Mjera mudrosti – Imam Džafer ibn Muhammed Es-Sadik

Potvrda imameta Imama Sadika‏

1. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Kada se rodi moj sin Džafer ibn Muhammed ibn Ali ibn Husejn ibn Ali ibn Ebi Talib, nadjenite mu ime Sadik.”[1]

2. Muhammed ibn Muslim: “Bio sam kod Ebu Džafera Muhammeda ibn Alija Bakira kada mu je došao sin Džafer. Imao je uvojak na prednjoj strani glave, a u ruci je držao štap kojim se igrao. Čvrsto ga prigrli uza se, a potom reče: ‘Žrtvovao bih i oca i majku za tebe, ti nisi od igre i zabave!’ Potom mi reče: ‘O Muhammede, ovo je tvoj Imam poslije mene. Slijedi ga i od njega stiči znanje! Kunem se Allahom, to je upravo onaj kojeg je Božiji Poslanik, s.a.v.a., nazvao Sadikom…’”[2]

Njegov odgoj i plemenita ćud

3. Muhammed ibn Zijad El-Ezdijj: “Čuo sam Malika ibn Enesa, fakiha Medine, kako kaže: ‘Otišao sam do Džafera ibn Muhammeda Es-Sadika. Ponudio mi je naslonjač te iskazujući poštovanje rekao: ‘O Malik, ja tebe volim!’ To me je veoma obradovalo i zahvalio sam se Allahu.’ Također, Malik je rekao: ‘Sadik bio je stalno u jednom od triju stanja: ili je postio, ili je klanjao, ili je činio zikr. Bio je od najvećih bogobojaznika i od najvećih isposnika koji su strahovali od Allaha, dž.š. Mnogo je prenosio predaje, bio je ugodnog društva i od velike koristi.’”[3]

4. Hišam ibn Salem: “Ebu Abdullah je imao naviku da kada nastupi prva trećina noći i malo od nje prođe, uzme torbu napunjenu hljebom, mesom i dirhemima i ponese o vratu. Išao bi u Medinu, onima koji imaju potrebu i dijelio bi poneseno među njima, a da oni nisu znali ko im je udjeljivao. Kad je umro Ebu Abdullah, ova pomoć bila je prekinuta i ljudi su tako saznali da ih je on pomagao.”[4]

5. Mu‘alla ibn Hunejs: “Jedne noći dok je sipila kiša Ebu Abdullah je izašao vani, namjeravajući otići do nadstrešnica Beni Sa‘ide. Slijedio sam ga. Odjednom, ispade mu nešto iz ruku i on reče: ‘U ime Allaha, moj Bože vrati nam ga!’ Otišao sam do njega i poselamio ga. Upitao me je: ‘To si ti Mu‘alla?’ Rekao sam: ‘Da, žrtvovao bih se za tebe!’ Rekao mi je: ‘Traži svojim rukama i ako šta nađeš, dat ćeš mi.’ Kada sam pokupio prosuti hljeb, odnio sam mu ga. Vidio sam da nosi torbu hljeba. Rekoh: ‘Žrtvovao bih se za tebe, prepusti mi torbu da je ponesem!’ On odgovori: ‘Ja sam preči da je nosim, ali pođi sa mnom.’” Mu‘alla dalje kaže: “Stigli smo do nadstrešnica Beni Sa‘ide i našli smo skupinu ljudi kako spavaju. Svakome od njih ostavljao je pod odjeću somun ili dva, sve dok nije stigao do posljednjeg, nakon čega smo se vratili. Upitao sam: ‘Žrtvovao bih se za tebe, vjeruju li oni u tvoj imamat?’ On odgovori: ‘Da vjeruju, davao bih im i brašno.’”[5]

6. Ebu Amr Eš-Šejbani: “Vidio sam Ebu Abdullaha sa lopatom u ruci, ogrnutog grubim plaštom kako radi u svom vrtu, dok mu je znoj tekao niz leđa. Rekao sam mu: ‘Žrtvovao bih se za tebe. Dozvoli mi da radim umjesto tebe!’ On odgovori: ‘Ja volim kad se čovjek muči na vrelini Sunca radi stjecanja svoje opskrbe!’”[6]