Najbolji način življenja – zadovoljstvo Božijim određenjem (1)

Sada kada je postalo očito da pohlepa za imovinom i bogatstvom drugih ljudi uzrokuje poniženje i da suzbijanje pohlepe uzrokuje čast, najbolji put u ovome je da budemo zadovoljni sa onim što nam je Bog Uzvišeni dao i odredio i da onako kako Imam Sedžad, mir neka je s njim, traži od Boga, i mi također od Boga zatražimo:

…وَ اجْعَلْ ذَلِكَ سَبَبًا لِقَنَاعَتي بِما قَضَيْتَ

“…I učini uzrokom moga zadovoljstva ono što Si odredio…”[1]

I da također molimo:

…اللَّهُمَّ إِنيِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ هَيَجَانِ الْحِرْصِ وَ سَوْرَةِ الْغَضَبِ وَ غَلَبَةِ الْحَسَدِ، وَ ضَعْفِ الصَّبْرِ وَ قِلَّةِ الْقَنَاعَةِ

“Bože, tražim utočište u Tebe od poticaja pohlepe, siline srdžbe, vladavine zavisti, krhkosti strpljenja, manjkanja zadovoljstva…”[2]

 

Življenje u čistoti

Pitali su Zapovjednika pravovjernih, Alija, mir neka je s njim, značenje ‘hajate tajjibe’ u časnom ajetu:

مَنْ عَمِلَ صَالِحًا مِن ذَكَرٍ أَوْ أُنثَى وَ هُوَ مُؤْمِنٌ فَلَنُحْيِيَنَّهُ حَيَاةً طَيِّبَةً

Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vjernik je, Mi ćemo dati da proživi lijep život i zaista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.[3]

On je odgovorio: “Hajate tajjibe (lijep život) je zadovoljstvo.”

Ovo je bio jedan dio predaja od Poslanika, s.a.v.a., i Čistih Imama, mir neka je s njima, o vrijednosti i važnosti zadovoljstva. A sad ćemo napomenuti nekoliko bitnih tačaka.

 

1. Osiguravanje i zajamčenost opskrbe

Budući da je u toku rasprave o zadovoljstvu spomenuto određivanje opskrbe, dat ćemo kratko objašnjenje pokrenutog pitanja. Osiguravanje i zajamčenost opskrbe iznosi se kao jedno od jasnih načela stvaranja navedenih u Kur'anu Časnom. Znači, iz Kur'ana se da zaključiti da svi robovi Božiji imaju određenu opskrbu i da u Knjizi Božijoj niko nije izostavljen. Obratite pažnju na sljedeće ajete:

وَ مَا مِن دَآبَّةٍ فِى الْأَرْضِ إِلَّا عَلَى اللهِ رِزْقُهَا

Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Bog ne opskrbljuje…[4]

وَكَأَيِّن مِن دَابَّةٍ لَا تَحْمِلُ رِزْقَهَا اللهُ يَرْزُقُهَا وَ إِيَّاكُمْ

A koliko ima životinja koje ne sakupljaju hranu sebi, njih Bog hrani, a i vas…[5]

إِنَّ اللهَ هُوَ الرَّزَّاقُ ذُو الْقُوَّةِ الْمَتِينُ

Uistinu Bog je Onaj Koji opskrbu daje, Moćni i Jaki![6]

 وَلَا تَقْتُلُواْ أَوْلاَدَكُم مِّنْ إمْلاَقٍ نَّحْنُ نَرْزُقُكُمْ وَ إِيَّاهُمْ

…Djecu svoju, zbog neimaštine, ne ubijate – Mi i vama i njima opskrbu dajemo …[7]

وَ لَا تَقْتُلُواْ أَوْلادَكُمْ خَشْيَةَ إِمْلَاقٍ نَّحْنُ نَرْزُقُهُمْ وَ إِيَّاكُمْ

Ne ubijajte djecu svoju od straha od neimaštine, i njima i vama Mi opskrbu dajemo…[8]

Iz ovih ajeta da se jasno zaključiti da je jedino Bog Uzvišeni Skrbnik, i On je Onaj Koji osigurava opskrbu životinjama. Obratimo li pažnju na ove i slične ajete, pitanje osiguranja opskrbe postaje jasno kao jedna zbilja stvaranja.

