Uvod napisao i stihove preveo Hamza Halitović
Ali Ebu Hasan El Šuštari, r.a., je jedan od najvećih arapskih pjesnika. Neprevaziđeni majstor muvašah i zedžel pjesničke forme, koje su posebno bile popularne u Andaluziji i Sjevernoj Africi. Rođen je 608/1212 godine, u Andaluziji, u malom gradiću Vadi Aš, koji se nalazio u centralnom dijelu Sierra Nevade, severo – istočno od Granade. Savremenik ja Ibn Arabija, Rumija, Ibn al Ferida, Busirija, Irakija i mnogih drugih velikih arifa. U početku je učio tesavvuf iz kružoka povezanih sa Šihabudinom Suhreverdijem, r.a., osnivačem suhreverdijskog tarikata, da bi kasnije postao učenik poznatog Andaluzijskog filozofa i mistika Ibn Sabina, r.a.
Ibn Sabin je u najmanju ruku bio kontroverzna ličnost, poznat po svom nekonvencionalnom ponašanju bio je prije svega mistik veoma učen u prirodnim naukama, a posebno u filozofiji, ostavio je značajan broj djela iza sebe a na zapadu je poznat po tome što je odgovrio na pitanja koja je postavio Frederik II, kralj Sicilije.
Ibn el Hattib prenosi da kada je Šuštari upoznao Ibn Sebina, ibn Sebin mu je rekao: “Ako tražiš džennet idi Ebu Medjenu, a ako tražiš Gospodara dženneta onda krenimo.”
Šuštari je živio život ispunjen putovanjima, Andaluzija, Tunis, Malaga, Damieta, Egipat, su samo neka od mjesta koje je posetio. Takođe je nekoliko puta obavio hadždž. Kada je ibn Sabin r.a. preselio Šuštari je preuzeo kružok njegovih učenika kojih je bilo preko četiri stotine.
Šuštari je iza sebe ostavio nekoliko proznih djela, od kojih je najpozatija Risala el ilmiyya (Poslanica o znanju) u kojoj autor kategoriše znanje, iznosi njegovu svrhu i namenu te pojašnjava razliku između pravog i lažnog znanja. No njegova slava se duguje prije svega njegovoj izvanrednoj poeziji koja je poslije njegove smrti sakupljena u Divan.
Šuštari je preselio u Egiptu 1265 godine. Kružok njegovih i Ibn Sabinovih učenika se utopio u šazilijski tarikat, a vremenom je Šuštarijeva poezija postala nezaobilazan element na šazilijskim skupovima. Za veliki dio njegovih pjesama su napisane muzičke kompozicije te se izvode kao ilahije, najčešće za vrijeme zikra. Zedžel koji je ovde preveden je jedan od najpoznatijih iz njegovog divana.
Zedžel
(Diwan 176 – 180)
Slušaj ove riječi koje izgovaramo
Samo me razumi, razumi me samo
Ako me neko sretne i počne pitati
‘Ko je tvoj Voljeni kome se ti vrati?’
Na to samo “On” odgovor ću dati
Oko Njegovog imena zabune nemamo
Samo me razumi, razumi me samo
Moj Voljeni svo postojanje prožima
On je vidljiv u crncima i bijelcima
I u hrišćanima i u jevrejima
U slovima i tačkama kada ih gledamo
Samo me razumi, razumi me samo
Vidimo ga u biljci i mineralu
Vidimo ga u belilu i crnilu
Vidimo ga u peru i u mastilu
Sve ovo mi s’ sigurnošću znamo
Samo me razumi, razumi me samo
Nema nikog poput mog Voljenog
Znam ovo bez sumnjanja ikakvog
Znaj da On nije zastrt za učenog
Pomešanog sa svim Njega posmatramo
Samo me razumi, razumi me samo
Znao sam ga u svim vremenima
Prisutan je u svim trenucima
I u vodama i u dolinama
Kada se uzdižemo i kada padamo
Samo me razumi, razumi me samo
U svojoj ljubavi osjetih radovanje
Sve ima smisla i više i manje
On se pojavljuje, tu nema sumnje
U bezgraničnosti u koju uranjamo
Samo me razumi, razumi me samo
Svijet maštarija treba da ostaviš
Da nekog jednakog Njemu ne umisliš
Jer kad tako gledaš priviđenje vidiš
S’ Njegovim Bićem mi opstojavamo
Samo me razumi, razumi me samo
Moj prijatelju, prijatelju moj, shvati
Na moj oblik pažnju nemoj obraćati
Pogledaj i moja ćeš čuda ugledati
U okeanu kom kraja ne znamo
Samo me razumi, razumi me samo
Tajna postojanja je u mojoj potpunosti
Moje odsustvo je u mojoj prisutnosti
Moja zastrtost je u mojoj bliskosti
Ti slušaj značenja koja ti mi damo
Samo me razumi, razumi me samo
Ako si odsutan od postojanja
I poništiš sebe unutar osvedočenja
Neće ostati traga niti ograničenja
Ni kraj ni sredinu mi ne opažamo
Samo me razumi, razumi me samo
Svoje srce rado ljudima otključaj
U hadri ćeš naći jedinstvo i sjaj
Sebe odorom savršenstva ulepšaj
I sedni na ćilim na koji mi sijedamo
Samo me razumi, razumi me samo
Zvijezde su slijepi ljudi ugledali
To nije ono što su “ukusom” zvali
Oni koji još potpuni nisu postali
Promače im značenje koje mi znamo
Samo me razumi, razumi me samo
Lijek sa medom treba da proguneš
Nada je njegov znak pa nemoj da truneš
Uslov ti je da ovu lekciju razumeš
Od nas je čuj, jer mi je dobro znamo
Samo me razumi, razumi me samo
U toj postaji govor dolazi do uništenja
A takođe i svrha ushićujućih stanja
Jer tu nema ni jedinstva niti odvajanja
Kako jeste kazujemo, ne preteravamo
Samo me razumi, razumi me samo
Ako želiš da ove riječi razumeš
I da se na tu postaju uzdigneš
S’ maštarijama treba da prekineš
‘On je Allah, Allah’ ti govori samo
Samo me razumi, razumi me samo