وَ مَن يعشُ عن ذكرِ الرحمن نُقَيِض لَه شيطانًا فَهوَ لَه قرين وَ إنَّهُم لَيَصُدُّونّهُم عنِ السَبيلِ وَ يَحسَبون أنَّهُم مُهتَدون. حتى إذا جاءَنا قالَ يا ليت بيني وَ بينَك بُعدَ المَشرِقَين ِ فَبئسَ القَرين وَ لَن يَنفَعُكُم إذ ظَلَمتُم أنَّكُم في العذابِ مُشتَرِكون.

“Onaj koji zaslijepi na opomeni Milostivog, šejtana ćemo mu svezati i on će biti njegov nerazdvojni drug. Uistinu oni ih odvraćaju od pravoga puta dok oni umišljaju da su na pravome putu. Kada dođe Nama zavedeni povikaće: ‘Kamo sreće da je među nama bila daljina koliko među Istokom i Zapadom! Kakav si ti rđav drug!’ Neće vam to ništa koristiti, jer ste nasilnici bili, što ćete u patnji zajedno biti.”[1]

للهِ ما في السمواتِ وَما في الأرضِ وَ إن تُبدوا ما في أنفُسِكُم أو تُخفوه يُحاسِبكُم بِهِ اللهُ فَيَغفِرُ لِمَن يَشاءُ وَيُعذِّبُ مَن يَشاءُ والله ُ على كُلِّ شيءٍ قَدير.

“Sve što je na nebesima i zemlji, Božije je. Iznosili vi šta je u vama ili krili, Allah će o tome račun sa vama svoditi. Pa će oprostiti kome On hoće a kazniti koga On hoće, a Allah sve može.”[2]

 إنّما المؤُمِنين الذين آمَنوا بااللهِ وَ رَسولُهُ ثُمَّ لَم يَرتابوا…

“Uistinu su pravi vjernici samo oni koji vjeruju u Allaha i Njegova Poslanika i više ne sumnjaju.”[3]

وَلقد خَلَقنا الإنسانَ وَ نَعلَمُ ما تُوسوِسُ بِهِ نَفسُهُ وَ نحنُ أقرَبُ إليهِ مِن حَبلِ الوَريد إذ يَتَلَقّى المُتَلَقِّيانِ عنِ اليَمينِ وَ عنِ الشمالِ قَعيد ما يَلفِظُ مِن قولٍ إلا لَدَيهِ رَقيبٌ عتيد.

“Mi stvaramo čovjeka i znamo šta mu sve duša Njegova haje, jer Mi smo njemu bliži od vratne žile kucavice. Kad se dvojica sastanu i sjednu jedan s desne a drugi s lijeve strane, on ne izusti nijednu riječ, a da pored njega nije prisutan Onaj koji bdije.”[4]

 بسم اللهِ الرحمن الرحيم ، قُل أعوذ َبِربِّ الناسِ ، ملكِ الناسِ ، إلهِ الناسِ، مِن شَرِّ الوسواسِ الخَنّاسِ الذي يُوَسوِسُ في صُدور النّاسِ، مِن الجِنَّةِ وَ النّاس ِ.

“U ime Allaha Milostivog Samilosnog. Reci utječem se Gospodaru ljudi, vladaru ljudi, Bogu ljudi, od zla smutljivca šejtana, koji unosi misli u srca ljudi, od džina i od ljudi.”[5]

هُو الذي أنزَلَ السَكينَةَ في قلوبِ المؤمِنين لِيزدادوا إيمانًا معَ إيمانِهِم…

“On je taj koji je spustio smirenost na srca vjernika da bi još više učvrstili vjerovanje koje imaju…”[6]

… فاحكُم بَينَ الناس بالحَقِّ وَ لا تَتَّبِع الهوى فَيُضِلَّكَ عن سَبيلِ الله ِ…

“Među ljudima sudi po pravdi i nemoj se za prohtjevima povoditi pa da te od Allahova puta odvrate.”[7]

وَ أمّا مَن خافَ مَقامَ رَبِّهِ وَ نَهى النَّفسَ عنِ الهوى فإنَّ الجَنَّةَ هيَ المأوى.

“A onaj ko se bude stajanja pred Gospodarom svojim bojao i duši zabranjivao prohtjeve, pa džennet je prebivalište.”[8]

أفَرأيتَ مَن اتَّخَذَ إلهه هواهُ وَ أضَلَّهُ اللهُ على علمٍ ٍ وَ خَتَمَ على سَمعِهِ وَ قَلبِهِ وَ جَعلَ على بَصَرِهِ غِشاوَةً فَمَن يَهديه مِن بعدِ اللهِ أفلا تَذّكَّرون.

“Zar nisi vidio Onoga koji je za svoga Boga strast uzeo pa ga je Allah i pored znanja u zabludu odveo i sluh njegov i srce njegovo zapečatio i na očima mu koprenu postavio, pa ko će ga poslije Allaha uputiti. Zar se nećete opomenu uzeti.”[9]

فإن لَم يَستَجيبوا فاعلَم أنّما يَتَّبعون أهوائهُم وَ مَن أضَلُّ مِِمَّن اتَّبعَ هَواهُ بِغَيرِ هُدى مِن الله ِ. إنّ اللهَ لا يَهدي القومَ الظالمين.

