Poniženost na Ovom i na Onom svijetu

U jednoj predaji Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

مَا مِنْ مُؤْمِنٍ يَخْذُلُ أَخَاهُ وَ هُوَ يَقْدِرُ عَلَى نُصْرَتِهِ إِلَّا خَذَلَهُ اللهُ فِي الدُّنْيَا وَ الْآخِرَةِ

“Onom vjerniku koji uskrati pomoć svome bratu u vjeri, a u stanju mu je pomoći, Bog će uskratiti pomoć i na Ovom i na Onom Svijetu.”[1]

Izdaja Boga i Poslanika, s.a.v.a.

U drugoj predaji se kaže da onaj ko odbije ispunjenje potrebe svoga brata po vjeri, izdao je Boga i Poslanika i stanovnik je Džehennema. Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:

أَيُّمَا مُؤْمِنٍ مَنَعَ مُؤْمِناً شَيْئاً مِمَّا يَحْتَاجُ إِلَيْهِ وَ هُوَ يَقْدِرُ عَلَيْهِ مِنْ عِنْدِهِ أَوْ مِنْ عِنْدِ غَيْرِهِ أَقَامَهُ اللهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مُسْوَدّاً وَجْهُهُ مُزْرَقَةً عَيْنَاهُ مَغْلُولَةً يَدَاهُ إِلَى عُنُقِهِ فَيُقَالُ هَذَا الْخَائِنُ الَّذِي خَانَ اللهَ وَ رَسُولَهُ ثُمَّ يُؤْمَرُ بِهِ إِلَى النَّارِ

“Svakog vjernika koji drugom vjerniku uskrati nešto za čim on ima potrebu, a u stanju je dati mu to lično ili uz pomoć nekog drugog, Bog će na Danu Sudnjem proživjeti lica tamnog, očiju slijepih, ruku svezanih za vrat, potom će se reći: Ovo je onaj iznevjeritelj koji je Boga i Poslanika Njegovog iznevjerio! Potom će se narediti da ga bace u Vatru.”[2]

Uskraćivanje milosti Božije

Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:

مَنْ كَانَتْ لَهُ دَارٌ فَاحْتَاجَ مُؤْمِنٌ إِلَى سُكْنَاهَا فَمَنْعَهُ إِيَّاهَا قَالَ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ يَا مَلَائِكَتِي أَ بَخِلَ عَبْدِي عَلَى عَبْدِي بِسُكْنَى الدَّارِ الدُّنْيَا وَ عِزَّتِي وَ جَلَالِي لَا يَسْكُنُ جِنَانِي أَبَداً

“O onome ko ima kuću, a uskrati boravak u njoj vjerniku koji ima za tim potrebu, Bog Uzvišeni će reći melecima Svojim: ‘O, meleci moji, zar je rob Moj škrtario u davanju kuće njegove za stanovanje Mome drugome robu? Tako Mi Veličanstva i Uzvišenosti Moje, on nikada neće biti stanovnik Dženneta Moga!’”[3]

Ova predaja i brojne druge njoj slične govore nam da će onaj ko mogne ispuniti potrebu svoga brata po vjeri, a u tome omahne, biti izložen srdžbi Božijoj i za njega će biti pripremljeni prezrenje i poniženje i na Ovom, i na Onom svijetu. Zato, ko god može da bude na usluzi svojoj braći po vjeri, ne treba se ustezati. Ako mu se neko obrati, treba ga primiti otvorena srca i to smatrati jednom od blagodati Skrbnika, jer je velika blagodat Božija i Njegov dar čovjeku ispunjavanje potreba i molbi robova Božijih.I zato blago onima koji vrata svoje kuće otvaraju ljudima, a teško onima koji ne daju nikome da prekorači njihov prag!

Imam Sadik, mir neka je s njim, kaže:

إِنَّ الرَّجُلَ لَيَسْأَلُنِي الْحَاجَةَ فَأُبَادِرُ بِقَضَائِهَا مَخَافَةَ أَنْ يَسْتَغْنِيَ عَنْهَا فَلَا يَجِدُ لَهَا مَوْقِعاً إِذَا جَائَتْهُ

“Uistinu, kada mi se neko obrati radi neke potrebe svoje, ja požurim da mu je ispunim, bojeći se da mu kasnije ispunjenje njeno više neće biti od koristi, a da nije našao nekoga ko bi mu je ispunio kada mu se javila.”[4]