Još jedna od moralnih vrlina i znakova lijepog ponašanja i lijepog ophođenja s ljudima je posjećivanje bolesnika, koje je u svetom islamskom vjerozakonu izuzetno naglašeno. Posjećivanje bolesnika je jedno od prava koje muslimani imaju jedni kod drugih i potrebno je da sebe smatraju obaveznim u pogledu njegovog izvršavanja.
Imam Ali, mir neka je s njim, prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao:
لِلْمُسْلِمِ عَلَى أَخِيهِ ثَلَاثُونَ حَقًّا لَا بَرَائَةَ لَهُ مِنْهَا إِلَّا بِالْأَدَاءِ أَوِ الْعَفْوِ يَغْفِرُ زَلَّتَهُ وَ يَرْحَمُ عَبْرَتَهُ … وَ يَعُودُ مَرْضَتَهُ…
“Svaki musliman ima kod svoga brata trideset prava kojih se ovaj neće osloboditi, osim izvršenjem ili izuzećem: da mu pogrešku oprosti, da u žalosti njegovoj s njim suosjeća… da ga posjeti kada je bolestan.”[1]
U drugoj predaji Mu‘alla ibn Hunejs kaže: “Pitao sam Imama Sadika, mir neka je s njim: ‘Kakvo pravo ima musliman kod drugog muslimana?’ Odgovorio je:
لَهُ سَبْعُ حُقُوقٍ وَاجِبَاتٍ مَا مِنْهُنَّ حَقٌّ إِلَّا وَ هُوَ وَاجِبٌ عَلَيْهِ إِنْ ضَيَّعَ مِنْهَا شَيْئاً خَرَجَ مِنْ وِلَايَةِ اللهِ وَ طَاعَتِهِ وَ لَمْ يَكُنْ لِلَّهِ فِيهِ مِنْ نَصِيبٍ، قُلْتُ لَهُ: جُعِلْتُ فِدَاكَ وَ مَا هِيَ؟ قَالَ يَا مُعَلَّى إِنِّي عَلَيْكَ شَفِيقٌ أَخَافُ أَنْ تُضَيِّعَ وَ لَا تَحْفَظَ وَ تَعْلَمَ وَ لَا تَعْمَلَ قَالَ قُلْتُ: لَهُ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللهِ قَالَ أَيْسَرُ حَقٍّ مِنْهَا أَنْ تُحِبَّ لَهُ مَا تُحِبُّ لِنَفْسِكَ وَ تَكْرَهَ لَهُ مَا تَكْرَهُ لِنَفْسِكَ… وَ الْحَقُّ السَّابِعُ … وَ تَعُودَ مَرِيضَهُ
‘On ima sedam prava koja su obavezujuća i svako od tih prava je i njegova obaveza. Ukoliko išta od njih zapostavi, izaći će iz zaštite Božije i pokornosti Njemu, i ništa kod Boga neće imati.’ Upitao sam: ‘Žrtvovao bih za te, koja su to prava?’ Odgovorio je: ‘O Mu‘alla, zabrinut sam za tebe! Plašim se da ih nećeš zapamtiti i da ćeš ih zapostaviti, i da ćeš saznati, a da nećeš izvršavati.’ Rekao sam mu: ‘Od Boga je sva snaga!’ Rekao je: ‘Najlakše od ovih prava je da mu želiš ono šta želiš i sebi, i da mu ne želiš ono šta ne želiš ni sebi… A sedmo pravo je da ga posjetiš kada je bolestan.’”[2]
Isto tako, u drugoj predaji prenosi Imam Sadik, mir neka je s njim, od svojih plemenitih predaka, da je Časni Poslanik, s.a.v.a., rekao:
لِلْمُؤْمِنِ عَلَى الْمُؤْمِنِ سَبْعَةُ حُقُوقٍ وَاجِبَةٍ مِنَ اللهِ عَزَّ وَ جَلَّ … وَ أَنْ يَعُودَهُ فِي مَرَضِهِ
“Vjernik kod vjernika ima sedam prava koja su kod Boga Uzvišenog obavezna… I jedno od njih je da ga posjeti kada je bolestan.”[3]
Od Plemenitog Poslanika, s.a.v.a., prenosi se da je rekao:
مِنْ حَقِّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ إذا لَقِيهُ أنْ يُسَلِمَ عَلَيْهِ وَ إذا مَرِضَ أنْ يَعُودَهُ وَ إذا ماتَ أنْ يُشَّيِعَ جِنازَتَهُ
“Jedno od prava muslimana kod drugog muslimana je da ga pozdravi kada ga sretne, da ga posjeti kada se ovaj razboli i da mu klanja dženazu kada ovaj umre.”[4]