Komentar predaje o Miradžu – O osloncu na Allaha i zadovoljstvu sa Njime (3.)

Prvo poglavlje

Rekao je Fejd, r.a., djelu El-Vâfi[1]: “…Od Božijih savjeta, slavljen neka je On, je i ono što bilježi Ebu Muhamed Husejn Ibn Hasan ibn Muhamed Dejlemi, Allah mu se smilovao, u zadnjem dijelu svoga djela zvanog Iršadul kulub ila savabi kao mursel predaju od Dža'fera ibn Muhameda, mir s njime, koju neki drugi autori bilježe kao musned predaju od njega od oca od djeda od Emirul mu'minina, mir s njime, da je rekao: Da je Allahov Poslanik, s.a.v.a., pitao svoga Gospodara u noći Miradža: “O Gospodaru! Koja su djela najvrjednija?”

Uzvišeni Allah reče: “Nema djela kod Mene boljega od oslonca na Mene i zadovoljstva sa onim što Sam raspodijelio.”

O osloncu na Allaha

Njegove riječi, neka je Uzvišen: “Nema djela kod Mene boljega od oslonca na Mene…”

Ajeti i predaje o ovoj tematici o kojima bi trebalo razmisliti

Ajeti:

فإذا عزَمتَ فَتَوَكَّل على الله ِ إنَّ اللهَ يُحِبُّ المُتَوَكِّلينَ *إن يَنصُركُمُ الله ُ فلا غالِبَ لَكُم وَ إن يَخذُلكُم فَمَن ذا الذي يَنصرُكُم مِن بَعدِهِ و على الله ِ فليَتَوَكََّلِ المُتَوَكِّلين

“Pa kada odlučiš na Allaha se osloni, Allah voli one koji se na Njega oslanjaju. Ako vas Allah pomogne, nema toga ko će vas pobijediti, a ako vas On napustipa ko je taj koji će vas poslije Njega pomoći. I neka se na Allaha oslone vjernici.”[2]

إنّي تَوَكَلتُ على الله ِ ربّي وَ رَبِّكُم ، ما مِن دابّةٍ إلا هُوَ آخِذ ٌ بناصِيتِها إنَّ ربّي على صراط ٍ مُّستَقيم ٍ

“Ja se uistinu oslanjam na Allaha, moga i vašeg Gospodara! Nema nijednog živog bića koje nije u vlasti Njegovoj; Gospodar moj zaista postupa pravedno.”[3]

و للّهِ غَيبُ السموات ِ و الأرض ِ وَ إلَيهِ يُرجَعُ الأمرُ كُلُّهُ فاعبُدهُ وَ تَوَكَّل عَلَيه ِ وَ ما رَبُّك بِغافِل ٍ عمّا تَعمَلون

“Allah zna tajne nebesa i zemlje i Njemu se sve vraća, zato se samo Njemu klanjaj i samo se u Njega uzdaj! A Gospodar tvoj motri na ono što radite.”[4]

وَ قالَ يا بُنَيَّ لا تَدخُلوا مِن بابٍ واحد ٍ و ادخُلوا مِن أبواب ٍ متَفَرِّقة ٍ وَ ما أغني عنكُم منَ الله ِ من شيءٍ إنَّ الحُكمَ إلا للّه ِ عَليه ِ تَوَكَلتُ وَ علَيه ِ فَليَتَوَكَّل ِ المُتَوَكِّلون

“O sinovi moji: Ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, Ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju.”[5]

إنّهُ ليسَ لَه سلطان ٌ على الذينَ آمَنوا وَ على رَبِّهِم يتَوَكّلون

“On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju i koji se u Gospodara svoga pouzdaju.”[6]

اللهُ خالقُ كلِّ  شيءٍ  وَ هُوَ على كُلِّ ش يءٍ وَكيل ٌ لَهُ مقاليدُ السموات ِ و الأرض ِ….

“Allah je stvoritelj svega i On upravlja svim. U Njega su ključevi nebesa i zemlje…”[7]

… و ما عندَ الله ِ خَير ٌ و أبقى للذينَ آمَنوا وَ على رَبِّهِم يَتَوَكَّلون

“Ono što je kod Allaha bolje je i ljepše za one koji vjeruju i na svoga Gospodara se oslanjaju.”[8]

… و مَن يَتَوَكّل على الله ِ فَهوَ حَسبُه ُ إنّ الله َ بالِغُ أمرِهِ قَد جعلَ الله ُ لكُلِّ شيءٍ قدرًا

“A ko se na Allaha osloni pa On mu je dovoljan. Uistinu Allah će ispuniti ono što je odlučio. Allah je svakoj stvari mjeru odredio.”[9]

A u ovom kontekstu ima još ajeta koji upućuju na slično značenje.

