Komentar predaje o Miradžu – Vrline sjedenja sa siromasima i pokuđenost sjedenja sa bogatašima (48.)

U jednom dijelu razgovora koji se vodio između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Gospodar reče: “O Ahmede! Moja ljubav je voljeti siromahe. Pa približi ih sebi i približi se njima i Ja ću tebe približiti Sebi. A udalji bogataše i udalji se od njih, jer uistinu su siromasi Moji miljenici.”

Kur'an

وَ ما أموالُكُم و لا أولادُكُم بالتي هي تقَرِّبُكُم عندنا زُلفى إلا مَن آمَن وَ عمِلَ صالِحًا فألئِكَ لَهُم جزاءُ الضّعِفِ بِما عمِلوا وَ هُم في الغُرُفاتِ آمِنون

“Nisu imetci vaši ni porod vaš to što će vam kod nas od neke koristi biti, osim ko bude vjerovao i dobra djela činio, takvi će mnogostruko biti nagrađeni zbog onoga što su radili i u sobama spokojni biti.”[1]

أيَحسَبونَ أنَّما نُمِدُّهُم به من مالٍ وَ بنين● نسارعُ لَهُم في الخَيرات بل لا يَشعُرون

“Zar oni misle da to što ih pomažemo imecima i djecom žurimo time da im kakvo dobro učinimo. Naprotiv, oni i ne osjećaju.”[2]

كلاّ إنَّ الإنسانَ ليَطغى ● أن رءاهُ استَغنى ● إنَّ إلى رَبِّكَ الرّثجعى

“Ne, uistinu se čovjek uzoholi čim osjeti da je neovisan. Zaista Gospodaru tvome svaki je povratak.”[3]

Predaje

U djelu Meanil ahbar Šejh Saduk prenosi senedom od Aqra el Qavfija da je Imam Sadik, mir s njime, rekao: “Bilježi se od Ebu Zerra, r.a., da je rekao: ‘Tri stvari ljudi ne vole, a ja ih volim. Volim smrt i volim siromaštvo i volim iskušenja – zatim reče: Nije to onako kako to vi vidite. Pod smrću podrazumijevam da mi je draža u pokornosti Bogu od života u griješenju. A siromaštvo u pokornosti draže mi je od bogatstva u griješenju, te iskušenja u pokornosti draža su mi od zdravlja u griješenju’”[4]

Musa ibn Dža'fera prenosi od svoga oca, mir s njime, da je rekao:“Allah Uzvišeni je objavio hazreti Musau: ‘O Musa! Ne raduj se mnoštvu imetka niti napuštaj sjećanje na Mene bez ikakvog izuzetka, jer uistinu mnoštvo imetka čini grijehe zaboravnim, a zaborav sjećanja na Mene čini srce ravnodušnim.’”[5]

Imam Rida prenosi od njegovih očeva, mir s njima, od Božijeg Poslanika, s.a.v.a.:“Došao mi je melek i rekao: ‘O Muhammede! Gospodar tvoj ti šalje selam i kaže: Ako želiš načini ću ti dolinu Meke pozlaćenom.’ Reče: ‘Pa je digao glavu nebesima i rekao: O Gospodaru! Dan da budem sit pa da ti se zahvaljujem, dan da gladujem pa od tebe tražim.’”[6]

Imam Sadik, mir s njime, prenosi od Božijeg Poslanika, s.a.v.a.: “Siromaštvo je bolje vjerniku od bogatstva osim ko izdržava siroče i pomaže u nevoljama.” Imam reče: “I rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a.: ‘Niko na Sudnjem danu ni bogataš ni siromah neće poželjeti a da na Ovome svijetu nisu dobili osim koliko ih u životu može održati.’”[7]

Imam Sadik od svojih očeva, mir s njima, prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Bogatstvo je u srcu, a i siromaštvo je u srcu.” Također, Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Bogatstvo je neka vrsta Božije kazne.”[8]

Imam Ali, mir s njim, je rekao: “Ko posjeti bogataša i ponizno sa njim ophodi samo zbog njegova bogatstva, izgubio je dvije trećine svoje vjere.”[9]

Imam Imam Sadik od svojih očeva, mir s njima, prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Sjedanje sa tri vrste ljudi umrtvljuje srce: sjedanje sa prostacima, razgovor sa ženama i sjedanje sa bogatašima.”[10]

Ebu Džafer Imam Bakir, mir s njime, je obraćajući se jednom čovjeku rekao: “O ti! Ne sjeli sa bogatašima, jer uistinu čovjek sa njima sjedne a svjestan je Božijih blagodati kod sebe i dok ustane veće je promijenio svijest i ne vidi nikakvih Božijih blagodati kod sebe.”[11]

Imam Ali, mir s njime, je rekao:[12]

الفَقرُ يُنسي

“Siromaštvo čini čovjeka zaboravnim.”

