U jednom dijelu razgovora koji se vodio između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Gospodar reče: “Jer, duša je pribježište svakog zla i sudrug svemu lošem. Ti je vodiš da se Allahu pokori, a ona te vodi da Mu budeš nepokoran. Nepokorna ti je u pokoravanju Njemu, a pokorna u onome što On ne voli. Osorna je kad je sita, a žaliti se kada je gladna, srdita kada joj se uskrati, a ohola kada zaima. Zaboravi kada poraste, a zanemari kada joj se povjeri. Ona ti je šejtanova druga. Primjer duše ti je kao primjer noja, mnogo pojede, a kad se zajaše ne leti ili kao primjer oleandera lijepe je boje, a gorkog okusa.
Kur'an
واللهِ يُريدُ أن يَتوبَ عَلَيكُم وَ يُريدُ الذين يَتَّبعون الشَهواتِ أن تَميلوا مَيلاً عظيمًا
“Allah želi da vam oprosti, a oni koji slijede prohtjeve žele da daleko sa pravoga puta skrenete.”[1]
و لا تُطِع مََن أغفَلنا قَلبَهُ ، عن ذكرِنا و اتَّبعَ هوئهُ وَ كانَ أمرُهُ فُرُطًا
“I nikako ne slušaj onoga čije smo srce nemarnim spram sjećanja na nas učinili pa se za prohtjevima svojim poveo i čiji su postupci daleko od razboritosti.”[2]
فَخَلَفَ مِن بَعدِهِم خَلفٌ أضاعوا الصلاةَ واتَّبعوا الشهوات فَسَوفَ يُلقَون غَيًّا
“I nakon njih pokoljenja su dolazila koja su molitvu zapostavila i za prohtjevima krenula a zlo će ona proći.”[3]
أرأيتَ مَن اتَّخَذَ إلههُ هواهُ أفأنتَ تَكونُ علَيهِ وَكيلاً
“Zar nisi vidio onoga što je sebi za boga svoje prohtjeve odabrao, pa zar ti da nad njim bdiješ.”[4]
Predaje
Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Najljući neprijatelj ti je tvoja duša što leži među tvojim ramenima.”[5]
Imam Sadik, mir s njime, prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Ko bude jeo samo ono što mu se prohtije, Allah neće u njega gledati sve dok se takvog običaja ne okane i ostavi.”[6]
Imam Dževad, mir s njime, je rekao: “Ko se svojim strastima pokori, neprijatelju svome podario je željeno.” Također, rekao je: “Jahaču prohtjeva se ne prelazi preko posrtaja.”[7]
Rekao je mudri Lukman svome sinu: “O sinčiću, ko traga za Božijim zadovoljstvom neka nefs svoj dosta razočarava, a ko nefs ne razočara Gospodara i nije zadovoljio, a ko srdžbu ne suzdrži neprijatelju zadovoljstvo pričinjava.”[8]
Imam Bakir, mir s njime, prenosi od Božijeg Poslanika, s.a.v.a., da je rekao: “Rekao je Allah Uzvišeni: ‘Mog Mi Ponosa, Slave, Veličine, Gordosti, Svjetlosti, Veličanstva i visoke pozicije, neće rob dati prednost svojim prohtjevima nad Mojima, a da mu neću razboritost uzeti i obmanuti ga ovosvjetskim čarima i srce mu njima zaposliti, a neću mu od svega dati osim onoliko koliko mu je propisano. I tako Mi Ponosa, Slave, Veličine, Gordosti, Svjetlosti, Veličanstva i visoke pozicije, neće rob dati prednost Mojim prohtjevima nad svojima, a da mu meleki neće postati čuvarima i sama nebesa i Zemlja na sebe preuzeti brigu o njegovoj opskrbi i da neću na njegovoj strani biti u svakom njegovom poslu, a blagodati Ovoga svijeta dolaziti će mu i bez njegove sprege.’”[9]
Abdurahman ibn Hadžadž prenosi da mu je Ebul Hasan, mir s njime, rekao:
إتّق المَرقَى السَهلَ إذا كان مُنحَدِرُهُ وعرًا
“Dobro se čuvaj lahkog uspona ako mu je spuštanje strmoglavo.”
Također, rekao je: Ebu Abdullah, mir s njime, je uobičavao: “Ne prepuštaj (samom sebi) nefs i prohtjeve mu, jer smrt mu u vlastitim prohtjevima leži, prepuštanje nefsa sebi i onome čemu stremi nemir mu stvara, a odbacivanje prohtjeva njegovih u životu ga zdravim održava.”[10]
Rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Vratili smo se iz malog džihada u veliki džihad.” I rekao je: “Kod koga znanje nadjača prohtjeve, neka zna da je to korisno znanje. A ko pod noge baci svoje strasti, šejtan od njegova hlada bježi.” I rekao je: “Rekao je Allah Uzvišeni: ‘Ko Mi se od robova pokori, neću ga drugome prepustiti. A ko Mi od robova bude nepokoran, prepustiti ću ga njemu samome, i neću se obazirati u kakvom ponoru će stradati.’”[11]
Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., jedne prilike je poslao vojnu. Pa kada se vratila reče: ‘Merhaba skupino što se vrati iz maloga džihada, predstoji vam veliki džihad.’ Bi rečeno: ‘Božiji Poslaniče! A šta je to veliki džihad?’ Reče: ‘Borba sa nefsom.’”[12]
Bilježi se u nekim predajama da je Poslaniku, s.a.v.a., došao čovjek po imenu Mudžaši te rekao: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do spoznaje Istine?” Reče: “Spoznajom nefsa.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do poistovjećenja sa Istinom?” Reče: “Suprotstavljanjem nefsu.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do dosezanja zadovoljstva Istine?” Reče: “U srdžbi nefsa.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta da se dosegne Istina?” Reče: “Napuštanjem nefsa.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do pokornosti Istini?” Reče: “Nepokornošću nefsu.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do sjećanja na Istinu?” Reče: “Zaboravljanjem na nefs.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do bliskosti sa Istinom?” Reče: “Udaljavanjem od nefsa.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do prijateljstva sa Istinom.” Reče: “U osamljenosti od nefsa.” Reče: “O Božiji Poslaniče! Kako naći puta do svega ovoga?” Reče: “Traženjem pomoći od Istine protiv nefsa.”[13]
Pojašnjenje
Kažem: Zadovoljiti ću se ovim ajetima i predajama kod ovoga pasusa a prethodili su – kod komentara Božijih riječi: I dušu čuva od šejtanskih došaptavanja, i kod Božijih riječi: I čuvanje srca – ajeti i predaje koje se mogu dovesti u vezu sa ovim značenjem. A slijede u komentaru Božijih riječi: O Ahmede! Preziri ovaj svijet i njegovu sljedbu – pojašnjenja iz Kur'na i sunneta u kontekstu teme.
Što se tiče toga šta veže ovu temu ovdje u ovome pasusu sa prethodnim temama koje upućuju na pokuđenost predavanja ukusnoj hrani, lijepoj odjeći i mehkoj postelji, obrazloženo je u prethodnome pojašnjenju.
[5]Biharul envar, 67/64/1.
[6]Biharul envar, 67/78/10.
[7]Biharul envar, 67/78/11.
[9]Biharul envar, 67/78/14.
[10]Biharul envar, 67/89/20.
[11]Biharul envar, 67/71/21.
[12]Vesail, 15/164/20216.
[13]Biharul envar, 67/72/23.