 

2. Ulaganje truda i napora

Premda je Bog Uzvišeni zajamčio opskrbu, ipak ne treba zanemariti činjenicu da zajamčenost opskrbe nije u tom značenju da nečiju opskrbu donose u njegovu kuću ili da mu s neba spuštaju trpezu, već to znači da su u prirodi predviđeni izvori osiguranja opskrbe za sve životinje, kao što Kur'an Časni kaže:

وَ قَدَّرَ فِيهَا أَقْوَاتَهَا

…i opskrbe njezine na njoj odredio…[9]

Ali, za stjecanje opskrbe treba se truditi i uzeti je iz prostranih božanskih izvora jer:

وَ أَن لَّيْسَ لِلْإِنسَانِ إِلَّا مَا سَعَى

I da je čovjekovo samo ono što sam uradi.[10]

Zato, svako u skladu sa svojim mogućnostima, trudom i naporom kroji svoji sudbinu, dok će onaj koji sjedi u kući čekajući opskrbu i umre od gladi izvršiti samoubistvo i grijeh je na njegovim plećima. U islamskom naučavanju prekoreni su oni koji ne traže opskrbu i ne trude se da je steknu.

U vezi s ovim pitanjem vašoj pažnji preporučujemo nekoliko predaja.

Imam Bakir, mir neka je s njim, rekao je:

إِنِّي لَأُبْغَضُ الرَّجُلَ فَاغِرًا فَاهُ إِلَى رَبِّهِ فَيَقُولُ اُرْزُقْنِي وَ يَتْرُكُ الطَّلَبَ

“Zaista ja mrzim čovjeka koji zine prema svome Gospodaru, govoreći: ‘Opskrbi me!’, a napusti traženje.”[11]

U drugoj predaji je rekao:

إِنِّي أَجِدُنِي أَمْقُتُ الرَّجُلَ مُتَعَذِّرَ الْمَكَاسِبِ فَيَسْتَلْقِي عَلَى قَفَاهُ وَ يَقُولُ: اللَّهُمَّ ارْزُقْنِي وَ يَدَعُ أَنْ يَنْتَشِرَ فِي الْأَرْضِ وَ يَلْتَمِسَ مِنْ فَضْلِ اللَّهِ فَالذَّرَّةُ تَخْرُجُ مِنْ جُحْرِهَا تَلْتَمِسُ رِزْقَهَا

“Ja zaista ne volim čovjeka koji bježi od rada i zarade, te leži na leđima govoreći: ‘Bože, daj mi opskrbu!’ i koji propušta priliku da krene Zemljom i priskrbi nešto iz obilja Božijeg. Onda je rekao: ‘I mrav sićušni izlazi iz mravinjaka svoga da bi opskrbu stekao.’” (Znači čovjek ne treba manje od mrava da se trudi u sticanju opskrbe.)[12]

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

… إِنَّ قَوْماً مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللهِ صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ لَمَّا نَزَلَتْ « وَ مَنْ يَتَّقِ اللهَ يَجْعَلْ لَهُ مَخْرَجًا وَ يَرْزُقْهُ مِنْ حَيْثُ لا يَحْتَسِبُ» أَغْلَقُوا الْأَبْوَابَ وَ أَقْبَلُوا عَلَى الْعِبَادَةِ وَ قَالُوا قَدْ كُفِينَا فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ مَا حَمَلَكُمْ عَلَى مَا صَنَعْتُمْ؟ فَقالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ تَكَفَّلَ «اللهُ» لَنَا بِأَرْزَاقِنَا فَأَقْبَلْنَا عَلَى الْعِبَادَةِ فَقَالَ إِنَّهُ مَنْ فَعَلَ ذَلِكَ لَمْ يُسْتَجَبْ لَهُ عَلَيْكُمْ بِالطَّلَبِ

“Kada je objavljen ajet: …a onome koji se Boga boji, On će izlaz naći i opskrbit će ga odakle se i ne nada…[13], jedna skupina drugova Božijeg Poslanika, s.a.v.a., zatvorila se u svoje kuće i posvetili su se ibadetu. Govorili su da im je opskrba od Boga zajamčena. Kada je vijest o tome došla do Poslanika Božijeg, s.a.v.a., on je poslao nekoga po njih. Potom ih je upitao: ‘Šta vas je navelo na takav postupak?’ Oni rekoše: ‘Bog Uzvišeni nam je, shodno ovom ajetu, zajamčio opskrbu pa zato ne idemo da radimo i mi smo se posvetili ibadetu.’ On potom reče: ‘Ko god tako radi, dova mu neće biti uslišana: morate tražiti opskrbu!’”[14]

Dakle, kao što su naši vjerski predvodnici radili da bi stekli opskrbu i mi također imamo obavezu biti preduzetni u sticanju opskrbe.[15]