الفقرُ أحزان

“Siromaštvo, to su tuge mnogobrojne.”

القبرُ خيرٌ مِن الفَقرِ

“Kabur je bolji od siromaštva.”

العُسرُ يُفسِدُ الأخلاق

“Težak život kvari čudi.”

مَن أظهَرَ فَقرَهُ أذَلَّ قَدرَهُ

“Čije siromaštvo postane prepoznatljivo, ugled mu se narušio.”

الفَقرُ زينَةُ الإيمان

“Siromaštvo je ukras vjere.”

إخفاءُ الفاقةِ وَالأمراضِ مِن المُرُوَّةِ

“Skrivanje siromaštva i bolesti spada u dostojanstvenosti.”

الفَقرُ و الغنى بَعدَ العرضِ على اللهِ سبحانَه

“Pravo siromaštvo i bogatstvo tek su nakon obračuna pred Allahom Uzvišenim.”

جودُ الفَقيرُ يُجِلُّهُ وَ بُخلُ الغَنيِ يُذِلُّهُ

“Darežljivost siromaha uzdiže, a škrtost bogataša ponižava.”

دِرهَمُ الفَقيرِ أزكى عند اللهِ مِن دِينار الغَني.

“Dirhem siromaha kod Allaha veći je od dinara bogataša.”

داووا الجَورَ بالعَدلِ وَ داووا الفَقرَ بالصَّدَقَةِ وَ البَذلِ

“Liječite nepravdu pravdom, a siromaštvo sadakom i udjeljivanjem.”

رُبَّ فَقيرٍ أغنى مِن كُلِّ غَنِيٍّ

“Mnogi je siromah veći bogataš od svakog bogataša.”

     ضَرَرُ      الفَقرِ  أحمَدُ مِن أشَرِ الغِنى      

“Štete prouzrokovane siromaštvom pohvalnije su od zla uzrokovanog bogatstvom.”

 مَن أحَبَّ السلامَةَ فاليُؤثِرِ الفَقرَ ، وَ مَن أحَبَّ  راحةَ  ، فاليؤُثِر الزُهدَ في الدُنيا. 

“Ko voli zdravlje neka dadne prednost siromaštvu, a ko voli spokojstvo neka dadne prednost skromnosti na Ovom svijetu.“

 مَن ألَحَّ علَيه الفَقرُ فاليثكثِرِ من القَولِ لا حَولَ  و لا قُوَّةَ إلا باللهِ العليِّ العظيم. 

“Na koga navali siromaštvo neka dosta govori: la havle ve la kuvvete illa billah – Nema snage niti moći osim sa Allahom uzvišenim veličanstvenim.”

هَل تُنظَرُ إلا فَقيرًا ، يكابِدُ فَقرًا أو غَنِيًّا بَدَّل نِعمَ اللهِ كُفرًا.

“Šta se može očekivati osim siromah da se bori sa siromaštvom ili bogataš da uzvrati na blagodati Božije nevjerstvom.”

Pojašnjenje

Kažem: Ono što se razumije iz navedenih ajeta i predaja jeste da bogatstvo i bogataši nisu sami po sebi pokuđeni, nego se pod bogatašem sa kojim je pokuđeno ili zabranjeno sjediti podrazumijeva ona vrsta koja odvraća od Allaha Uzvišenog. Kao što je i pokuđeno bogatstvo ono koje čini njegova posjednika oholim i nasilnikom ili koncentrira misao na pojavni svijet i imetkom baca u zaborav čovjekov početak i povratak, te ga čini nemarnim spram ovih pitanja.

Nasuprot tome stoji siromaštvo i sjedenje i druženje sa siromasima, jer to dvoje koncentriraju misli na područje  Istine, a to svakako predstavlja duhovno savršenstvo koje se od čovjeka i traži. Stoga Uzvišeni i Veliki je i rekao: “Moja ljubav znači voljeti siromahe.”

Prethodni pasus koji smo pojašnjavali sadrži također predaje koje idu u prilog ovakvom poimanju. Stoga ćemo ovu tematiku zatvoriti interesantnim predajama koje idu u prilog spomenutom ovdje i u prethodnom naslovu.

Skup predaja u kontekstu ovoga naslova i prethodnog

Imam Ali ibn Ebi Talib, mir s njime, prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.a.: “Tri su obilježja strpljive osobe: prva je da ga lijenost ne obuzima, druga je da se ne zlovolji, treća je da se na Gospodara svoga ne žali, jer kada se ulijeni iznevjeri Božija prava, a kada se ozlovolji ne iskaže zahvalnost, a kada se na Gospodara svoga požali nepokorna mu postane.”[13]

Imam Ali, mir s njime, je rekao:[14]

   الرضا بالكفاف يؤدي إلى العَفافِ.   

