Sada kada je postalo očito da pohlepa za imovinom i bogatstvom drugih ljudi uzrokuje poniženje i da suzbijanje pohlepe uzrokuje čast, najbolji put u ovome je da budemo zadovoljni sa onim što nam je Bog Uzvišeni dao i odredio i da onako kako Imam Sedžad, mir neka je s njim, traži od Boga, i mi također od Boga zatražimo:
…وَ اجْعَلْ ذَلِكَ سَبَبًا لِقَنَاعَتي بِما قَضَيْتَ
“…I učini uzrokom moga zadovoljstva ono što Si odredio…”[1]
I da također molimo:
…اللَّهُمَّ إِنيِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ هَيَجَانِ الْحِرْصِ وَ سَوْرَةِ الْغَضَبِ وَ غَلَبَةِ الْحَسَدِ، وَ ضَعْفِ الصَّبْرِ وَ قِلَّةِ الْقَنَاعَةِ
“Bože, tražim utočište u Tebe od poticaja pohlepe, siline srdžbe, vladavine zavisti, krhkosti strpljenja, manjkanja zadovoljstva…”[2]
Življenje u čistoti
Pitali su Zapovjednika pravovjernih, Alija, mir neka je s njim, značenje ‘hajate tajjibe’ u časnom ajetu:
مَنْ عَمِلَ صَالِحًا مِن ذَكَرٍ أَوْ أُنثَى وَ هُوَ مُؤْمِنٌ فَلَنُحْيِيَنَّهُ حَيَاةً طَيِّبَةً
“Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vjernik je, Mi ćemo dati da proživi lijep život i zaista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.” (En-Nahl, 97)
On je odgovorio: “Hajate tajjibe (lijep život) je zadovoljstvo.”
Ovo je bio jedan dio predaja od Poslanika, s.a.v.a., i Čistih Imama, mir neka je s njima, o vrijednosti i važnosti zadovoljstva. A sad ćemo napomenuti nekoliko bitnih tačaka.
Prvo: Osiguravanje i zajamčenost opskrbe
Budući da je u toku rasprave o zadovoljstvu spomenuto određivanje opskrbe, dat ćemo kratko objašnjenje pokrenutog pitanja. Osiguravanje i zajamčenost opskrbe iznosi se kao jedno od jasnih načela stvaranja navedenih u Kur'anu Časnom. Znači, iz Kur'ana se da zaključiti da svi robovi Božiji imaju određenu opskrbu i da u Knjizi Božijoj niko nije izostavljen. Obratite pažnju na sljedeće ajete:
وَ مَا مِن دَآبَّةٍ فِى الْأَرْضِ إِلَّا عَلَى اللهِ رِزْقُهَا
“Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Bog ne opskrbljuje…” (Hud, 6)
وَكَأَيِّن مِن دَابَّةٍ لَا تَحْمِلُ رِزْقَهَا اللهُ يَرْزُقُهَا وَ إِيَّاكُمْ
“A koliko ima životinja koje ne sakupljaju hranu sebi, njih Bog hrani, a i vas…” (El-‘Ankebut, 69)
إِنَّ اللهَ هُوَ الرَّزَّاقُ ذُو الْقُوَّةِ الْمَتِينُ
Uistinu Bog je Onaj Koji opskrbu daje, Moćni i Jaki! (Ez-Zarijat, 58)
وَلَا تَقْتُلُواْ أَوْلاَدَكُم مِّنْ إمْلاَقٍ نَّحْنُ نَرْزُقُكُمْ وَ إِيَّاهُمْ
“…Djecu svoju, zbog neimaštine, ne ubijate – Mi i vama i njima opskrbu dajemo…” (El-En‘am, 151)
وَ لَا تَقْتُلُواْ أَوْلادَكُمْ خَشْيَةَ إِمْلَاقٍ نَّحْنُ نَرْزُقُهُمْ وَ إِيَّاكُمْ
“Ne ubijajte djecu svoju od straha od neimaštine, i njima i vama Mi opskrbu dajemo…” (El-Isra, 31)
Iz ovih ajeta da se jasno zaključiti da je jedino Bog Uzvišeni Skrbnik, i On je Onaj Koji osigurava opskrbu životinjama. Obratimo li pažnju na ove i slične ajete, pitanje osiguranja opskrbe postaje jasno kao jedna zbilja stvaranja.
[1] Sahifa Sedždžadijja, dova 14.
[2] Isto, dova 8.
