Upozorenje učenom koji nema djela
1. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je, u svojoj oporuci Abdullahu ibn Mesudu, rekao: „O sine Mesudov, onog koji stekne znanje, pa ne bude postupao po njemu, Bog će na Dan stajanja oživjeti slijepim.“[1]
2. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znalac, znanje i djelo će u Džennet. Ako znalac ne bude radio u skladu s onim što zna, znanje i djelo će u Džennet, a znalac u Vatru.“[2]
Učeni bez djela je neznalica
3. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, u znanju ima neznanja.“[3]
4. Allahov Poslanik, s.a.v.a., u odgovoru S'adu na pitanje: „O Allahov Poslaniče, dolazim ti iz naroda čiji su ljudi i njihova stoka jednaki, rekao je: „O S'adu, hoćeš li da ti kažem što je začudnije od toga? Ljudi koji su znali ono što ti nisu znali, potom su postali neznalice poput njih!“[4]
Žestina polaganja računa učenih
5. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, Bog Višnji će na Dan stajanja zaštititi neuke onako kako neće zaštititi učene!“[5]
6. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Znajte, Bog će neukom oprostiti četrdeset grijeha prije nego učenom oprosti jedan jedini!“[6]
Kazna lošim učenjacima
7. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog je objavio Davudu, mir s njim: ‘Ne umeći između Mene i tebe učenog koji je opčinjen Ovim svijetom, pa da te odvrati od puta Moje ljubavi: takvi zatvaraju put Mojim robovima sljedbenicima! Zaista, najmanje što ću učiniti s njima je da ću iz srca njihovih iščupati slast tihog dozivanja Mene!“[7]
8. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Učeni su dvojica: učen čovjek koji se drži svoga znanja – taj je spašen, i učen čovjek koji napušta ono šta zna – taj je propao! Stanovnici Vatre će se, uistinu, uznemiravati od zadaha učenjaka koji je napustio svoje znanje. Od stanovnika Vatre će se najžešće kajati i žalostiti čovjek koji je drugog čovjeka pozvao Bogu, pa mu se on odazvao i od njega primio, i tako Bogu poslušan bio, i Bog ga u Džennet uveo. A onoga koji je pozivao uveo je u Vatru zato što je napustio svoje znanje, prepustivši se potpuno strastima i dugom nadanju. Slijeđenje strasti odvraća od Istine, dok dugo nadanje donosi zaboravnost Drugog svijeta.“[8]
[1]Mekarimu-l-ahlak, sv. 2, str. 348, predaja 2660.
[2]Firdevsu-l-ahbar, sv. 3, str. 102, predaja 4038.
[3]Sunenu Ebi Davud, sv. 4, str. 303, predaja 5012.
[4]Kenzu-l-‘ummal, sv. 10, str. 211, predaja 29116.
[5]Hil'jetu-l-evlija, sv. 2, str. 331.
[6]Tarihu Bagdad, sv. 1, str. 238.
[7]El-Kafi, sv. 1, str. 46, predaja 4.
