Mjera mudrosti – hazreti Muhammed Allahov Poslanik

 

1. Kur'an: “Muhammed je Allahov poslanik.”[1]

2. Kur'an: “Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete biti jogunasti, jedva čeka vas uputi putem pravim, a prema vjernicima je blag i milostiv.”[2]

3. Kur'an: “O vjerovjesniče, Mi smo te poslali kao svjedoka i kao donosioca radosnih vijesti i kao poslanika koji opominje, da – po Njegovom naređenju – pozivaš k Allahu, i kao svjetiljku koja sija.”[3]

4. Poslanik, s.a.v.a., kada ga je jedan jevrej upitao za razlog zbog kojeg je nazvan Muhamed, Ahmed, Ebu Kasim, Bešir, Nezir i Da'in, tj. (onaj koji donosi radosne vijesti, koji opominje i koji poziva): “Muhammed je stoga što sam ja hvaljeni na zemlji, Ahmed zbog toga što sam hvaljen na nebesima, Ebu Kasim zbog toga što će Allah na Sudnjem danu odvojiti jedan dio Džehennema u koji će ući svi oni koji su me porekli od prvih i od posljednjih, i odvojit će jedan dio Dženneta u koji će ući svi oni koji su vjerovali u mene. Onaj koji poziva, zbog toga što pozivam ljude vjeri u moga Gospodara. Onaj koji opominje je zbog toga što opominjem Vatrom one koji mi nisu poslušni. Onaj koji donosi radosne vijesti, je zbog toga što svakome onom ko mi je pokoran dajem radosnu vijest Dženneta.”[4]

Pečat poslanstva

5. Kur'an: “Muhammed nije otac nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov Poslanik, i pečat vjerovjesništva – a Allah sve zna.”[5]

6. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam ‘Akib, tj. onaj nakon kojeg nema poslanika.”[6]

7. Imam Sadik: “Zaista je Allah, s.v.t., zapečatio poslanstvo vašim Poslanikom, nakon kojeg više nikada neće biti poslanika, i zapečatio je slanje knjiga vašom Knjigom, tako da nakon nje više neće biti Knjige.”[7]

8. Imam Sadik: “Došao je Muhammed, s.a.v.a., donijevši Kur'an sa svojim šerijatom i putem. Ono što je on dozvolio dozvoljeno je do Sudnjeg dana, ono što je on zabranio zabranjeno je do Sudnjeg dana.”[8]

Muhammed, s.a.v.a., o sebi

9. Poslanik, s.a.v.a.: “Mene je odgojio Allah, s.v.t., a ja sam odgoijo Alija.”[9]

10. Poslanik, s.a.v.a.: “O ljudi! Zaista sam ja milost podarena (od Boga).”[10]

11. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam primljena Ibrahimova dova, kada je podižući zidove Kabe učio: ‘Gospodaru naš, pošalji im poslanika od njih…’”[11]

12. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam poglavar ljudskog roda, i to nije nikakvo hvaljenje.”[12]

13. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam predvodnik poslanika, i to nije hvaljenje, ja sam pečat poslanstva, i to nije hvaljenje, i ja sam prvi zagovornik i prvi čije se zagovorništvo prihvata, i to nije nikakvo hvaljenje.”[13]

14. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam prvi koji će doći pred Allaha, s.t.v., na Sudnjem danu, zatim Njegova Knjiga, pa moj Ehli Bejt, pa moj ummet. Zatim ću ih upitati: ‘Šta ste uradili s Božijom Knjigom i mojim Ehli bejtom?’”[14]

15. Poslanik, s.a.v.a.: “Zaista najbogobojazniji i najučeniji od vas sam ja.”[15]

16. Poslanik, s.a.v.a.: “Allah, s.v.t., nije stvorio bolje stvorenje od mene, niti je koje stvorenje kod Allaha plemenitije od mene.”[16]

17. Poslanik, s.a.v.a.: “Dato mi je petoro što nije dato nijednom poslaniku prije mene: poslan sam i bjelima i crnima i crvenima, učinjena mi je zemlja čistom i mjestom za obavljanje sedžde, pomognut sam strahom, dozvoljen mi je plijen što nije dozvoljeno nikome – ili je rekao nijednom poslaniku – prije mene, i dat mi je univerzalan govor.”[17]

Ali ibn Ebu Talib o Muhammedu, s.a.v.a.

