Tragovi razuma i njegovi blagoslovi

A – Sputavanje neznanja

1. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Razum je konop za sputavanje neznanja, a jastvo je poput najgore životinje. Ako ga ne svežeš, ono će lutati. Stoga, razum je konop za sputavanje neznanja.”[1]

 

B – Spoznaja Boga Višnjeg

2. U zbirci Tuhafu-l-‘ukul stoji: “U Medinu je došao neki kršćanin od stanovnika Nedžrana koji je bio rječit, dostojanstven i darežljiv. Neko je rekao: ‘O Allahov Poslaniče, što je razuman ovaj kršćanin!’ On je govornika ukorio, rekavši: ‘Polahko, zaista razuman je onaj koji vjeruje u Jedinoga Boga i poslušan Mu je u djelu.’”[2]

 

C – Plemenita ćud

3. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Iskazivati ljubav ljudima je pola razuma.”[3]

4. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Lijep odgoj je dokaz ispravnosti razuma.”[4]

 

D – Opskrbljivanje za Drugi svijet

5. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao u jednoj od svojih propovijedi: “Znajte da su od znakova razuma: uzdržavanje od Kuće obmane, okretanje Kući vječnosti, opskrbljivanje za boravak u kaburu i pripremanje za Dan oživljenja.”[5]

 

E – Završetak u Džennetu

6. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao u svojoj oporuci Aliju, mir s njim: “Um je ono čime se stiče Džennet i traži zadovoljstvo Milostivog.”[6]

 

Propitivanje razuma

7. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Sedam stvari upućuju na razumnosti njihovih vlasnika: imetak otkriva mjeru razuma njegova vlasnika; potreba ukazuje na razum potrebitog; nesreća upućuje na razum unesrećenog kada ga ona pogodi; srdžba ukazuje na razum srditelja; pismo upućuje na razum spisatelja; izaslanik ukazuje na razum onog koji ga je odaslao i dar ukazuje na razum njegova darovatelja.”[7]

Odlike razumnih

8. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Odlika razumnog je da bude blag prema onom koji je prema njemu grub, da oprosti onom koji mu nepravdu učini, da bude skroman prema onom koji je ispod njega i da nastoji preteći onog koji je iznad njega u činjenju dobra. Kada poželi da progovori, on promisli, pa ako je to dobro, onda govori i tako se okoristi, a ako je zlo, onda šuti i tako se izbavi. Ako ga zadesi iskušenje, on potraži utočište u Allaha, držeći svezanim svoje ruke i jezik. Kada vidi vrlinu, okoristi se njome. Njega nikada ne napušta stid, i od njega nikada ne dolazi pohlepa. To su deset odlika onog koji je razuman.”[8]

 

Najrazumniji čovjek

9. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Najpotpunijeg razuma među ljudima je onaj koji se od njih najviše Boga boji i koji Mu je najposlušniji.”[9]

10. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Najrazumniji među ljudima je onaj koji se najljubaznije ophodi prema njima.”[10]

 

Dužnosti razumnog

Kur'an:

11. “Kazuj: ‘Nije jednako zlo i dobro, pa makar te zapanjilo mnoštvo zla. Budite svjesni Boga, o razumom obdareni, da biste bili spašeni!’”

Hadis:

12. U zbirci Tuhafu-l-‘ukul stoji: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: ‘Četvero je neophodno svakom pametnom i razumnom od mojih sljedbenika.’ Upitaše ga: ‘O Allahov Poslaniče, koje je to četvero?’ Odgovorio je: ‘Primanje znanja, njegovo čuvanje, njegovo širenje i postupanje u skladu s njim.’”[11]

 

Ono što je potrebno razumnom

13. Allahov Poslanik, s.a.v.a. je rekao u svojoj oporuci Aliju, mir s njim: “O Ali, razumni ne treba krenuti da traga, osim u troje: u potrepštini za ovaj život, opskrbi za Drugi svijet i u užitku u onom što nije zabranjeno.”[12]

14. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Razumni je dužan da dobro razumije vrijeme u kojem živi.”[13]

15. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Vrhunac razumnosti, nakon vjerovanja u Boga, jeste lijepo ophođenje s ljudima, osim u onome u čemu se napušta istina.”[14]