“Pa ako se ne odazovu, znaj dobro da se za strastima svojim povode, a ko je u većoj zabludi od onoga koji slijedi svoje strasti bez upute od Allaha. Allah uistinu neće na pravi put uputiti nasilnički narod.”[10]

Predaje

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Ako je šejtan neprijatelj pa zašto onda nemar.”[11]

Imam Rida, mir s njime, prenosi od svojih očeva od Vođe pravovjernih da je rekao: “Sve što zabavi od sjećanja na Allaha, jedna je vrsta kockanja.”[12]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Nema vjernika a da na srcu nema dva uha, uho u unutrašnjosti u koje misli ubacuje došaptavać smutljivac i uho u koje ubacuje melek. Pa Allah pomaže vjernika melekom a to su riječi Uzvišenog:

وَ أيّدَهُم بروحٍ مِنهُ

‘I potpomogao ih je Ruhom’ od Njega.’”[13]

Bilježim (svojim senedom) da je Vođa pravovjernih rekao u svome podužem govoru: “Uistinu od nedaća (ovoga svijeta) jeste neimaština, a još teže od neimaštine jeste bolest, a još teže od bolesti jeste (duhovna) bolest srca.” Bilježim također: ”Ne koristi sa sumnjom i poricanjem nikakvo djelo.”[14]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Znajte da Allah prezire onoga čija je ćud prepredena, zato ne udaljavajte se od istine i njenih sljedbenika, jer ko se zanese neistinom i njenom sljedbom, propast je doživio, dunjaluk ga je mimoišao i sa njega je otišao ponižen.”[15]

Prenosi se od Vođe pravovjernih da je rekao savjetujući svoga sina Muhammeda ibn Hanefije: “Susretni od sebe brige koje nadolaze strpljivošću odlučnom, navikni se na strpljivost jer divna li je ćud strpljivost i upotrijebi je tamo gdje te pogode nevolje i brige dunjaluka.”[16]

Ebu Basir prenosi: “Požalio sam se Ebu Abdullahu, mir s njime, na onoga što mi misli (svakojake) došaptava, te mi reče: ‘O Ebu Muhammede, prisjeti se raspadanja organa u kaburu i povratka (kući) tvojih voljenih nakon što te u rupi pokopaju, i klijanja mahovine kroz nosne šupljine i crva što meso rastaču, to će ti rastjerati tugu u kojoj si.’ Reče Ebu Basir: ‘Tako mi Allaha nisam se toga prisjetio nikada, a da mi nije rastjeralo brige u kojima sam od dunjalučke svakodnevnice.’”[17]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Došao je čovjek Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve alihi, i rekao: ‘O Božiji Poslaniče! Počinio sam licemjerstvo!’ Na to (Poslanik) reče: ‘Tako mi Allaha nisi počinio licemjerstvo, jer da si počinio licemjerstvo ne bi mi ni došao. Šta ti nedostaje? Mislim da ti je neprijatelj spreman došao i rekao: Ko te stvorio? Pa si rekao: Allah me stvorio. Pa ti je rekao: A ko je Allaha stvorio?’ Reče: ‘E jeste, tako mi Onoga Koji te sa istinom posla, tako je to i bilo.’ Pa reče: ‘Šejtan vam je došao sa strane djela pa nije imao snage sa vama, te vam je došao sa ove strane kako bi vas doveo do poricanja, pa kada se nekome od vas tako nešto dogodi, neka Allaha jednog i jedinog spomene.’”[18]

Muhammed ibn Hamrana prenosi: “Pitao sam Ebu Abdullaha, mir s njime, o vesvesama (došaptavanjima, sumnjama) pa čak i kada budu česte, te je rekao: ‘Nisu nikakav grijeh, samo reci: La ilahe illallah.’”[19]

Poslanik, sallallahu alejhi ve alihi, je rekao: “Najviše čega se bojim za svoj ummet jesu prohtjevi i duga nadanja, jer prohtjevi odvraćaju od istine, a duga nadanja čine da se ahiret zaboravi.”[20]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Rekao je Vođa pravovjernih: ‘Najhrabriji čovjek je onaj koji porazi svoje prohtjeve.’”[21]

Zejd ibn Sahvan reče: “O Vođo pravovjernih: Koja snaga najviše pobjeđuje i najjača je?” Reče: “Prohtjevi (strasti / heva).”[22]

Imam Ali u Stazi rječitosti kaže: “Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve alihi, imao je običaj kazati: ‘Džennet je prekriven neugodnostima, a Vatra je prekrivena strastima i prohtjevima. Znajte da nema te pokornosti Bogu a da se ne sukobi sa nekim prohtjevom, pa Allah se smilovao čovjeku koji se strasti svojih riješi i savlada vlastite prohtjeve, jer ova (stvar) duša najteže se rastavlja (od svojih prohtjeva), ona neprestano čovjeka navodi na nepokornost svojim prohtjevima…’”[23]

Suština tematike

Kažem: Ono što se razumije iz rečenice ovoga hadisa: “da sačuva srce svoje od šejtanskih došaptavanja”, ima široko značenje, a to je da sve ono što srce odvodi na neku drugu stranu od stremljenja Hakku, slavljen i uzvišen neka je, i od sjećanja na Njega smatra se jednom vrstom vesevese (šejtanskog došaptavanja), te je obaveza obuzdati nefs od takvih stvari, te smo u tom cilju i naveli ajete i predaje različitih značenja u kontekstu ovoga komentara gore spomenute rečenice hadisa o Miradžu.