18. Imam Ali kada ga je jedan čovjek upitao o fizičkim osobinama Poslanikovim, a on bijaše zategao remen sablje u kufskoj džamiji: “Poslanikovo, s.a.v.a., lice je bilo bijelo i rumeno, oči crne i krupne, kosa mehka i ravna, brada bujna, obrazi mršavi i koščati, s tankim prugama kojima teku suze, vrat mu je bio poput srebrenog ibrika, ispod vrata do pupka imao je tanku maljavu traku poput sablje, osim toga nije imao dlaka po grudima i trbuhu. Noge i ruke su mu bile krupne i koščate. Kada bi koračao izgledalo bi kao da klizi nizbrdicom, ustajao je kao da poleće sa stijene, kada bi se okretao okretao bi se cio. Graške znoja na licu su mu bile poput bisera, a znoj mu je mirisao bolje od jakog mošusa. Nije bio ni nizak ni visok. Nije bio nejak i slab. Nisam vidjeo nikog kao njega, ni prije ni poslije njega.”[18]

19. Imam Ali: “I onda je Allah poslao Muhammeda, s.a.v.a., kao svjedoka, donositelja vijesti dobrih i opominatelja, najboljeg od stvorova kao djeteta i najčestitijeg kao čovjeka odraslog, najčistijeg od čistih u ponašanju, najdarežljivijeg od darežljivih u izdašnosti.”[19]

20. Imam Ali: “Nikada mu se nisu ispriječile dvije stvari a da ne bi odabrao težu.”[20]

21. Imam Ali: “Allah, s.v.t., nije stvorio boljeg čovjeka od Muhammeda, s.a.v.a.”[21]

22. Imam Ali: “Vjerovjesnik je bio poput liječnika putujućeg s lijekovima svojim, koji je pripremio pomade svoje i zagrijao pomagala svoja. Koristi ih gdje god se javi potreba za liječenjem srca slijepih, ušiju gluhih i jezika nijemih. Lijekovima svojim otklanja mrlje nemara i mjesta smetenosti. Oni nisu uzeli svjetlo od svjetslosti mudrosti njegove, niti su proizveli plamen s kremena znanja iskričavog. Zato su u tome poput stoke koja pase i kamenja tvrdog.”[22]

23. Imam Ali: “Zaista ja sam rob od robova Muhammedovih.”[23]

Globalni karakter Muhammedova poslanstva

24. Kur'an: “Mi smo te poslali svima ljudima da radosne vijesti donosiš i da opominješ, ali većina ljudi ne zna.”[24]

25. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam Poslanik, onome koga zateknem živog i onome ko se rodi nakon mene.”[25]

26. Poslanik, s.a.v.a.: “Svaki Poslanik, prije mene bio je slat svome narodu na svome jeziku, a ja sam Poslanik, svima, i crnima i bijelima na arapskom jeziku.”[26]

Poslanikova porodica

27. Imam Ali: “Porodica njegova je porodica najbolja, a rodoslovno stablo njegovo je rodoslovno stablo najplemenitije, grane stabla tog su skladne, a plodovi njegovi nadohvat za ubiranje. Mekka je rodno mjesto njegovo, a Tajba mjesto iseljenja, odakle se spomen njegov vinuo visoko, a glas rasprostro nadaleko i naširoko.”[27]

28. Imam Ali: “Svjedočim da je Muhammed rob Njegov, Poslanik, Njegov i prva robova Njegovih. Kada god je Allah ponovno izvodio stvorove u skupinama dvjema, njega je stavljao u bolju.”[28]

