Mjera mudrosti – Zarada

Najčišća zarada

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Najčišća zarada jeste zarada trgovaca koji kada pričaju ne lažu, kada im se nešto povjeri oni ne iznevjere, kada obećaju ne prekrše, kada nešto kupuju ne kude, kada prodaju ne hvale, kada su dužni ne odugovlače da vrate, a kada im neko duguje ne vrše pritisak.”[1]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “Najčišća zarada muslimana jeste njegov udio na putu Božijem.”[2]

Posticanje na zaradu svojim rukama

3. Davud, a.s., prolazeći pored jednog obućara: “O ti, radi i jedi! Uistinu Allah voli onoga koji radi i hrani se a ne voli onoga koji jede, a ne radi.”[3]

4. Poslanik, s.a.v.a.: “Niko neće pojesti bolju hranu od one koju zaradi svojim rukama, i Davud, a.s., je jeo od zarade svojih ruku.”[4]

5. Poslanik, s.a.v.a.: “Najbolja zarada je zarada radnika koji pošteno radi.”[5]

6. Izlazio je Imam Ali usred dana po toplom vremenu da bi radio, a da za to nije imao potrebe. Razlog je bio to što je želio da Allah, s.v.t., vidi da on čini napor u cilju dozvoljene zarade.[6]

7. Imam Sadik: “Imam Ali je oslobodio hiljadu robova zaradom koju je stekao svojim rukama.”[7]

8. El-Fadl Ibn Ebi Kurre: “Došli smo kod Imama Sadika i zatekli smo ga da radi u bašči. Rekoh mu: ‘Dopusti da to mi uradimo ili pak da to uradi rob.’On reče: ‘Ne, pustite me, jer volim da me Allah, s.v.t., vidi da radim svojim rukama i da uz napor stičem halal zaradu.’”[8]

Pokuđena zanimanja

9. Poslanik, s.a.v.a., kada mu je jedan čovjek rekao: “Naučio sam sina da čita i piše, u koje bih ga sada zanimanje dao?”, reče: “Da Allah, s.v.t., oprosti tvome ocu, daj ga u bilo koji posao osim u sljedećih pet: (sejja’) prodavca ćefina, (sajig) zlatara, (kassab) mesara, (hannat) prodavca žita i (nehhas) trgovca robljem.” Zatim onaj čovjek reče: “O Poslaniče, šta je to sejja’?” On reče: “Čovjek koji prodaje ćefine i priželjkuje smrt pripadnicima moga ummeta, u stanju kada ja novorođenče u mome umetu volim više od svega što Sunce obasjava. Zlatar, zato što potkrada pripadnike moga umeta. Mesar, zato što do te mjere ubije životinja da izgubi milost iz srca. Prodavač žita, zato što skladišti opskrbu moga umeta, bolje je da čovjek susretne Allaha kao lopov nego li u stanju da je četrdeset dana držao uskladištenu hranu. Trgovac robljem, usljed toga što mi je došao Džebrail, a.s., i rekao: Muhammede! najgori ljudi tvoga ummeta jesu oni koji trguju s ljudima.”[9]