رسول الله (صلىاللهعليهوآله): إِنَّ فِي القُرآنِ تِسعَةً و تِسعينَ اسماً، مَن أَحصاها كُلَّها دَخَلَ الجَنَّةَ.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Zaista, u Kur'anu je devedeset devet imena. Onaj ko o svima njima vodi računa ući će u Džennet.“[1]

Predaje o tumačenju Najvećeg Imena

رسول الله (صلى الل هعليه و آله): (بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَـنِ الرَّحِيمِ) أَقرَبُ إِلَى الاِسمِ الأَعظَمِ مِن سَوادِ العَينِ إِلى بَياضِها.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bismillahir-Rahmanir-Rahim! bliže je Najvećem Imenu od zjenice oka njegovoj bionjači.“[2]

عنه (صلى الله عليه و آله): اِسمُ اللهِ الأَعظَمُ في هاتَينِ الآيَتَينِ: (اللَّهُ لاَ إِلَـهَ إِلاَّ هُوَ الْحَىُّ الْقَيُّومُ)، و (إِلَـهُكُمْإِلَـهٌ وَحِدٌ).

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Najveće Božije ime je u ova dva ajeta: ‘Bog je – nema boga, osim Njega – Živi Vječni’,[3] i ‘A vaš Bog – Jedan je Bog…!'“[4]

سنن الترمذي عن بريدة: سَمِعَ النَّبِيُّ (صلى الله عليه و آله) رَجُلا يَدعو و هُوَ يَقولُ: اللّهُمَّ إنّي أسأَلُكَ بِأَنّي أشهَدُ أنَّكَ أنتَ اللهُ لا إلهَ إلاّ أنتَ، الأَحَدُ الصَّمَدُ الَّذي لَم يَلِد و لَم يولَد و لَم يَكُن لَهُ كُفُواً أحَدٌ.

فَقالَ (صلى الله عليه و آله): وَ الَّذي نَفسي بِيَدِهِ لَقَد سَأَلَ اللهَ بِاسمِهِ الأَعظَمِ الَّذي إذا دُعِيَ بِهِ أجابَ، و إذا سُئِلَ بِهِ أعطى.

U Tirmizijevom Sunenu se prenosi od Burejda: „Vjerovjesnik, s.a.v.a., je čuo čovjeka koji je molio, izgovarajući: ‘Bože moj, išćem od Tebe da ja, uistinu, svjedočim da Si Ti Bog – nema boga, osim Tebe! – Jedan, Utočiste svemu, Koji nije rodio i rođen nije, i niko Mu ravan nije’, pa je, s.a.v.s., rekao: ‘Tako mi Onoga u Čijoj je vlasti život moj, iskao je od Boga Njegovim Najvećim Imenom, kada On bude moljen njime – odazove se, a kada bude od Njega traženo njime – On daje.'“[5]

رسول الله (صلى الله عليه و آله) ـلَمّا سُئِلَ عَنِ اسمِ اللهِ الأَعظَمِـ: كُلُّ اسم مِن أَسماءِ اللهِ، فَفَرِّغ قَلبَكَ عَن كُلِّ ماسِواهُ، وَ ادعُهُ بِأَيِّ اسم شِئتَ، فَلَيسَ فِي الحَقيقَةِ للهِ اسمٌ دونَ اسم، بَل هُوَ الواحِدُ القَهّارُ.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je, kada je bio upitan o Božijem Najvećem Imenu, rekao: „Svako je ime od Imena Božijih, pa isprazni srce svoje od svega, osim Njega! Moli Ga kojim hoćeš imenom jer, uistinu, Bog nema ime mimo ime. Nego, On je Jedini Svemoćni!“[6]

Istraživanje značenja Najvećeg Imena

O Najvećem Imenu Boga Višnjeg se mnogo govori u hadisima, a naročito u moljenjima. Rečeno je da će svakom čovjeku koji njime moli Boga biti uslišano njegovo moljenje. Također, da Poslanikova porodica, mir s njima, zna sva njegova slova, osim jednog. Pa, koje je, onda, to ime?

Predaje u naslovljenoj glavi su različite pa zato nije ni moguće dati konačan odgovor na to pitanje sa stanovišta tih predaja.

Nepostojanje konačnog odgovora na traženo o Najvećem Imenu dovelo je do brojnih suprotstavljenih mišljenja. Sujuti je prenio dvadeset takvih mišljenja.

Najbolje istraživanje o objašnjenju Najvećeg Imena

Priznati veliki učenjak Allame Tabatabai, u objašnjenju značenja Najvećeg Imena, kaže:

„Među svijetom se proširilo mišljenje da je to jedno izgovoreno ime od imena Boga Višnjega, ako On bude njime zamoljen, moljenje će biti uslišano; od njegova uticaja nije ništa izuzeto. Međutim, oni nisu našli tu posebnost ni u kojem od poznatih Lijepih imena, niti u riječi Visosti; oni vjeruju da je to ime sastavljeno od nama potpuno nepoznatih slova, i kada bismo ga pronašli, mi bismo mogli našoj volji sve potčiniti.

Ali, čini se da Božija imena i Njegovo Najveće ime posebno, iako utiču na Svemir, posredujući i kao uzroci spuštanja izlijevanja iz Višnjeg Bića u ovaj očitovani svijet, ona to čine samo svojim suštinama, a ne riječima koje u datom jeziku upućuju na Višnje Biće, niti značenjima spoznatim iz njegovih riječi predstavljenim u umovima. To znači da je Bog Svevišnji Činitelj i Proizvoditelj svake stvari s njoj odgovarajućim časnim svojstvom koje sadrži njegovo prigodno ime. Nema nikakvog uticaja riječi ili predodžbe spoznate umom ili neke druge suštine, osim Višnjeg Bića, osim što je Bog Višnji obećao uslišanje molbe onoga koji Ga moli, kao što stoji u riječima Njegovim:

…Odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli…

To ovisi od moljenja i istinskog traženja, i da to moljenje i traženje budu upućeni Bogu Višnjem, a ne nekom drugom – kao što je istaknuto u tumačenju tog ajeta. Onaj ko odustane od svakog drugog uzroka i poveže se samo s Gospodarem svojim zarad neke od svojih potreba, on se povezao sa suštinom imena koje odgovara njegovoj potrebi, to ime utiče s biti svojom, i njemu bude uslišano. To je bit moljenja imenom. Kakvo je stanje imena kojem se molilac predao takvo je stanje njegova uticaja, i posebno, i općenito. Ako to ime bude Najveće Ime, njegovoj biti će se sve potčiniti i biće uslišano moljenja molioca tim imenom, uzevši općenito.

Na temelju iznesenog treba razumijevati sve što je u predajama i moljenjima navedenim u ovoj glavi, osim izgovorenog imena i njegova razumijevanja.

Da je Višnji nekog od Svojih vjerovjesnika ili od Svojih robova podučio nekom od Svojih imena ili nečemu od Velikog Imena znači da mu je otvorio put posvećenja samo Višnjem tim Njegovim imenom u njegovom moljenju i iskanju. Ako postoji izgovoreno ime koje ima razumljivo značenje, to je zato što su riječi i njihova značenja sredstva i uzroci kojima suštine čuvaju neku vrstu čuvanja, pa razumi to!“