Ezan

Početak ustanovljenja ezana

1. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Prvi koji je proučio ezan na nebu je Džibril, mir s njim!”[1]

2. Imam Ali, mir s njim, je rekao: “Zaista, Allahov Poslanik, s.a.v.a., je poučen ezanu za vrijeme Noćnog uznesenja, i tada mu je naređen namaz.”[2]

3. U djelu Tehzibu-l-Ahkam prenosi Zurare od Imama Bakira, mir s njim: “‘Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.a., doživio Noćno uznesenje (Miradž) i stigao do Nastanjenog hrama (Bejtu-l-Ma'mura), nastupilo je vrijeme namaza. Džibril, mir s njim, proučio je ezan i ikamet pa je Allahov Poslanik, s.a.v.a., istupio naprijed, a meleki i vjerovjesnici su se poredali iza Allahova Poslanika, s.a.v.a.’(…)”[3]

Vrijednost ezana

4. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ezan je svjetlost.”[4]

5. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je govorio Bilalu kada bi nastupilo vrijeme namaza: “O Bilale, popni se na zid i glasno prouči ezan jer Bog je zadužio jedan vjetar da ezan uzdigne u nebo, a meleki kada čuju ezan stanovnika Zemlje, zaista govore: ‘Ovo su glasovi sljedbenika Muhammeda, s.a.v.a., o jednoći i jedinosti Boga Svevišnjeg.’ I oni mole oprost sljedbenicima Muhammeda, s.a.v.a., dok ne završe taj namaz.”[5]

6. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao, savjetujući Ebu Zerra: “O Ebu Zerre, kada se čovjek nađe u pustom kraju pa se abdesti ili uzme tejemum  te prouči ezan, ikamet i klanja, Bog Svevišnji zapovijedi melekima i oni se poredaju iza njega u red čiji krajevi se ne vide; oni čine ruku’  s njegovim rukuom i čine sedždu  s njegovom sedždom i izgovaraju ‘Amin’ na njegovo moljenje.

O Ebu Zerre, ko je proučio ikamet, klanjao, a nije proučio ezan, s njim klanjaju samo dva meleka koja su s njime.”[6]

Vrijednost mujezina

7. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Mujezini su povjerenici vjernika u njihovim namazima, postu, tijelima i životima; šta god da oni zatraže u Boga Svevišnjeg, On će im dati i za koga god da se budu zauzeli, biće prihvaćeno njihovo zauzimanje.”[7]

8. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ruka Svemilostivoga je iznad glave mujezina; njemu će biti oprošteno koliki je doseg glasa njegovog dokle je dopro.”[8]

9. Allahov Poslanik, s.a.v.a., kada je čuo mujezina gdje izgovara: “Ešhedu en la ilahe illallahu”, rekao je: ‘Potvrđuje sve što postoji, živa i mrtva priroda, da istinu govoriš.’”[9]

10. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ko jednu godinu uči ezan u nekom od krajeva gdje žive muslimani zaslužio je Džennet.”[10]

11. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Mujezini među mojim sljedbenicima će biti s vjerovjesnicima, onim potpuno iskrenim, šehidima i dobrim ljudima.”[11]

12. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ko prouči ezan jednog namaza na Božijem putu, vjerujući, nadajući se nagradi i približavanju Bogu Svevišnjem, njemu će Bog oprostiti ranije grijehe, darivaće ga čuvanjem od griješenja u ostatku njegova života i u Džennetu će sastaviti sa šehidima.”[12]

Blagoslovi ezana

13. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Kad mujezin zauči ezan, šejtan trkom bježi.”[13]

14. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao u svojoj oporuci Vladaru vjernika, mir s njim: “O Ali, kada ti se rodi dječak ili djevojčica prouči ezan na njegovo desno, a ikamet na njegovo lijevo uho, pa mu šejtan nikad neće moći naškoditi.”[14]

15. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Kada bude proučen ezan u nekom mjestu Bog će ga zaštiti od Svoje kazne na taj dan [Dan stajanja].”[15]

Ko je pogodan za učenje ezana

15. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Predvodiće vas u namazu onaj ko među vama najbolje uči [Kur'an], a ezan će proučiti ko je među vama najbolji.”[16]

16. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao potomcima Hatmea od ensarija: “O sinovi Hatmea, postavite sebi za mujezina najboljeg među vama!”[17]

Najvažnije na šta mujezin treba paziti

17. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Neće učiti ezan onaj ko nije pod abdestom.”[18]

18. U zbirci Sunen Ibn Madžea se prenosi od Ebu Seida el-Hudrija: “Kad se nađeš u pustim predjelima podigni glas pri ezanu, jer sam zaista čuo Allahova Poslanika, s.a.v.a., kada je rekao: ‘Neće ga čuti ni džini, ni ljudi, ni drveće, ni kamen, a da mu neće svjedočiti’”[19]

19. U djelu Eš-šerhu-l-Kebir Abdurahmana ibn Kudama se prenosi od Ebu Hurejrea: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: ‘Neka vam ne uči ezan onaj ko izgovarajući guta glas ‘h’!’ Upitali smo: ‘Kako taj izgovara?’ Odgovorio je: ‘On izgovara: ‘Ešhedu en la ilahe illalla! Ešhedu enne Muhammeden resululla!’”[20]

Najvažnije na što treba paziti slušalac

20. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Kada čujete ezan izgovarajte ono što mujezin izgovara!”[21]

21. Imam Bakir, mir s njim, je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., kada je čuo mujezina da uči ezan, izgovarao je u potpunosti isto ono što je on izgovarao.”[22]

22. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Kad čujete mujezina da prouči ezan, recite: ‘Bože moj, otvori brave naših srca za prisjećanjem Tebe, upotpuni nam Tvoju blagodat i Tvoju dobrotu i uvrsti nas među Tvoje dobre robove!’”[23]

23. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ko kaže kada čuje mujezina: ‘Svjedočim da nema boga osim Boga, jednog jedinog, On nema druga, i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik. Zadovoljan sam da mi je Bog gospodar i Muhammed poslanik i islam vjera!’ – oprostiće mu se grijeh.”[24]

24. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ko kaže kada čuje ezan: ‘Bože moj, Gospodaru ovog potpunog poziva i uspostavljenog namaza, daj Muhammedu visoki stepen i odliku i postavi ga na mjestu hvale dostojnom koje si mu obećao!’ – njemu je odobreno moje zauzimanje na Dan stajanja.”[25]

25. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Kada čuješ ezan, odazovi se pozivaocu Boga Svevišnjeg!”[26]

26. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Odazivanje mujezinu je pokrivanje grijeha.”[27]

27. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Ko čuje ezan u džamiji pa izađe bez razloga, on je licemjer, osim ako ne namjerava da se vrati.”[28]

Prvak mujezina

28. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Krasan je čovjek  Bilal! On je prvak mujezina i njega ne slijedi, osim mujezin.”[29]

29. U djelu Kitabu men la jahduru-l-fekihu se prenosi da se Bilal, nakon što je umro Vjerovjesnik, s.a.v.a., ustegao od učenja ezana, rekavši: “Neću nikome učiti ezan nakon Allahova Poslanika, s.a.v.a.”

Hazreti Fatima, mir s njom, jednog dana je rekla: “Poželjela sam čuti glas mujezina moga oca, s.a.v.a., kada uči ezan.” Kada je to čuo Bilal, zaučio je ezan, pa kada je izgovorio: “Allahu ekberu, Allahu ekberu!”, ona se sjetila svoga oca, s.a.v.a., i vremena njegova, i nije se mogla uzdržati od plača. A kada je došao do riječi: “Ešhedu enne Muhammeden resulullahi!”, hazreti Fatima, mir s njom, toliko je zajecala da se onesvijestila i srušila licem na tlo. Ljudi su rekli Bilalu: “Prekini, Bilale, kći Allahova Poslanika, s.a.v.a., napustila je Ovaj svijet!”, misleći da je umrla. Bilal je prekinuo ezan, ne završivši ga. Potom se Fatima osvijestila i zamolila ga da ezan dovrši, ali on to nije učinio, rekavši: “O prvakinjo žena, ja se zaista bojim za tebe, šta ćeš učiniti sa sobom kada opet čuješ moj glas u ezanu!” I ona je prihvatila njegovu ispriku.”[30]


[1]El-Metalibu-l-‘alijje (المطالب العالية), sv. 1, str. 63, predaja 224.

[2]Kenzu-l-‘ummal, sv. 12, str. 350, predaja 35354.

[3]Tehzibu-l-ahkam, sv. 2, str. 60, predaja 210.

[4]Džami‘u-l-ahbar, str. 172, predaja 405.

[5]El-Kafi, sv. 3, str. 307, predaja 31.

[6]El-Emali li-t-Tusi, str. 353, predaja 1162.

[7]Kitabu Men la jehduluhu-l-fekih (كتاب من لا يحضره الفقيه), sv. 1, str. 292, predaja 905.

[8]El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 2, str. 281, predaja 1987.

[9]El-Medžazatu-n-nebevijje, (المجازات النبويّة) str. 221, predaja 178.

[10]Tehzibu-l-ahkam, sv. 2, str. 283, predaja 1126.

[11]El-Hisal, str. 355, predaja 36.

[12]Knjiga Men la jehduluhu-l-fekih (كتاب من لا يحضره الفقيه), sv. 1, str. 294, predaja 905.

[13]Sahihu Muslim, sv. 1, str. 291, predaja 17.

[14]Tuhafu-l-‘ukul, str. 13.

[15]El-Mu‘džemu-l-evsat, sv. 4, str. 83, predaja 3671.

[16]Kitabu Men la jehduluhu-l-fekih, sv. 1, str. 285, predaja 880.

[17]Es-Sunenu-l-kubra, sv. 1, str. 627, predaja 2001.

[18]Sunenu-t-Tirmizi, sv. 1, str. 389, predaja 200.

[19]Sunenu Ibn Madže, sv. 1, str. 239, predaja 723.

[20]Eš-Šehri-l-kebir li Abdu-r-rahman ibn Kudame, (الشرح الكبير لعبد الرحمن بن قدامة) sv. 11, str. 415.

[21]Sahihu-l-Buhari, sv. 1, str. 221, predaja 586.

[22]El-Kafi, sv. 3, str. 307, predaja 29.

[23]El-Sekat, (الثقات) sv. 5, str. 153.

[24]Sahihu Muslim, sv. 1, str. 290, predaja 13.

[25]Sahihu-l-Buhari, sv. 1, str. 222, predaja 589.

[26]Sunenu-d-darekutni سنن الدارقطني, sv. 2, str. 87, predaja 9.

[27]Džami‘u-l-ahbar, str. 172, predaja 407.

[28]Tehzibu-l-ahkam, sv. 3, str. 262, predaja 740.

[29]El-Mustedreku ‘ale-s-sahihajn, sv. 3, str. 322, predaja 5244.

[30]Kitabu Men la jehduluhu-l-fekih, sv. 1, str. 297, predaja 907.