Ali Ebu Hasan El-Šuštari – kratak životopis i poezija

Uvod napisao i stihove preveo Hamza Halitović

Ali Ebu Hasan El Šuštari, r.a., je jedan od najvećih arapskih pjesnika. Neprevaziđeni majstor muvašah i zedžel pjesničke forme, koje su posebno bile popularne u Andaluziji i Sjevernoj Africi. Rođen je 608/1212 godine, u Andaluziji, u malom gradiću Vadi Aš, koji se nalazio u centralnom dijelu Sierra Nevade, severo – istočno od Granade. Savremenik ja Ibn Arabija, Rumija, Ibn al Ferida, Busirija, Irakija i mnogih drugih velikih arifa. U početku je učio tesavvuf iz kružoka povezanih sa Šihabudinom Suhreverdijem, r.a., osnivačem suhreverdijskog tarikata, da bi kasnije postao učenik poznatog Andaluzijskog filozofa i mistika Ibn Sabina, r.a.

Ibn Sabin je u najmanju ruku bio kontroverzna ličnost, poznat po svom nekonvencionalnom ponašanju bio je prije svega mistik veoma učen u prirodnim naukama, a posebno u filozofiji, ostavio je značajan broj djela iza sebe a na zapadu je poznat po tome što je odgovrio na pitanja koja je postavio Frederik II, kralj Sicilije.

Ibn el Hattib prenosi da kada je Šuštari upoznao Ibn Sebina, ibn Sebin mu je rekao: “Ako tražiš džennet idi Ebu Medjenu, a ako tražiš Gospodara dženneta onda krenimo.”

Šuštari je živio život ispunjen putovanjima, Andaluzija, Tunis, Malaga, Damieta, Egipat, su samo neka od mjesta koje je posetio. Takođe je nekoliko puta obavio hadždž. Kada je ibn Sabin r.a. preselio Šuštari je preuzeo kružok njegovih učenika kojih je bilo preko četiri stotine.

Šuštari je iza sebe ostavio nekoliko proznih djela, od kojih je najpozatija Risala el ilmiyya (Poslanica o znanju) u kojoj autor kategoriše znanje, iznosi njegovu svrhu i namenu te pojašnjava razliku između pravog i lažnog znanja. No njegova slava se duguje prije svega njegovoj izvanrednoj poeziji koja je poslije njegove smrti sakupljena u Divan.

Šuštari je preselio u Egiptu 1265 godine. Kružok njegovih i Ibn Sabinovih učenika se utopio u šazilijski tarikat, a vremenom je Šuštarijeva poezija postala nezaobilazan element na šazilijskim skupovima. Za veliki dio njegovih pjesama su napisane muzičke kompozicije te se izvode kao ilahije, najčešće za vrijeme zikra. Zedžel koji je ovde preveden je jedan od najpoznatijih iz njegovog divana. 

  

Zedžel

(Diwan 176 – 180)

Slušaj ove riječi koje izgovaramo

Samo me razumi, razumi me samo

Ako me neko sretne i počne pitati

‘Ko je tvoj Voljeni kome se ti vrati?’

Na to samo “On” odgovor ću dati

Oko Njegovog imena zabune nemamo

Samo me razumi, razumi me samo

Moj Voljeni svo postojanje prožima

On je vidljiv u crncima i bijelcima

I u hrišćanima i u jevrejima

U slovima i tačkama kada ih gledamo

Samo me razumi, razumi me samo

Vidimo ga u biljci i mineralu

Vidimo ga u belilu i crnilu

Vidimo ga u peru i u mastilu

Sve ovo mi s’ sigurnošću znamo

Samo me razumi, razumi me samo

Nema nikog poput mog Voljenog

Znam ovo bez sumnjanja ikakvog

Znaj da On nije zastrt za učenog

Pomešanog sa svim Njega posmatramo   

Samo me razumi, razumi me samo

Znao sam ga u svim vremenima

Prisutan je u svim trenucima

I u vodama i u dolinama

Kada se uzdižemo i kada padamo

Samo me razumi, razumi me samo

U svojoj ljubavi osjetih radovanje

Sve ima smisla i više i manje

On se pojavljuje, tu nema sumnje

U bezgraničnosti u koju uranjamo

Samo me razumi, razumi me samo

Svijet maštarija treba da ostaviš

Da nekog jednakog Njemu ne umisliš

Jer kad tako gledaš priviđenje vidiš

S’ Njegovim Bićem mi opstojavamo

Samo me razumi, razumi me samo

Moj prijatelju, prijatelju moj, shvati         

Na moj oblik pažnju nemoj obraćati

Pogledaj i moja ćeš čuda ugledati

U okeanu kom kraja ne znamo

Samo me razumi, razumi me samo

Tajna postojanja je u mojoj potpunosti

Moje odsustvo je u mojoj prisutnosti

Moja zastrtost je u mojoj bliskosti

Ti slušaj značenja koja ti mi damo       

Samo me razumi, razumi me samo

Ako si odsutan od postojanja                  

I poništiš sebe unutar osvedočenja

Neće ostati traga niti ograničenja

Ni kraj ni sredinu mi ne opažamo

Samo me razumi, razumi me samo

Svoje srce rado ljudima otključaj            

U hadri ćeš naći jedinstvo i sjaj

Sebe odorom savršenstva ulepšaj 

I sedni na ćilim na koji mi sijedamo

Samo me razumi, razumi me samo

Zvijezde su slijepi ljudi ugledali

To nije ono što su  “ukusom” zvali

Oni koji još potpuni nisu postali

Promače im značenje koje mi znamo

Samo me razumi, razumi me samo

Lijek sa medom treba da proguneš

Nada je njegov znak pa nemoj da truneš

Uslov ti je da ovu lekciju razumeš

Od nas je čuj, jer mi je dobro znamo

Samo me razumi, razumi me samo

U toj postaji govor dolazi do uništenja

A takođe i svrha ushićujućih stanja

Jer tu nema ni jedinstva niti odvajanja

Kako jeste kazujemo, ne preteravamo

Samo me razumi, razumi me samo

Ako želiš da ove riječi razumeš

I da se na tu postaju uzdigneš

S’ maštarijama treba da prekineš  

‘On je Allah, Allah’ ti govori samo

Samo me razumi, razumi me samo