Pozitivni učinci zadovoljstva

Čast i ponos

Nema nikakve sumnje da sa stanovišta islama i Kur'ana čast i ponos pripadaju vjernicima.

Kur'an kaže:

وَ لِلَّهِ الْعِزَّةُ وَلِرَسُولِهِ وَ لِلْمُؤْمِنِينَ وَلَكِنَّ الْمُنَافِقِينَ لَا يَعْلَمُونَ

“…A čast pripada Bogu, i Njegovom Poslaniku i vjernicima, ali, licemjeri ne znaju!” (Munafikun, 8)

Ova čast i ponos su vjerniku toliko vrijedni i važni da on nema dopuštenje da sebe i u kojem slučaju pred drugima ponižava i nipodaštava.

Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:

إِنَّ اللهَ تبارَكَ وَ تَعاليَ فَوَّضَ إِلَى الْمُؤْمِنِ أُمُورَهُ كُلَّهَا وَ لَمْ يُفَوِّضْ إِلَيْهِ أَنْ يُذِلَّ نَفْسَهُ ألَمْ تَرَقَوْلَ اللهِ سُبْحانَهُ وَ تَعاليَ هيهُنا: وَ «لِلَّهِ الْعِزَّةُ وَ لِرَسُولِهِ وَ لِلْمُؤْمِنِينَ» وَ الْمُؤْمِنُ يَنْبَغي أنْ يَكُونَ عَزِيزًا وَ لَا يَكُونَ ذَلِيلاً

“Bog je sve poslove vjernika prepustio njemu, ali mu nije dopustio da sebe ponižava. Zar ne vidiš da je Bog o ovome rekao: A čast pripada Bogu, i Njegovom Poslaniku i vjernicima? Zato, vjernik treba biti častan, a ne ponižen.”[1]

Časni Poslanik, s.a.v.a., rekao je:

لَا يَنْبَغِي لِلْمُؤْمِنِ أَنْ يُذِلَّ نَفْسَهُ

“Vjernik ne smije sebe ponižavati.”[2]

Očito je da je zadovoljstvo jedna od osobina koje čovjeka čine dostojanstvenim i časnim i koje ga izbavljaju od poniženja.

Imam Ali kaže:

لا أعَزُّ مِنْ قانِعٍ

“Niko nije dostojanstveniji od onoga ko je zadovoljan.”[3]

Zadovoljstvo je dostojanstvo

                                                   اَلْقَناعَةُ عِزٌّ

“Zadovoljstvo je dostojanstvo.”[4]

Zadovoljstvo je dostojanstvo i bogatstvo

الْقَناعَةُ عِزٌّ وَ غِنی

“Zadovoljstvo je dostojanstvo i bogatstvo.”[5]

Zadovoljstvo je najpostojanije dostojanstvo

اَلْقَناعَةُ أبْقيَ عِزٍّ

“Zadovoljstvo je najpostojanije dostojanstvo.”[6]

U svakom slučaju, onaj ko želi da sačuva svoje dostojanstvo treba biti zadovoljan i ne smije umanjivati svoju čast pred ljudima.

Dostojanstven je onaj ko se zadovoljstva drži

I pred ljudima svoj ne skida veo.[7]

Ne žeđaj za potočićem plemenitih

Kada je zadovoljstvo čitavo more!

Čovjeku čije su noge na zemlji u zadovoljstvu

Stremljenja su visoko u zvijezdama!

Beskrajno blago

Plemeniti Poslanik islama, s.a.v.a., rekao je:

اَلْقَناعَةُ كَنْزٌ لا يَفْنيَ

“Zadovoljstvo je blago koje neće iščeznuti.”[8]

Također je rekao:

اَلْقَناعَةُ مالٌ لا يَنْفَدُ

“Zadovoljstvo je blago koje neće presahnuti.”[9]

Imam Ali, mir neka je s njim, kaže o ovome:

لا كَنْز أغنيَ مِنَ اَلْقَناعَةِ

“Nema većeg blaga od zadovoljstva.”[10]

Znaj da nije većeg blaga od blaga zadovoljstva,

Bogatstvo je imovina, plaća ovog zanimanja.[11]

Zadovoljstvo i osjećanje neovisnosti prema drugima

U drugom dijelu predaja saznajemo da će onaj koji se zadovolji onim što mu Bog dade biti među onima koji su s najmanjim potrebama. (Ustvari, ono što je važno i što vrijedi je duh skromnosti i osjećanje nepotrebitosti, a ne imetak i bogatstvo. A koliko li je samo bogataša prosjačkih osobina!)

Od Poslanika Božijeg, s.a.v.a., prenosi se:

لَيْسَ الْغِنَى عَنْ كَثْرَةِ الْعَرَضِ وَ إنَّما الْغِنَى غِنَى النَّفْسِ

“Nije bogatstvo u mnoštvu imovine, već je bogatstvo duše.”[12]

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

مَنْ قَنَعَ بِمَا رَزَقَهُ اللهُ فَهُوَ مِنْ أَغْنَى النَّاسِ

“Ko se zadovolji onim čime ga je Bog opskrbio, taj je jedan od najbogatijih ljudi.”[13]

I još je rekao:

أَغْنَى الْغِنَى الْقَنَاعَةُ

“Najveće bogatstvo je zadovoljstvo.”[14]

Zapovjednik pravovjernih, Ali, mir neka je s njim, rekao je:

اَلْقَنَاعَةُ رَأسُ الْغِنىَ

“Zadovoljstvo je glavnica bogatstva.”[15]


[1] Tefsir Burhan, sv. 4, str. 339; Tefsiru-l-mizan, sv. 19, str. 332.

[2] Ez-Zeri‘atu ila mekarimi-š-šari‘ah, str. 170.

[3] Fehrest-e Gurer, str. 330, broj 10592.

[4] Isto, broj 66.

[5] Isto, broj 689.

[6] Isto, broj 618.

[7] Šejh Behai: Keškul, sv. 2, str. 67.

[8] Miškatu-l-anvar, str. 132.

[9] Isto.

[10] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, Izreka 371.

[11] Divan Naser Husrou, str. 560.

[12] Mehadždžetu-l-bejda, sv. 6, str. 51.

[13] Usuli Kafi, sv. 2, str. 139, hadis 9.

[14] Miškatu-l-anvar, str. 130.

[15] Fehrest-e Gurer, str. 326, broj 1106.