“Zadovoljstvo sa onoliko koliko je nužno vodi čestitosti.”

   إن أهنأ الناسِ عيشًا      مَن كانَ بِما قَسَمَهُ ال لهُ له راضِبًا.

“Najljepši je život ljudi zadovoljnih Božijom raspodjelom.”

أغنى النّاسِ الراضي بِقَسَمِ اللهِ

“Najbogatiji čovjek je onaj što je zadovoljan Božijom raspodjelom.”

إنَّكُم إن صَبَرتُم على البلاءِ ، وَ شَكَرتُم في الرخاءِ و رَضيتُم بالقضاءِ ، كانَ لَكُم من الله سبحانه الرِضا

“Vi ako se strpite na nedaćama i zahvalni budete u izobilju i pomireni sa odredbom, pripada vam posebno Božije zadovoljstvo.”

Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Bespomoćan je onaj ko za svaku nevolju nije pripremio strpljivost i za svaku blagodat zahvalnost i za svaku poteškoću oduška. Strpi se na svakoj nevolji i gubitku u djeci i imetku, jer to Allah samo uzima svoj posudbu i dar da bi iskušao tvoju zahvalu i strpljenje.”[15]

Božiji Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Nemojte postupati kao sinovi Israilovi, nemojte srdžbu izazivati Božijim blagodatima i nemojte Allahu prigovarati. A ako neko od vas bude iskušan u svojoj opskrbi ili životnim potrebama nečim što ne voli, neka ni za čim uporno ne moli, jer može biti da je u tome neka šteta ili propast za njega, nego neka kaže: ‘Allahu moj tako ti ugleda tvoga Poslanika i njegove čiste porodice ako je ono što ne volim u ovom mome slučaju dobro za mene i bolje za moju vjeru, učini me strpljivim na tome i ojačaj me da ga podnesem i učini me poletnim da ustanem i pored svih njegovih tegoba. A ako je suprotno od ovoga za mene dobro, pa podari mi ga i zadovolji me Tvojom odredbom kakva god da ona bude! Tebi hvala pripada!’ Ako ovako kažeš Allah će ti odrediti i olakšati baš ono u čemu je dobro.”[16]

Imam Ali, mir s njime, je rekao:[17]

الإيمانُ صَبرٌ في البلاءِ وَ شُكرٌ في الرَّخاءِ

“Vjera je strpljivost u nevoljama a zahvalnost u izobilju.”

الصَّبرُ أن يَحتَمِلَ الرَّجُلُ ما يَنوُبُهُ ، وَ يَكظِمَ ما يُغضِبُهُ

“Strpljivost je da čovjek podnese nedaće i nadjača srdžbu.”

عَليكَ بالصَّبرِ في الضَّيقِ و البلاءِ

“Na tebi je da budeš strpljiv u oskudici i nevoljama.”

مَن لَم يَصبِر على كَدِّهِ ، صَبَرَ على الإفلاسِ

“Ko se ne strpi na poteškoćama, strpjet će se potpunom gubitku.”

مَن شكا ضُرَّهُ إلى مؤمِنٍ ، فكأنَّما شَكا إلى اللهِ سُبحانَهُ

“Ko se vjerniku požali na svoje nevolje kao da se i samom Allahu požalio.”[18]

مَن شَكا ضُرَّهُ إلى غَيرِ مؤمِنٍ ، فكأنّما شكا اللهَ سبحانَهُ

“Ko se nevjerniku požali na svoje nevolje kao da se na Allaha žali.”

الشُكرُ زينَةُ النَّعماءِ

“Zahvalnost je ukras blagostanja.”[19]

الشُكرُ زينَةُ الرَّخاءِ وَ حِصنُ النَّعماءِ

“Zahvalnost je ukras izobilja i zaštita blagostanju.”

كُن في السرّاءِ عبدًا شَكورًا ، وَ في الضرَّاءِ عبدًا صَبورًا

“Budi u blagostanju rob zahvalni a u nevoljama rob strpljivi.”

الغِنى وَ الفَقرُ يَكشِفانِ جواهِرَ الرِّجالِ وَ أوصافِهِما

“Bogatstvo i siromaštvo otkrivaju ljudske zbilje i njihove opise.”[20]

استَعِيذوا باللهِ مِن سُكر الغنى ، فإنَّ له سَكرةًَ بعيدَةَ الإفاقةِ

“Allahu se utječite od pijanstva bogatstva, jer ono u sebi nosi pijanstvo od kojeg se zadugo ne trijezni.”