Komentar predaje o Miradžu – Nepokazivanje pretjerane radosti zbog onoga što je Allah udijelio (47.)

 

Nepokazivanje pretjerane radosti zbog onoga što je Allah udijelio

U jednom dijelu razgovora koji se vodio između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Gospodar reče: “…niti se previše raduju zbog onoga što im je dato.”

Kur'an

ما أصابَ من مصيبَةٍ في الأرضِ و لا في أنفُسِكُم إلا في كتابٍ مِن قَبلِ أن نَبرأها إنَّ ذلك على اللهِ يسير لِكَيلا تأسوا على ما فاتَكُم و لا تَفرَحوا بِما آتاكُم واللهُ لايُحِبُّ كلَّ مُختالِ فَخور

“I nikakva nedaća se ne dogodi na zemlji niti vas pogodi, a da to već nije u knjizi još prije nego se dogodi. To je uistinu Allahu lahko. Da se ne bi žalostili zbog onoga što vam je promaklo, niti pretjerano radovali zbog onoga što vam je dao. A Allah ne voli svakog hvalisavca oholog.”[7]

و إن يَمسَسك اللهُ بِضُرٍّ فلا كاشِفَ له إلا هو وَ إن يُرِدكَ بِخيرٍ فلا رادَّ لفَضلِه يُصيبُ بهِ من يشاءُ من عبادِهِ وَهو الغفور الرّحيم

“Ako te Allah kakvom nedaćom okuša, nema joj iscjelitelja osim Njega. A ako ti želi dobro niko Njegovo dobročinstvo ne može odagnati. On njime zahvaća koga hoće od robova svojih. On je Onaj koji mnogo prašta i Milostivi.”[8]

قُل من ذا الذي يَعصِمُكُم من اللهِ إن أرادَ بِكم سوءًا أرادَ بِكُم رَحمَةً و لا يَجِدون لَهُم من دون اللهِ وليّاً و لا نصيرًا

“Reci: Ko će vas od Allaha zaštiti ako vam On želi loše ili ako vam želi milost. I oni pored Allaha neće naći sebi zaštitnika niti pomagaća.”[9]

ما يَفتَحِ اللهُ للناس من رحمةٍ فلا مُمسِكَ لَها وَ ما يُمسِكُ فلا مُرسِلَ له من بعدِهِ وَهُوَ العزيزُ الحكيم

“Ono što Allah ljudima iz milosti otvori, niko zadržati ne može. A ono što zadrži niko razasuti ne može nakon Njegove odluke. On je Moćni i Mudri.”[10]

و لَئن سألتَهُم من خَلَقَ السمواتِ والارضَ لَيقولُنَّ اللهُ قُل أفَرأيتُم ما تَدعونَ من دونِ اللهِ إن أرادني اللهُ بضُرٍّ هَل هُنَّ كاشِفاتُ ضُرِّه أو أرادَني برحمَةٍ هَل هُنَّ مُمسِكاتُ رَحمَتِهِ قُل حَسبيَ اللهُ عَلَيه يَتَوَكَّل المُتَوَكِّلون

“A ako bi ih upitao ko je stvorio nebesa i zemlju reći će sigurno:Allah. Reci: Šta mislite dali bi ti koje obožavate pored Allaha – ako bi mi Allah želio kakvu štetu – dali bi oni mogli odagnati štetu koja je od Njega. Ili ako bi mi želio milost svoju ukazati, dali bi oni mogli Njegovu milost zadržati. Reci: Dovoljan mi je Allah, na Njega neka se oslone oni koji se oslanjaju.”[11]

قُل فَمن يَملكُ لَكُم منَ الله شيئًا إن أرادَ بِكُم ضرًّا أو أرادَ بِكُم نَفعًا بَل كان الله بما تعمَلون خَبيرًا

“Reci: Ko vam šta može ako Allah želi neku štetu da vam nanese ili kakvu korist da vam pribavi. Allah je dobro obaviješten o onome što radite.”[12]

