Zadovoljstvo

Zadovoljstvo je jedna od odlika vjernika i odlika ljudi vrline. Osobe izgrađenog karaktera i ljudi vrline imaju duh skromnosti i dostojanstva i pod uticajem svoga visokog morala nikad ne bacaju pogled na imovinu i bogatstvo drugih. Oni ne krnje svoju uzvišenu ličnost radi sticanja bogatstva i položaja. Zadovoljni ljudi se u svom životu zadovoljavaju neophodnom i dostatnom količinom, a zadovoljni su i sa manje od toga. Najvažnija osobina zadovoljstva je upravo zadovoljstvo srca i dobro raspoloženje zadovoljnih ljudi u odnosu na sve što je određeno u Ovome svijetu. Zadovoljstvo je jedna od vrlina morala i odlika plemenitog Poslanika, s.a.v.a. Mi također trebamo nastojati steći ovu osobinu, slijedeći Poslanika, s.a.v.a., kao uzor.

Imam Sadik, mir neka je s njim, je rekao:

إِنَّ اللهَ خَصَّ رَسُولَهُ بِمَكَارِمِ الْأَخْلَاقِ فَامْتَحِنُوا أَنْفُسَكُمْ فَإِنْ كَانَتْ فِيكُمْ فَاحْمَدُوا اللهَ وَ ارْغَبُوا إِلَيْهِ فِي الزِّيَادَةِ مِنْهَا فَذَكَرَهَا عَشَرَةً الْيَقِينَ وَ الْقَنَاعَةَ وَ الصَّبْرَ وَ الشُّكْرَ وَ الْحِلْمَ وَ حُسْنَ الْخُلُقِ وَ السَّخَاءَ وَ الْغَيْرَةَ وَ الشَّجَاعَةَ وَ الْمُرُوَّةَ

“Zaista je Bog odlikovao Poslanika Svoga moralnim vrlinama, zato se iskušajte: pa ako ove osobine budu u vama, zahvaljujte Bogu i tražite od Njega da ih uveća.” Zatim je naveo njih deset: uvjerenost, zadovoljstvo, strpljenje, zahvalnost, blagost, dobroćudnost, velikodušnost, brižnost, hrabrost i muževnost.[1]

Zadovoljstvo ima dva stepena, visoki i najviši: Prvi stepen je biti zadovoljan u granicama neophodnog i dostatnog i drugi je zadovoljstvo i manjim od toga.

Ragib Isfahani kaže:

القناعت الاجتزاء باليسير من الاعراض المحتاج اليها

“Zadovoljstvo (kana‘at) je zadovoljavanje neznatnom količinom sredstava potrebnih za život.”[2]

Na drugom mjestu je rekao:

القناعة الرضا بما دون الكفاف

“Zadovoljstvo (kana‘at) je biti zadovoljan manjim od dovoljnog.”[3]

Tarihi ovako definira dostatnost:

الكفاف ما يكف عن المسألة و يستغني

“Dovoljnost je ona količina koja čovjeka odvraća od traženja od drugih i koja ga čini nepotrebitim u odnosu na druge.”[4]

Zadovoljstvo je u oba svoja značenja jedna od uzvišenih ljudskih osobina i odlika je vjerovjesnika, evlija i dobrih Božijih robova.

Naravno, drugi stepen je važniji od prvog, jer zadovoljan čovjek na ovom stepenu – pored toga što posjeduje skromnost – također posjeduje duh požrtvovanosti i praštanja u odnosu prema drugima.

وَ يُؤْثِرُونَ عَلَى أَنفُسِهِمْ وَ لَوْ كَانَ بِهِمْ خَصَاصَةٌ

…I više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno…[5]

Naravno, tema požrtvovanosti treba se razraditi na nekom drugom mjestu, ali ono što je sada u vezi sa našom raspravom i što je za većinu vjernika uvijek i bez izuzetka prisutno jeste upravo ono prvo značenje zadovoljstva. Ono je u vjerskom podučavanju i islamskom nauku istaknuto kao vrijednost i vrlina na koju se potiče. Časni Poslanik, s.a.v.a., čak je u svojim dovama isticao posjedovanje granice dostatnosti kao jednu vrijednost za sebe i za svoje drugove.

 

Dova Poslanikova, s.a.v.a.

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., prilikom učenja dove govorio sljedeće:

اللَّهُمَّ ارْزُقْ مُحَمَّداً وَ آلَ مُحَمَّدٍ وَ مَنْ أَحَبَّ مُحَمَّداً وَ آلَ مُحَمَّدٍ الْعَفَافَ وَ الْكَفَافَ وَ ارْزُقْ مَنْ أَبْغَضَ مُحَمَّداً وَ آلَ مُحَمَّدٍ الْمَالَ وَ الْوَلَدَ

“Bože moj! Opskrbi Muhammeda i porodicu Muhammedovu i onoga ko voli Muhammeda i porodicu Muhammedovu krepošću i dostatnošću i opskrbi onoga ko mrzi Muhammeda i porodicu Muhammedovu bogatstvom i potomstvom!”[6]

U drugoj predaji od Imama Sedžada, mir neka je s njim, prenosi se:

