Komentar predaje o Miradžu – O govoru istine (29.)

U jednom dijelu razgovora između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Uzvišeni kaže: “…i riječ istine bez osvrtanja živio lahko ili tegobno.”

Neki ajeti i predaje o koje treba prostudirati u ovome kontekstu

Ajeti

وَلَنَبلُوَنَّكُم بشيءٍ مِن الخَوفِ و الجوُعِ وَ نَقصٍ مِن الأموالِ و الأنفُسِ و الثَّمراتِ وَ بَشِّرِ الصابِرين الذين إذا أصابَتهُم مُصيبَةٌ قالوا إنّا للهِ وَ إنّا إلّيهِ راجِعون. ألئِكَ علَيهِم صلوةٌ مِن رَبِّهِم وَ رَحمَةٌ و ألئِكَ هُمُ المُهتَدون.

“Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote, i ljetine. A ti obraduj izdržljive.”[1]

إنّ الذين قاوا رَبُّنا اللهُ ثمَّ استَقاموا تَتَنَزَّلُ علَيهِم الملائِكَةُ أن لا تَخافوا و لا تَحزَنوا وَ أبشِروا بالجَنَّةِ التي كُنتُم توُعدون.

“Onima koji govore: ‘Gospodar naš je Allah’, pa poslije ostanu pri tome – dolaze meleki: ‘Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan.’”[2]

إنَّ الذين قالوا رَبُّنا اللهِ ثُمَّ استَقاموا فلا خَوفٌ علَيهِم وَ لا هُم يَحزَنوُن.

“Oni koji govore: ‘Naš Gospodar je Allah!’ – i istraju na pravom putu, neka se ničega ne boje, i ni za čim nek ne tuguju!”[3]

وَ قُل عبادي يَقُولُ الّتي هِيَ أحسَن…

“Reci robovima Mojim da govore samo lijepe riječi…”[4]

و لتَكُن مِنكُم أمَّةٌ يَدعونَ إلى الخَيرِ وَ يأمرون بالمَعرُفِ وَ يَنهَونَ عنِ المُنكَرِ ألئِكَ هًم المُفلِحوُن.

“I neka među vama bude onih koji će na dobro pozivati i tražiti da se čini dobro, a od zla odvraćati, oni će šta žele postići.”[5]

إذهَبا إلى فِرعون إنَّه طغى فَقوُلا لَهُ قَةلا ليِّنًا لَعلَّهُ يَتَذَكَّرُ أو يَخشى قالا رَبّنا إنَّنا نَخافُ أن يَفرِطَ عَلينا أو أن يَطغى قال لا تَخافا إنّني مَعكُما أسمَعُ وَ ارى.

“Idite (vas dvojica) faraonu, on se doista osilio, pa mu se blagim riječima obratite, ne bi li razmislio ili se pobojao! Gospodaru naš! – rekoše oni – bojimo se da nas odmah na muke ne stavi ili da svaku mjeru zla ne prekorači. Ne bojte se! – reče On – Ja sam sa vama, sve čujem i vidim.”[6]

 يا بُنَيَّ أقِم الصلاةَ وأمُر بالمَعروفِ وانهَ عنِ المُنكَرِ وَ اصبِر على ما أصابَكَ إنّ ذلك مِن عزمِ الأمور.

“O sinko moj, molitvu obavljaj i traži da se čine dobra djela a od loših odvraćaj i strpljivo podnosi ono što te zadesi. Uistinu tako postupati znači odlučan biti.”[7]

Predaje

Hamad ibn Osman prenosi: “Došao je čovjek Sadiku Dža'feru ibn Muhamedu, mir s njime, i rekao mu: ‘O sine Božijeg Poslanika! Obavijesti me o plemenitim čudima!’ O na to reče:

 العَفوُ عَمَّن ظَلَمَكَ وَ صلَةُ مَن قَطعَكَ وَ أعطاعُ مَن حَرَّمَكَ وَ قولُ الحَقِّ وَلو على نَفسِكَ.

‘Da oprostiš onome ko ti je nepravdu učinio, i obnoviš vezu sa onim ko je sa tobom prekinuo i da dadneš onome ko je tebi uskratio i istinu govoriš pa makar bila i protiv tebe.’”[8]

Ebu Abdullaha, mir s njime, je rekao: “Tri će osobe biti Allahu najbliže na Danu sudnjem, nakon što se obračun skonča… i čovjek koji je govorio istinu kada je bilo i protiv njega kao i kad mu je išlo u prilog.”[9]

Ebu Dža'fer, mir s njime, je rekao: “Rekao je Sulejman ibn Davud, a.s.: ‘Darovano nam je sve što je i ljudima darovano i darovano nam je i ono što nikome od ljudi nije darovano. I podučeni smo onomešto ljudi znaju i onome što ljudi ne znaju, te ne nađosmo ništa vrjednije od bogobojaznosti u samoći i među ljudima, i stremljenja Njemu u bogatstvu i oskudici i riječi istine u zadovoljstvu i srdžbi i poniznom obraćanju Allahu uzvišenom u svakoj prilici.’”[10]