Predaje

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Isposništvo (zuhd) je bogatstvo, a svjesnost o Bogu (takvaluk) štit”, sve do riječi: “Zuhd je pojam između dvije riječi:

لِكَيلا تأسوا على ما فاتَكُم و لا تَفرَحوا بِما آتاكُم

‘Da se ne bi žalostili zbog onoga što vam je promaklo, niti pretjerano radovali zbog onoga što vam je dao.“[13]

Pa ko ne tuguje za onim što je prošlo niti se raduje onome što dolazi, prihvatio se zuhda sa oba njegova kraja.”[14]

Pitao je Allahov Poslanik, s.a.v.a., Džebraila:  “Šta je tumačenje sabura?” Džibrail reče: “Da budeš suzdržan u poteškoćama kao što si suzdržan i u sretnim trenucima, u oskudici kao što si suzdržan u izobilju, u nedaćama kao što si suzdržan i u spokojstvu, te da se stvorenjima ne žali zbog nedaća koje su ga pogodile.”[15]

Imam Ali, mir s njime, je rekao: “Allah Uzvišeni objavio je Davudu: “O Davude! Ti želiš, a i Ja želim, a neće biti na kraju osim što Ja želim. Pa ako se pomiriš sa onim što želim na kraju ću ti dati ono što želiš, a ako se ne pomiriš sa onim što želim, umoriti ću te sa onim što želiš i opet na kraju neće biti osim što Ja želim.”’[16]

Imam Rida prenosi od svojih očeva, mir s njima: “Rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a.: ‘Rekao je Uzvišeni Allah: Ko nije zadovoljan Mojom odredbom i ne vjeruje u Moju odredbu pa neka potraži drugoga Boga pored Mene.’”[17]

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Vrhunac pokornosti Allahu je u zadovoljstvu sa onim što je dao, da bude što je drago robu i što mu je mrsko. A Allah ne postupi nikako sa robom, a da u tome nije dobro za njega.”[18]

Hasan ibn Musa'a prenosi od njegova oca od njegovih očeva da je rekao: “Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.a.:

الدُنيا دَولٌ; فَما كانَ لك مِنها ، أتاكَ على ضَعفِكَ; وَ ما كانَ علَيك ، لَم تَدفَعه بقُوَّتِكَ ، وَ من انقَطع رجاهُ مِمّا فاتَ استراحَ بَدَنَه; وَ مَن رضيَ بِما رَزَقَهُ اللهُ قَرّت عينُهُ.

‘Ovaj svijet je promjenjiv, pa što ti je od njega propisano doći će ti i pored tvoje slabosti, a što je protiv tebe nećeš ga svojom snagom odagnati. Pa ko nade prekine za onim što je prošlo, odmorio se, a ko bude zadovoljan opskrbom kojom ga je Allah opskrbio oko mu je zablistalo’”[19]

Pojašnjenje

Kažem: Ovaj pasus hadisa ukazuje na zbilju na koju upućuje prvi ajet koji smo naveli ovdje, to jeste ajet iz sure el Hadid. Tako da ne tugovati za onim što je prošlo i ne radovati se naročito blagodatima predstavlja veliki duhovni položaj i visok stepen duhovnosti o kojem se Imam Ali izrazio nazvavši ga: istinskim isposništvom / zuhdom. Sigurno da je Allah neke robove iskušao sa siromaštvom da bi postigli više duhovne stepene, jer, zbilja, ko ostvari ovaj stepen postigao je bez sumnje svih šest svojstava koja su slijedila u prethodnim poglavljima.

Zaključujemo iz svih navedenih ajeta i predaja i naših pojašnjenja da siromah kao općeniti pojam ne zaslužuje posebnu Božiju pažnju i milost, nego siromah koji ovo zavređuje jeste onaj koji je u sebi sakupio i odgojio navedena svojstva.