1. Kur'an: “I oni koji će u Vatri biti govoriće stražarima džehennemskim: ‘Zamolite Gospodara svoga da nam bar jedan dan patnju ublaži!’ ‘A zar vam poslanici vaši nisu jasne dokaze donosili?’ – upitaće oni. – ‘Jesu!’ – odgovoriće. – ‘Molite onda vi!’ – reći će oni. Ali će molba onih koji nisu vjerovali uzaludna biti.”[1]
2. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Onome ko ne traži opskrbu svoju nije grijeh da ne moli često.”[2]
(To je zato što je u ovom slučaju moljenje beskorisno, koliko god se čovjek molio, jer se treba truditi i raditi.)
3. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Zaista, Bog Svevišnji se odaziva onima kojima je učinjena nepravda sve dok ih ne bude više od onih koji čine nepravdu, a kada ih bude više od onih koji nepravdu čine, On im se neće odazivati.”[3]
4. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Bog Svevišnji kaže: ‘Ko ne prihvati od Mojih robova ono što je lahko i ne prođe se onog što je teško Ja mu neću olakšati teškoću njegovu, neću uslišati moljenje njegovo i neću mu se odazvati.’”[4]
Mudrost odgode udovoljenja
5. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Nevjernik moli Boga Svevišnjeg za svoju potrebu pa mu ona bude ispunjena, a vjernik moli Boga Svevišnjeg pa mu odazivanje bude odgođeno. Usljed toga meleki zavrište pa Bog Svevišnji kaže: ‘Nevjerniku sam se odazvao da Me ne bi molio i spominjao, ta Ja ga uistinu prezirem i prezirem glas njegov, a vjerniku Ja odgodim odazivanje, kako se ne bi od Mene odvojio i kako bi se Mene prisjećao; jer, zaista, Ja njega volim i volim njegovo moljenje!’”[5]
6. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Zaista, Bog Svevišnji iskušava čovjeka kako bi čuo njegovo moljenje i njegovo preklinjanje.”[6]
[1]Gafir, 49-50.
[2]Kenzu-l-‘ummal, sv. 4, str. 12, predaja 9249.
[3]El-Firdevs, sv. 1, str. 149, predaja 538.
[4]El-Firdevs, sv. 5, str. 241, predaja 8072.
[5]Kenzu-l-‘ummal, sv. 2, str. 86, predaja 3262.
[6]Iršadu-l-kulub, str. 148.
