1. Kur'an: “Kada Imranova žena reče: ‘Gospodaru moj, ovo što je u trbuhu mome je zavjetujem samo na službu Tebi, pa primi od mene, jer Ti, zaista, sve čuješ i znaš!’”[1]
2. Kur'an: “Za sve što potrošite i što zavjetujete – Allah, sigurno, za to zna! A nevaljalima neće niko moći pomoći.”[2]
3. Kur'an: “Oni su zavjet ispunjavali plašeći se Dana čija će kob svuda prisutna biti.”[3]
4. Imam Bakir u vezi sa ajetom Oni su zavjet ispunjavali: “Razboljeli su se Hasan i Husejn, dok su još bili malehni dječaci. Posjetio ih je Poslanik, s.a.v.a., a s njim dva čovjeka. Jedan čovjek reče: “O Ebu Hasane, kada bi učinio nazar (zavjetovao se) za ova tvoja dva sina, Allah bi im dao da ozdrave.” On reče: “Postit ću tri dana iz zahvalnosti spram Allaha, s.v.t.” Isto su rekle Fatima i njihova sluškinja Fidda. Nakon toga je njima dvojici Allah ogrnuo odjeću zdravlja, a oni osvanuše posteći.”[4]
Nepoželjnost činjenja sebi nečega obaveznim
5. Imam Sadik kada ga je Ishak ibn Ammar upitao u vezi s dva rekjata zahvalnosti Bogu na koje se obavezao i na putu i kod kuće, da li ih kada je na putu može klanjati preko dana: “Da – zatim reče: Ne volim kada neko sebi učini nešto obaveznim.” Ishak reče: “Nisam ih učinio kod Boga obaveznim sebi, već sa sobom sam riješio da ih obavljam iz zahvalnosti spram Boga, a nisam ih sebi učinio obaveznim, pa mogu li ih obavljati kada želim?” Reče: “Da.”[5]
