Poticanje na opravdanu nadu
Kur'an: “Oni koji vjeruju i koji se isele i bore na Allahovom Putu, oni se mogu nadati Allahovoj milosti. A Allah prašta i samilostan je.”[1]
1. Imam Ali: “Svako ko se nada tragalac je, a svako ko strahuje bjegunac je.”[2]
2. Imam Ali rekao je nekom ko ga je pitao za savjet: “Ne budi kao onaj koji se nada budućem životu bez djela, te odgađa pokajanje otezanjem nada, koji govori o Ovome svijetu riječima onih koji se ustežu, a radi na njemu poput onih koji žude za njim.”[3]
3. Imam Sadik na pitanje o onima koji čine grijehe, a govore da imaju nadu, i stalno su u tom stanju dok ih ne sustigne smrt: “To su ljudi koji su utonuli u svoje nade i maštarije. Oni lažu, oni nemaju nada, jer svako ko ima nadu u nešto, u potrazi je za tim, i svako ko strahuje od nečega, bježi od toga.”[4]
Upozorenje na nadu u nekog ili nešto mimo Allaha
4. Imam Ali: “Svaku svoju nadu položi u Allaha, dž.š., i ni u koga mimo Njega ne polaži nade, jer niko nije gajio nadu u nekoga mimo Uzvišenog Allaha, a da mu se ona nije izjalovila.”[5]
[2]Emali-l-Mufid, 207/38.
[3]Nehdžu-l-belaga, izreka 150.
