Ono što ne priliči onome koji čini dovu

Traženje onoga za što ne zna da je dobro za njega

1. Kur'an: “Čovjek priziva zlo onako kako dobro priziva; čovjek je zaista nagao.”[1]

2. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Nemojte se ljutiti na Božije blagodati i nemojte Bogu predlagati! Kada neko od vas bude iskušavan u svojoj opskrbi i u svome životu neka nipošto ne izmišlja ono što će tražiti, možda su u tome njegova smrt i propast, nego neka kaže: ‘Bože moj, tako mi časti Muhammeda i njegove čiste porodice, ako je ono što ja ne volim u ovom mom stanju dobro za mene i najbolje za moju vjeru, onda me učini strpljivim u njemu, ojačaj me u njegovom podnošenju i daj mi snage da ga nosim! A ako je u suprotnom od toga dobro za mene, onda mi ga obilno daruj, učini me zadovoljnim Tvojom odredbom u svakom stanju – zaista, Tebi pripada sva hvala!’”[2]

Pretjerivanje

3. Kur'an: “Molite Gospodara svoga ponizno i u sebi; On ne voli one koji pretjeruju.”[3]

Objašnjenje pojma “prelaženje granice” u moljenju

U čine koje molilac ne treba izvršavati u moljenju spada čin pretjerivanja (ar. i'tida’), odnosno prekoračenje granice u moljenju. Bog svevišnji kaže:

“Molite Gospodara svoga ponizno i u sebi; On ne voli one koji pretjeruju.”[4]

U ovom ajetu se savjetuje vjernicima da Gospodara svoga mole javno i tajno, tražeći od Njega ono što im treba. Ali, oni ne smiju u svojim moljenjima i traženjima od Boga Svevišnjeg prelaziti granicu.

Ovdje se postavlja pitanje: Šta je granica čije prekoračenje se osuđuje, i čijeg prekoračioca Bog ne voli?

Granica moljenja je zadovoljenje sa dozvoljenim i razumskim zamolbama i pridržavanje pravila pristojnosti u njihovom obrazloženju i iznošenju Bogu Svevišnjem. Zato se postavljanje nerazumskih i nezakonitih zamolbi neučtivim govorom, kao i u svakom djelu za koje se molilac osuđuje, smatra prekoračenjem granice moljenja.

U svjetlu predočenog, ko traži od Boga Svevišnjeg nešto, podižući glas drsko i uobraženo, ili ko proklinje nekoga ko ne zaslužuje to proklinjanje ili ga proklinje više nego što taj zaslužuje,  ili traži od Boga nešto nedozvoljeno, kao što je kidanje rodbinskih veza, ili traži od Boga nešto što je daleko od razuma, kao da moli za vlastitu propast ili propast Nebesa i Zemlje – svi pobrojani su prekoračili granice istinskog moljenja.

Međutim, potrebno je skrenuti pažnju da prekoračenje granice moljenja ne znači odbacivanje visokih stremljenja u moljenju i u razumskim velikim zamolbama, jer takva odlučnost u moljenju nije prezrena; naprotiv, ona je pohvalna i tražena.   

Požurivanje

4. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Svakome od vas će biti uslišano, sve dok ne bude požurivao, govoreći: ‘Molio sam pa mi nije uslišano.’”[5]

5. U zbirci Sunen Tirmizija se prenosi od Ebu Hurejrea, koji prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.a: “Svakom čovjeku koji podigne ruke tako da se vide njegova pazuha i išće od Boga nešto, On će mu to dati, ako ne bude požurivao.”

Upitali su: ‘O Allahov Poslaniče, a kako će požurivati?’

Odgovorio je: ‘Tako što će govoriti: ‘Iskao sam, iskao sam, i ništa nisam dobio.’”[6]

Obilno traženje

6. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Zaista, Bog kaže: ‘…Kada bi se srca Mojih robova sabrala u srcu najsretnijeg roba u Mene, to ne bi povećalo vlast Moju ni koliko je krilce mušice; kada bih Ja dao svakom čovjeku što išće u Mene to bi bilo tek kao ono što ostane na igli koju donese neko od Mojih robova i umoči je u more;  to je zato što je davanje Moje govor i obećanje Moje govor, i Ja za bilo šta samo kažem: ‘Budi! i to bude.’”[7]

7. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Bog je objavio nekim Svojim vjerovjesnicima: ‘…Kada bi stanovnici sedam nebesa i sedam zemalja, svi zajedno, iskali od Mene, i Ja svakom od njih dao što je iskao, to ne bi umanjilo u Mojoj vlasti ni koliko je krilce mušice; pa kako će se umanjiti vlast čiji sam Ja skrbnik?!’”[8]

Pridavanje malog značaja potrebi

8. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Išćite od Boga Svevišnjeg šta vam se ukaže od potreba vaših, čak i kajiš sandala nekog od vas; ako mu On ne omogući, neće mu biti omogućeno.”[9]

9. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Zaista, Bog Svevišnji voli nešto za Sebe, a mrzi za stvorenja Svoja; On mrzi da se išće od Njegovih stvorenja, a voli za Sebe da bude iskano od Njega; nema ničega dražeg Bogu Svevišnjem od toga da se od Njega išće. Zato, neka se niko od vas ne stidi da išće od Boga, makar to bio kajiš sandale!”[10]

Traženje smrti

10. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Neka niko od vas nipošto ne poželi smrt usljed nevolje koja ga je zadesila! Ako ipak bude prisiljen poželjeti smrt, neka kaže: ‘Bože moj, poživi me dok je život dobro za mene, a usmrti me kada smrt bude dobro za mene!’”[11]

11. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Neka niko od vas nipošto ne poželi smrt: ako je dobročinilac, možda će još dobra učiniti, a ako je zločinac, možda će se povratiti od činjenja zla i zatražiti naklonost Božiju.”[12]  

12. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ne poželite smrt, jer ona prekida djelo: čovjek se više ne može vratiti pa tražiti Božiju naklonost!”[13]

Proklinjanje sebe

13. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ne molite za sebe osim dobro, jer meleci zaista izgovaraju: ‘Amin!’ za ono što vi govorite!”[14]

---