Svojstva ljudi posvećenih Ovom svijetu: Neznanje i ahmakluk (70.)

 

Opisujući na Miradžu posvećene Ovom svijetu Allah, dž.š., je Poslaniku, s.a.v.a., rekao: “Pri njima je neznanje i ahmakluk.”

Predaje

Imam Sadik, mir s njime, prenosi u vezi Imama Alija, mir s njime, da je jedne prilike se popeo na minber i rekao: “Musliman bi trebao da izbjegava druženje sa tri vrste ljudi: sa grješnikom razvratnikom, sa ahmakom, i lažljivcem. Što se tiče grješnika razvratnika to je zato što će ti on nastojati dočarati svoje postupke, jer on želi da i ti budeš poput njega. I on te neće pomoći da budeš bolji vjernik ili da se za kuću povratka pripremiš. Druženje sa njim je sirovost i tvrdoća. A njegov dolazak i odlazak od tebe samo je bruka po tebe. Što se tiče ahmaka, on ti neće pokazati nikakvo dobro, niti se možeš ponadati da će kakvo zlo od tebe odagnati, pa makar se sav za to žrtvovao. A možda ti poveća dobitak koji ti nije ni trebao pa ti našteti. Smrt je za njega bolja od života. Šutnja mu je bolja od govora i daljina njegova bolja je od blizine.”[1]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “O Ammare, ako imaš želju da te blagodati prate i da se tvoja ljudskost upotpuni i život tvoj popravi, ne daj da u tvojim poslovima učestvuju robovi i ljudi niskih prohtjeva. Jer oni će ako im nešto povjeriš izdati te, a ako ti nešto prenesu laž će ti prenijeti, a kada u nevolju zapadneš napustiti će te, i ako ti nešto i obećaju pronevjeriti će.”[2]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Najprezrenija stvorenja… čovjek ogrizao u neznanju… neznalica koji prosipa budalaštine.”[3]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Nema bogatstva kao što je pamet niti siromaštva kao što je neznanje.”[4]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Stremljenje dunjaluku i pored svega što se vidjeti na njemu može, jeste neznanje.”[5]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Ne gledajte na zadovoljstvo i srdžbu imetkom i porodom kao na neznanje u vremenima kušnje i smutnje.”[6]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Uistinu učenjak koji postupa u skladu sa nečim drugim od svoga znanja, poput je neznalice koja se ne može probuditi iz svoga neznanja.”[7]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Mnogi učenjak ubijen je od svoga neznanja još dok je znanje njegovo bilo uz njega ali mu nije koristilo.”[8]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Ne usuđuje se Allahu prkositi niko osim neznalice nesretnika.”[9]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Neznalicu nećeš nikada naći u nekom poslu a da ili pretjeruje ili podbacuje.”[10]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Ovaj svijet je poput zmije, gladak kada ga dodirneš, a u njemu smrtonosni otrov, hrli mu obmanuti neznalica, a kloni ga se razuman i trezven.”[11]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Najveće siromaštvo jeste ahmakluk.”[12]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “O sinčiću, dobro se čuvaj da ti ahmak ne bude prijatelj, jer on će ti poželjeti dobro učiniti a štetu će ti nanijeti.”[13]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Ko bude promatrao nedostatke ljudi pa ih osuđivao, a zatim ih se sa istima kod sebe mirio, e takav je pravi istinski ahmak.”[14]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Jezik ahmaka ide ispred promišljanja srca.”[15]

Pojašnjenje

Ovdjetreba skrenuti pažnju da se pod pojmom neznalica i maloumnih ne misli na maloumne i neznalice po pitanju vjerskih propisa i društvenih životnih prilika koji rade suprotno ispravnom, nego se pod ovim pojmom obuhvata svako onaj koga veza sa dunjalukom spriječi od rada po Božjim naredbama, i njegovu snagu i razum opterećuje od razmišljanja i prosvjetljenja svjetlom razuma i šerijata. Takav je neznalica i ahmak ma koliko godina imao i u kojem se periodu životne dobi nalazio i ma kakve društvene zasluge imao i funkcije i položaje zauzimao. Općenitost Božjih riječi: “Pri njima je neznanje i ahmakluk”, te ono što smo dolje u kontekstu naveli upućuje da ma koji oblik neznanja i maloumnosti smatra se kod Boga pokuđenim, i da takva osoba nije Bogu draga niti Božjim prijateljima, mir s njima.

[1] Vasael, 12/28/15556.

[2] Vasael, 8/418/1.

[3] Nehdžul belaga, govor 17.

[4] Nehdžul belaga, izreka 54.

[5] Nehdžul belaga, izreka 384.

[6] Nehdžul belaga, 192.

[7] Nehdžul belaga, govor 110.

[8] Nehdžul belaga, izreka 107.

[9] Nehdžul belaga, pismo 53.

[10] Nehdžul belaga, izreka 70.

[11] Nehdžul belaga, izreka 119.

[12] Nehdžul belaga, izreka 35.

[13] Nehdžul belaga, izreka 38.

[14] Nehdžul belaga, izreka 394.

[15] Nehdžul belaga, izreka 40.