مَرَّ رَسُولُ اللهِ صَلَّی اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ بِرَاعِي إِبِلٍ فَبَعَثَ يَسْتَسْقِيهِ فَقَالَ: أَمَّا مَا فِي ضُرُوعِهَا فَصَبُوحُ الْحَيِّ وَ أَمَّا مَا فِي آنِيَتِنَا فَغَبُوقُهُمْ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّی اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ: اللَّهُمَّ أَكْثِرْ مَالَهُ وَ وَلَدَهُ، ثُمَّ مَرَّ بِرَاعِي غَنَمٍ فَبَعَثَ إِلَيْهِ يَسْتَسْقِيهِ فَحَلَبَ لَهُ مَا فِي ضُرُوعِهَا وَ أَكْفَأَ مَا فِي إِنَائِهِ فِي إِنَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّی اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ وَ بَعَثَ إِلَيْهِ بِشَاةٍ وَ قَالَ: هَذَا مَا عِنْدَنَا وَ إِنْ أَحْبَبْتَ أَنْ نَزِيدَكَ زِدْنَاكَ، قَالَ: فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّی اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ: اللَّهُمَّ ارْزُقْهُ الْكَفَافَ فَقَالَ لَهُ بَعْضُ أَصْحَابِهِ يَا رَسُولَ اللهِ! دَعَوْتَ لِلَّذِي رَدَّكَ بِدُعَاءٍ عَامَّتُنَا نُحِبُّهُ وَ دَعَوْتَ لِلَّذِي أَسْعَفَكَ بِحَاجَتِكَ بِدُعَاءٍ كُلُّنَا نَكْرَهُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّی اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ إِنَّ مَا قَلَّ وَ كَفَى خَيْرٌ مِمَّا كَثُرَ وَ أَلْهَى اللَّهُمَّ ارْزُقْ مُحَمَّداً وَ آلَ مُحَمَّدٍ الْكَفَافَ

Božiji Poslanik, s.a.v.a., prolazio je pored čobanina koji je čuvao deve, pa je poslao nekoga da zatraži malo mlijeka. Čoban reče: “Ono što je u vimenima deva namijenjeno je plemenu za jutarnji obrok, a ono što je u posudama našim to je za njihovu večeru i potrebno je nama samima.” Božiji Poslanik, s.a.v.a., je potom rekao: “O, Bože! Uvećaj mu imetak i potomstvo!” Zatim je prolazio pored čobanina koji je čuvao ovce, pa je poslao nekoga da zatraži malo mlijeka. Čoban je pomuzao sve mlijeko, a i ono što je imao u svojoj posudi presuo je u posudu Poslanika, s.a.v.a., poslavši mu i jedno ovcu te poručivši: “Ovo je ono što imamo, a ako želite više, dat ćemo vam!” Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “O, Bože! Opskrbi ga s dovoljnim!” Jedan od drugova njegovih ga je upitao: “O Božiji Poslaniče! Zašto si za onoga koji te je odbio učio dovu koju svi volimo, a za onoga koji ti je ispunio potrebu učio si dovu koju nijedan od nas ne voli?” Poslanik, s.a.v.a., je odgovorio: “Ono što je malo i dovoljno bolje je od mnoštva koje čovjeka odvraća od sjećanja na Boga.” Potom je izgovorio: “O Bože! Opskrbi Muhammeda i porodicu Muhammedovu s dovoljnim!”[7]

U drugoj predaji kaže:

… فَإِنَّ مَا قَلَّ وَ كَفَى خَيْرٌ مِمَّا كَثُرَ وَ أَلْهَي

“Zaista je bolje malo i dostatno od mnoštva koje odvraća od Boga!”[8]

 I još je rekao:

خَيْرٌ الرّزْقِ ما يَكْفي

“Najbolja je ona opskrba koja je dovoljna.”[9]

U jednoj od predaja također kaže:

طُوبيَ لِمَنْ أسْلَمَ وَ كانَ عَيْشُهُ كَفافًا

“Blago li je onome koji je islam prihvatio i životna mu opskrba bude dostatna!”[10]

 

Objašnjenje Zapovjednika pravovjernih, mir neka je s njim

Imam Ali, mir neka je s njim, kada je opisivao jednog od drugova Božijeg Poslanika, s.a.v.a., Habbaba ibn Aretta, jedna od osobina njegovih koje je navodio je skromnost i zadovoljstvo s dostatnim. O tome je rekao:

يَرْحَمُ اللهُ خَبَّابَ بْنَ الْأَرَتِّ فَلَقَدْ أَسْلَمَ رَاغِبًا وَ هَاجَرَ طَائِعًا وَ قَنِعَ بِالْكَفَافِ وَ رَضِيَ عَنِ اللهِ وَ عَاشَ مُجَاهِدًا…

“Allah se smilovao Habbabu ibn Arettu! On je islam primio drage volje, iselio se poslušno, zadovoljio se s dovoljnim, zadovoljan Bogom je bio i živio život ratnika na putu Božijem.”[11]

A zatim je rekao:

…طُوبَى لِمَنْ ذَكَرَ الْمَعَادَ وَ عَمِلَ لِلْحِسَابِ وَ قَنِعَ بِالْكَفَافِ وَ رَضِيَ عَنِ اللهِ

“Blago onom koji na umu ima proživljenje, koji radi za konačno svođenje računa, koji je zadovoljan onim koliko je dovoljno i koji je Bogom zadovoljan.”[12]