Suština tematike:

Kažem: Redom navedeni ajeti upućuju na pojam i značenje tevekula[10] i razlog zašto oslonac treba da bude striktno vezan za Allaha Uzvišenog.

Mislim da čitalac ako bi se ponovo vratio na ajete i razmislio ovom logikom, uvidio bi ispravnost ovog pojašnjenja uz druge poučne zaključke.

Predaje:

Od Ali Ibn Suvejda od Ebul Hasana prvog, mir s njime, da je rekao: “Upitao sam ga o Božjim riječima:“A ko se na Allaha osloni pa On mu je dovoljan”, pa je rekao: “Oslonac na Allaha su stepeni. Od tih stepena je da se osloniš na Allaha u svim svojim stvarima, pa šta sa tobom učini time zadovoljan budeš. Da znaš da te On neće uskratiti dobra i koristi i da znaš da u tome samo Njemu sud pripada. Pa osloni se na Allaha prepuštajući mu to i imaj u Njega pouzdanja u tome i u drugim stvarima.”[11]

Od Ebu Abdullaha, mir s njime, da je rekao: “Uistinu, bogatstvo i ponos kruže, pa kada pronađu nastambu tevekula nastane se.”[12]

Od Hasana ibn Džehma da je rekao: Pitao sam Imama Ridu, mir s njime, i rekoh mu: “Posvećen bio tebi, šta je definicija tevekula?”, a on mi na to reče: “Da se pored Allaha nikoga ne bojiš…”[13]

Od Imama Ride, mir s njime, od njegovih očeva, mir s njima, da je rekao: Rekao je Husejn, mir s njime, da bilježi od Poslanika, s.a.v.a., da je rekao: “Rekao je Allah Uzvišeni: ‘Presjeći ću svaku nadu vjernikovu gdje se ponada pored Mene nekome od ljudi. I zasigurno ću ga odjenuti u odjeću poniženja među ljudima i odstranit ću ga od Svoje veze i udaljiti iz Svoje blizine. Ko je taj ko se Meni nada za ispunjenje svojih potreba pa da ga neovisnim od njih načinim?!”[14]

Od Poslanika, s.a.v.a., da je rekao: Došao je Džibril pa je rekao: “O Allahov Poslaniče, Allah me je tebi poslao sa poklonom kakav nikome prije tebe nije dao.” Reče Poslanik, s.a.v.a.: “Koji je to poklon?” Reče: “Strpljivost i još bolje od njega.” Reče: “Šta je to?” Reče: “Zadovoljstvo i još bolje od njega.” Reče: “Šta je to?” Reče: “Skromnosti i još bolje od njega.”Reče: “Šta je to?” Reče: “Iskrenost i još bolje od njega.”

Reče: “A koji je?” Reče: “Čvrsto ubjeđenje i još bolje od njega.” Reče: “A šta je to, o Džibrile?” Reče: “Taj stepen pripada osloncu na Allaha.” Rekoh: “A šta je oslonac na Allaha, uzvišen neka je On?” Reče: “Znanje da stvorenja ne mogu niti škoditi, niti korist kakvu pribaviti, niti dati, niti uskratiti, i praktikovati beznađe naspram onog u stvorenja. Kada rob takav postane onda ne radi ni za koga drugoga pored Allaha uzvišenog i ne nada se i ne boji se nikog osim Allaha i ni od koga ne žudi da dobije osim od Allaha. To bi bio tevekul…”[15]

U dovama mjeseca redžeba: “…I sve svoje potrebe tebi predajemo.”[16]

Suština tematike:

Kažem: Citirani hadisi pored što naznačuju značenje tevekula i njegove stupnjeve oni također podrobnije pojašnjavaju navedene ajete o tevekulu kao i smisao navedene rečenice iz hadisa koji je pred nama. Pa promisli!

O zadovoljstvu sa Allahom

Njegove riječi, neka je Uzvišen: “…i zadovoljstva sa onim što Sam raspodijelio.”