Ebu Zerr, r.a., kaže: “Oporučio mi je Božiji Poslanik, s.a.v.a., sedam stvari (sve dok nije rekao) i oporučiomi je da govorim istinu pa makar i gorka bila…”[11]

Jednom prilikom Imam Ali je držao govor. Prvo se zahvalio Allahu i slavio Ga, a zatim rekao: “A zatim, uistinu su oni prije vas propali kada su počeli da čine grijehe, a učenici i učenjaci ih nisu sprečavali od toga, i ondakada su u grijesima ogrezli, a učenici i učenjaci ih ne sprečavaše, snađoše ih raznovrsne kazne. Zato tražite da se dobra djela čine i od loših odvraćajte i znajte dobro da naređivanje dobra i odvraćanje od loših postupaka, neće ubrzati edžel, niti nafaku uskratiti…”[12]

Ebu Abdullaha prenoseći od svojih očeva, mir s njima, je rekao: “Rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a.: ‘Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, nije mi draža plaća isplaćena od lijepe riječi.’”[13]

Ebu Abdullah, mir s njime, prenosi: “Rekao je Vođa pravovjernih, mir s njime: “Govorite samo dobro, po njemu ćete biti i prepoznatljivi, radite po njemu, bit ćete od onih dobrih.”[14]

Vođa pravovjernih, mir s njime, je rekao: “Čudim se onome što kupuje sužnje, zašto ne kupuje i slobodne ljude svojim lijepim postupcima pa njima ovlada.”[15]

Ebu Dža'fer, mir s njime, je rekao: “Traženje da se čine dobra djela i odvraćanjeod loših su dvije ćudi od Božijih ćudi, ko ih potpomogne, Allah će ga uzvisiti, a ko ih pronevjeri, Allah će ga na cjedilu ostaviti.”[16]

Imam Sadik prenosi od svojih očeva od Imama Alija, mir s njima: “Rekaoje Božiji Poslanik, s.a.v.a.: ‘Ko bude tražio da se čine dobra djela a od loših odvraćao ili na dobro upućivao ili na njega skretao pažnju i on je suučesnik u tome djelu, a ko bude naređivao da se čine loša ili na njih upućivao ili na njih skretao pažnju i on je u njima suučesnik.”[17]

Imam Sadik prenosi od svojih očeva od Imama Alija, mir s njima: “Ne zapostavljajte naređivanje dobra i odvraćanje od zla, pa da Allah uzde vaših potreba preda onima najgorima među vama pa da Ga onda molite te, a On vam se na vaša dozivanja ne odazove.”[18]

Imam EbuMuhammed Askeri, mir s njime, prenosi: “Rekao je Ali ibn Husejn alejhi salatu ve selam: ‘Objavio je Allah Uzvišeni Musa'u, a.s.: ‘Umili Me Mojim stvorenjima i umili Moja stvorenja Meni.’ Hazreti Musa reče: ‘O Gospodaru! Kako da to učinim?’ Gospodar reče: ‘Podsjeti ih na Moje darove i blagodati, kako bi Me zavoljeli, a da povratiš neposlušnog na Mojim vratima, izgubljenog od veze sa Mnom, bolje ti je od ibadeta stotinu godina, posta danju i kijama noću.’ Hazreti Musa reče: ‘Ko je taj neposlušni rob Tvoj?’ Gospodar reče: ’Grješnik, buntovnik.’ Hazreti Musa reče: ‘A ko je izgubio vezu sa Tobom?’ Hazreti Musa reče: ‘Onaj koji nije spoznao Imama svog vremena, da ga tome podučiš, i onaj koji se od njega otuđio nakon što ga je upoznao, neznalica o vjeri svojoj, da ga podučiš propisima vjere i čime da Gospodara svoga obožava i kako do Njegovoga zadovoljstva da stigne.’ Reče Ali ibn Husejn, mir s njime: ‘Zato obradujte ulemu naših sljedbenika, najvećom nagradom i najpotpunijom isplatom.’”[19]

Suština tematike

Kažem: Cilj navođenja ovih ajeta i predaja u kontekstu komentara rečenice “…i riječ istine”, jeste razumijevanje onoga što se htjelo reći sa njom, te se na taj način podupire i razaznaje pravo značenje “riječi istine…” iz drugih izvora, ajeta i predaja, na koje može da se osloni cijenjeni čitatelj kod istraživanja ove tematike.

Što se tiče toga da sve navedeno jeste zapravo posljedica gladovanja? To je stoga što glad sama po sebi ostavlja na osobu različite psihološke tragove od kojih između ostalih jeste i hrabrost i neobaziranje kada je riječ istine, njena obznana i iznošenje na vidjelo u pitanju, tako da takva osoba za radi Allaha ne osvrće se na prigovor onoga koji prigovara, kao što i po pitanju imetka ostavlja vidljive i očite duhovne tragove (jer nema pretenzija prema ničijem imetku) tako što se ne umoljava nikome, kako bi se podvrgnuo na kraju, a sve u cilju da prehrani i zasiti stomak, nego je takva osoba posjeduje duhovno zadovoljstvo i ponos, te biva zadovoljna i sa samo onoliko koliko je nužno, te kada je u pitanju obznana istine ne uskraćuje žrtvu od sebe.