1. Kur'an: “I Junus je bio poslanik. I on pobježe na jednu lađu prepunu i baciše kocku i kocka na njega pade, i riba ga proguta, a samog sebe je korio, i da nije bio jedan od onih koji Allah hvale, sigurno bi ostao u utrobi njenoj do Dana kad će svi biti oživljeni, i Mi ga izbacismo na jedno pusto mjesto, a on je bio bolan, i učinismo da iznad njega izraste vriježa jedne tikve. I poslasmo ga stotini hiljada ljudi, i više, i oni povjerovaše, i njima dadosmo da do roka određenog požive.”[1]
2. Poslanik, s.a.v.a.: “Nije dostojno poslaniku da kaže ja sam bolji kod Allaha od Junusa Ibn Mettaa.”[2]
3. Imam Ali kada ga je neki jevrej upitao, “Koji je to zatvor koji je sa svojim zatvorenikom obilazio dubine zemlje”: “O jehudijo! Zatvor koji je sa svojim zatvorenikom obilazio dubine zemlje, to je kit u čijem trbuhu je bio zatočen Junus, a.s.”[3]
Govor o Junusovom događaju
Junus, a.s., je jedan od poslanika Božijih koje je Allah, s.v.t., poslao svome narodu čiji broj je prelazio broj od stotinu hiljada. On ih je pozivao, međutim, jedini odgovor koji su mu davali je poricanje i odbijanje. Sve dok ih nije stigla kazna kojom im je Junus prijetio, kada je on otišao od njih.
Kada je trebalo da budu kažnjeni i kada su to svi vidjeli svojim očima, svi su povjerovali i pokajali se Allahu, s.v.t., te je Allah otklonio kaznu koja bi ih ponizila na Dunjaluku.
Junusa je interesiralo šta se dogodilo s njegovim narodom i saznao je da nisu kažnjeni – kao da nije bio obavješten o njihovom vjerovanju i pokajanju – ali on se nije vratio, već je ljutit nastavio svoj put. S vana je izgledao kao neko ko je ljut na svoga gospodara od kojeg bježi a umislio je da mu neće ništa učiniti. Ukrcao se na brod koji bijaše prepun robe i putnika.
U putu im se ispriječi jedan veliki kit, tako da su jedini izlaz vidjeli u tome da bace nekog od putnika da bi ga kit progutao a ostali se spasili. Zato su odlučili da izvlače ko će biti bačen, izišlo je na Junusa. Bacili su ga u more, kit ga je progutao i lađa je bila spašena. Allah, s.v.t., je nekoliko dana i noći Junusa držao živog u utrobi ribe. Junus je znao da je ovo nesreća u koju ga je uveo Allah zbog onoga što je učinio, zato je povikao u utrobi ribe: Nema Boga osim Tebe, slavljen Ti si, zaista bio sam od nasilnika. Allah je primio Junusovu dovu, te je naredio kitu da ga izbaci vani. Kit je izbacio Junusa na kopno u teškom stanju. Bog je radi njega učinio da izraste tikva i tako mu napravila hladovinu. Kada mu se popravilo stanje, poslao ga je svome narodu. Sada su ljudi prihvatili njegov poziv, povjerovali su mu i ostavio ga je Allah jedno vrijeme među njima. (Tefsir El-Mizan, 17/165)
[3]Biharul-Envar, 14/382/2.
