Mjera mudrosti – Općenito o poslanstvu

 

Filozofija poslanstva

a) Usavršavanje

1. Imam Sadik u odgovoru jednom heretiku koji ga je upitao, “Kako da dokažeš poslanstvo?”: “Pošto ustvrdimo da imamo Stvoritelja, uzvišenog nad nama i nas svim što je stvorio, koji je Mudar i Uzvišen nije moguće da Ga stvorovi vide i dodiruju da bi mogli imati direktan međusobni kontakt i da bi mogli da polemišu, dokazuje se činjenica da među Svojim stvorenjima ima predstavnike i poslanike koji objelodanjuju njegove riječi robovima i upućuju ih na djela kojima stiču koristi i upoznaju ih činjenjem čega stiču vječnost a ostavljanjem propast.”[1]

b) Izbavljanje čovjeka iz vlasti taguta

2. Kur'an: “Mi smo svakom narodu poslanika poslali: ‘Allahu se klanjajte, a taguta se klonite!’ I bilo je među njima onih kojima je Allah na pravi put ukazao, a i onih koji su zaslužili da ostanu u zabludi; zato putujte po svijetu da vidite kako su završili oni koji su opovrgavali.”[2]

3. Imam Ali: “Zaista je Allah, s.v.t., poslao Muhammeda, s.a.v.a., s istinom da bi izveo Njegove robove iz robovanja Njegovim robovima u robovanje Njemu, i iz odgovornosti Njegovim robovima u odgovornost Njemu, iz pokornosti Njegovim robovima u pokornost Njemu, iz zaštitništva Njegovih robova pod zaštitništvo Njegovo.”[3]

c) Uljepšavanje morala

4. Kur'an: “On je Taj koji je neukima poslao Poslanika, jednog između njih, da im ajete Njegove kazuje i da ih očisti i da ih Knjizi i mudrosti nauči, jer su prije bili u očitoj zabludi.”[4]

5. Poslanik, s.a.v.a.: “Poslan sam da usavršim plemenite ćudi.”[5]

6. Poslanik, s.a.v.a.: “Zaista sam poslan da upotpunim lijep moral.”[6]

7. Imam Ali: “Onda im je Allah uputio poslanike Svoje i niz vjerovjesnika Svojih da bi tražili od njih da ispune prisegu fitretom Bogu datu, da bi ih podsjetili na blagodat Njegov zaboravljeni, da bi saopćenjem upotpunili dokaz protiv njih, da bi im otkrili blaga razuma, i pokazali im znakove moći Njegove.”[7]

d) Upravljanje ljudi prema pravdi

8. Kur'an: “Mi smo izaslanike naše s jasnim dokazima slali i po njima knjige i mjerila spuštali, da bi ljudi pravedno postupali, a gvožđe smo stvorili, u kome je velika snaga i koristi ljudima, i da bi Allah ukazao na one koji Ga pomažu i poslanike Njegove, u stanju kada Ga ne vide. Allah je, usitinu, moćan i silan.”[8]

e) Suzbijanje neslaganja

9. Kur'an: “Ljudi bijahu jednog umeta, zatim Allah sla vjerovjesnike da donose radosne vijesti i opomene, i po njima je slao Knjigu, s istinom, da se po njoj sudi ljudima u onome u čemu se ne bi oni slagali. A povod neslaganju je bila međusobna zavist, baš od strane onih kojima je data, i to kada su im već bili došli jasni dokazi; pa je Allah uputio one koji vjeruju da shvate pravu istinu o onome u čemu se nisu slagali, Njegovo dozvolom. A Allah upućuje na pravi put onome kome On hoće.”[9]

10. Imam Ali: “Pogledajte na raznovrsne blagodati Božije prema njima, kada im je izaslao Poslanika koji je od njih uzeo jamčenje poslušnosti njihove njemu i koji ih je ujedinio pozivom svojim. Kako je ta blagodat raširila krila dobrote svoje nad njima i dala da im poteku rijeke izobilja njezina, pa se cijela zajednica njihova ogrnula u napredovanje korisno za nju. I nađoše se uronjeni u izobilje njezino.”[10]

f) Upotpunjenje dokaza

11. Poslanik, s.a.v.a.: “Allah je slao ljudima poslanike da bi imao jak dokaz nad Svojim stvorenjima, i da bi poslanici bili svjedoci protiv njih. I postavljao je poslanike među ljude da bi im donosili radosne vijesti i opomene, tako da ako propadnu da to bude sa dokazom i ako živi ostanu da mu život bude s dokazom i da nauče ljudi o svome Gospodaru ono što znali nisu, i da spoznaju Njegovo Gospodstvo koje su poricali i da ga uvide Jednim nakon što su Mu smatrali sudionike.”[11]

Kategorije poslanika

12. Kur'an: “Nije se desilo čovjeku da mu se Allah obraća osim nadahnućem, ili iza zastora, ili da pošalje izaslanika te on objavljuje dozvolom Njegovom, ono što On želi. On je, zaista, Uzvišen Mudar!”[12]