Ajeti i predaje o ovoj tematici o kojima bi trebalo razmisliti:

Ajeti:

وَ مِنهُم مَن يَلمِزُكَ في الصَّدقات فإن أعطوا مِنها رَضوا و إن لَم يُعطَوا مِنها إذا هُم يَسخَطون وَلو أنَّهُم رَضوا ما آتَاهُمُ الله ُ وَ رَسولُهُ وَ قالوا حَسبُنا الله ُ ، سيؤتينا الله ُ مِن فَضلِهِ و رَسولُهُ إنّا إلى الله ِ راغِبون

“Ima ih koji ti prigovaraju zbog raspodjele zekata. Ako im se iz njega da, zadovolje se, a ako im se ne da, odjednom se razljute. A trebalo bi da se zadovolje onim što im daju Allah i Poslanik Njegov i da kažu: ‘Dovoljan nam je Allah. Allah će nam dati iz obilja svoga, a i Poslanik Njegov, mi samo Allaha hoćemo.’”[17]

Predaje:

Od Ebu Abdullaha, mir s njime, da je rekao: Rekao je Iblis: “Kod pet osoba ja spletkama nemam udjela, a ostali ljudi su mi u šaci (pa je pobrojao do pete), koje zadovoljan onim što mu je Allah dodijelio i ne brine se za svoju opskrbu.”[18]

Od Ebu Abdullaha, mir s njime, da je rekao: “Ko je zadovoljan odredbom doći će mu suđeno i takav ima nagradu, a ko se srdi na presudu doći će mu suđeno i Allah će mu poništiti nagradu.”[19]

Rekao je Amirul-mu'minin: “Ko je zadovoljan od Allaha sa onim što mu je dodijelio, odmorio se.”[20]

Rekao je Ebu Abdullah, mir s njime: “Glava pokornosti Bogu je zadovoljstvo onim što je načinio u onome što rob voli kao i u onome što rob prezire (a Allah sa robom ne čini ništa) a da u tome nije dobro po njega.”[21]

Od Ebu Abdullaha, mir s njime: “Zadovoljstvo sudbinom koja je gorka, spada u najveće stepene čvrste vjere.”[22]

Od njega, mir s njime: Rekao je Imam Ali salavtullahi alejhi: “Nisu mi draže ni crvene deve[23] od zadovoljstva kada se suđeno spusti.”[24]

Od Ebu Abdullaha, mir s njime, da je rekao: Sreo je Hasan ibn Ali, Abdullaha ibn Dža'fera, mir s njime, te rekao: “O Abdullahu, kako vjernik biva vjernikom, a nije zadovoljan svojim udjelom i prezire svoj položaj, a Allah nad njim sudac. Ja sam garant onome u čijem srcu ne šumi osim zadovoljstvo, da Allaha zamoli i odazvano će mu se biti.”[25]

Ušao je neki od drugova Ebu Abdullaha, mir s njime,[26] kod njega u bolesti u kojoj je preselio, a sav se sasušio da od njega nije ništa ostalo do sama glava, pa je zaplakao. Reče: “Zbog čega plačeš?” Reče: “Kako da ne plačem, a vidim te u ovakvom stanju?” Reče: “Ne čini tako, vjernik je izložen svakom dobru, ako mu se dijelovi sasijeku na komade, po njega je dobro, a i ako zaima sve od istoka do zapada pa opet mu je dobro.”[27]

Od Ebu Abdullaha, mir s njime: “Ko je zadovoljan od Allaha sa malo opskrbe, zadovoljan je i Allah od njega sa malo djela.”[28]

Suština tematike:

Kažem: Ono što se da razumjeti iz općeg konteksta ajeta i navedenih predaja u vezi sa zadovoljstvom spomenutim u predaji (…i zadovoljstva sa onim što sam raspodijelio) jeste da sve na Ovom svijetu od pojavnih i unutarnjih vidova opskrbe, spada u pojam darovanog i sve je potvrda Božje djelidbe, te je stoga nužno biti zadovoljan.

Dodatak: Prvo treba na umu imati da govor u hadisu teče između Hakka, neka je uzvišen i Njegova Poslanika, s.a.v.a., stoga ne postoji zapreka da se obznane i pojasne istine.

Drugo: Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Koje djelo je najbolje?” Jasno je da je djelo zahir / pojavni pojam pa je o njemu i pitano, a odgovor je došao o djelima srca.

Treće: Dvije spomenute rečenice i navedene predaje i pogovor na njih nije naveden u cilju da čovjek napusti djela i ništa ne radi. Nego je navedeno u cilju da čovjek ma šta da radio u samom činu pokreta i pri svakoj akciji, ne smije da gleda na svoja djela pogledom neovisnog, niti da se osvrće na količinu, jer Allah je učinio da stvari teku po svojim uzrocima i odbija da bilo kome bilo šta dadne, a da ne privede uzroke koji mu vode. Imaj na umu i to da Allah nije u nekoj strani nasuprot stvorenja pa da osvrt na uzroke bude odvojen od osvrta na Allaha Uzvišenog.