13. Imam Sadik: “Poslanici i vjerovjesnici su u četiri kategorije. Poslanik, koji je poslanik, za sebe što ne prelazi na drugoga. Poslanik, koji vidi u snu i čuje glas, ali ne vidi u budnom stanju i nije poslan nikome, te i sam ima Imama, kao što je Ibrahim, a.s., bio Imam Lutu, a.s. Poslanik, vidi u snu, čuje glas i vidi meleka i poslan je skupini manjoj ili većoj, kao što je Junus, a.s. Rekao je Allah, s.v.t. za Junusa: I poslali Smo ga stotini hiljada ili više od toga. Reče: Ovo ili više od toga je trideset hiljada, i on ima Imama. I onaj koji vidi u snu, čuje glas, vidi na javi, on je Imam poput poslanika Ulul-azma. Ibrahim, a.s., je prvo bio Poslanik, ali nije bio Imam sve dok Allah, s.v.t., nije rekao: Zaista sam te učinio Imamom ljudima.”[13]

Broj poslanika

14. Poslanik, s.a.v.a., kada ga je Ebu Zerr upitao za broj poslanika: “Stodvadesetčetiri hiljade.” Rekoh: “Koliko od njih je vjerovjesnika?” On reče: “Tristotinetrinaest, veoma puno.” Rekoh: “Ko je bio prvi poslanik?” Reče: “Adem, a.s.”[14]

Poslanici Ulul-’azma

15. Kur'an: “Strpi se kao što su se strpili poslanici ulul-‘azma i ne traži da im kazna što prije dođe! Kada vide dan obećani, učiniće im se da su ostali samo jedan čas dana. Ovo je saopćenje! A zar će ko drugi biti uništen do narod neposlušni!”[15]

16. Imam Zejnul Abidin nekim od svojih prijatelja: “Od poslanika petorica su Ulul-‘azm.” Rekosmo: “Ko su oni?” Imam reče: “Nuh, Ibrahim, Musa, Isa i Muhammed, s.a.v.a.” Rekosmo: “Šta znači Ulul-‘azm?” Imam reče: “Poslani su i istoku i zapadu i džinnima i ljudima.”[16]

17. Imam Sadik kada ga je Sema'at Bin Mihran upitao o ajetu: Strpi se kao što su se strpili poslanici ulul-‘azma: “Nuh, Ibrahim, Musa, Isa i Muhammed, s.a.v.a.” Kaže Sema'at upitah: “Kako su postali Ulul-‘azm?” Imam reče: “Zato što je Nuh poslan s knjigom i šerijatom, i svako ko je došao nakon Nuha uzimao je iz njegove knjige, šerijata i puta, sve dok nije došao Ibrahim, a.s., sa listovima i odlukom da se napusti knjiga Nuhova, ali ne zbog njenog poricanja…”[17]

Posebna svojstva poslanika

18. Poslanik, s.a.v.a.: “Zaista je nama poslanicima naređeno da razgovaramo s ljudima na nivou njihovog razumjevanja.”[18]

19. Poslanik, s.a.v.a.: “Zaista mi poslanici kada spavamo spavaju nam oči ali ne i srca, i vidimo iza sebe kao što vidimo ispred sebe.”[19]

20. Poslanik, s.a.v.a.: “Od morala poslanika i sidikina jeste da kada vide ljude da su nasmijana lica i da se s njima rukuju pri susretu.”[20]

21. Katade: “Uzvišeni Allah nije poslao nijednog poslanika a da nije bio lijepa lica i lijepog glasa.”[21]

22. Imam Ali o atributima poslanika: “Bili su slabašni. Allah ih je iskušavao glađu, pogađao ih tegobom, provjeravao ih strahom i potresao ih neugodnostima… Da je Allah Uzvišeni htio vjerovjesnicima Svojim, kada ih je izaslao, otvoriti riznice i rudnike zlata, vrtove zasađenje i oko njih sakupiti ptice nebeske i životinje zemaljske, On bi to učinio. A da je tako učinio prestalo bi iskušenje, pokvarila bi se nagrada… Međutim, Allah Uzvišeni učinio je poslanike Svoje čvrstim u odlukama njihovim i dodijelio im slabašnost izgleda kakav se opaža očima, zajedno sa zadovoljstvom koje ispunjava srca i oči neovisnošću i oskudicom koja nanosi bol očima i ušima.”[22]

23. Imam Sadik: “Uzvišeni Allah nije ni jednog poslanika poslao dok ga ne bi postavio za čobana ovaca, učeći ih time vođstvu ljudi.”[23]

24. Imam Kazim: “Uzvišeni Allah nije poslao poslanika ili oporučenika, a da nisu bili velikodušni.”[24]

25. Imam Rida: “Besprijekornost je od poslaničkog morala.”[25]

26. Imam Rida: “Korištenje ugodnih mirisa je poslanička etika.”[26]