Poslanikove svojstvenosti

a) Izvanredno čudoreće

29. Kur'an: “I ti, zaista imaš najuzvišenije ćudi.”[29]

30. Imam Ali o osobinama Poslanikovim, s.a.v.a.: “Bio je najdarežljiviji, najsmjeliji, od svih je najviše istinu govorio, od svih najviše se držao obećanog, najblaži, od svih se najplemenitije ponašao. Ko ga je tek vidjeo osjećao bi strahopoštovanje prema njemu, ko se družio s njim pa ga upoznao zavolio bi ga, nisam vidjeo nikoga poput njega ni prije ni poslije njega.”[30]

31. Aiša, kada je upitana o poslanikovom moralu u kući: “Bio je najmoralniji čovjek, nije bio nepristojan niti bestidan, niti je bio bučan na sokacima, nije odgovarao na zlo zlom, već, opraštao je i prelazio preko učinjenog.”[31]

32. Aiša, kada je upitana o poslanikovom moralu u kući: “Nije bilo morala nepodnošljivijeg poslaniku od laži, kada god bi neki od ashaba izrekao laž, klonio ga se sve dok ne bi saznao da se pokajao.”[32]

33. Aiša, kada je upitana o poslanikovom moralu u kući: “Bio je najmekši čovjek, najplemenitiji, bio je poput vaših ljudi osim što je uvijek imao osmijeh na usnama.”[33]

34. Muhammed ibn Hanefija: “Skoro da nikada nije rekao: ‘Ne.’ Kada bi ga nešto pitali, i on bi to htio učiniti, rekao bi: ‘Da.’ A kada ne bi htio da učini šutio bi. I postalo bi jasno da ne želi da učini.”[34]

35. Abdullah Ibn Haris: “Nisam nikoga vidjeo da mu je osmjeh bio više na usnama nego li Poslaniku, s.a.v.a.”[35]

b) Pouzdan

36. Poslanik, s.a.v.a.: “Znajte! Ja sam zaista pouzdan na nebesima i ja sam pouzdan na zemlji.”[36]

37. Ibn Ishak: “Kurejšije su Poslanika zvali Emin (pouzdani) prije nego li mu je stigla objava.”[37]

38. Ibn Ishak: “Hatidža, kći Huvejlidova, bila je častan i bogat trgovac. Iznajmljivala je ljude da rade s njenim kapitalom dajući im određeni dio od zarade. Kurejšije su bile trgovci. Kada je Hadidža čula za iskrenost, povjerljivost i moralne kvalitete koji su ga krasili ona posla nekoga te mu predloži da ode do Sirije s njenim kapitalom da trguje.”[38]

c) Pravednost

39. Imam Sadik: “Poslanik, s.a.v.a., je dijelio svoj pogled među ashabima, gledao bi u svakoga podjednako.”[39]

d) Hrabrost

40. Imam Ali: “Kada bi borba dostizala vrhunac i dvije strane navalile jedna na drugu, mi bismo se zaklanjali iza Poslanika, i niko nije bio bliži neprijatelju od njega.”[40]

41. Bera’u Ibn ’Azib: “Kada god bi borba postala žestoka, mi bismo se zaklanjali za Poslanikom, a hrabar je bio onaj ko je bio rame uz rame s njim.”[41]

42. Enes: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., najljepši, najdarežljiviji, najhrabriji. Jedne noći medinlije su čule nekakav glas, od kojeg su se svi uplašili. Nekoliko ljudi se uputilo prema glasu. Sreo ih je Poslanik, koji se već vraćao – bio je već prije od svih otišao prema glasu. Jahao je na neosedlanom Ebu Talhinom konju a na ramenu mu sablja, povikao im je: ‘Ne bojte se, ne bojte se.’”[42]

e) Milostivost

43. Enes: “Kada nekoga od ljudi ne bi bilo tri dana Poslanik, s.a.v.a., bi se raspitivao o njemu. Ukoliko bi bio odsutan molio bi se za njega, ako bi bio kući otišao bi kod njega, ako bi bio bolestan obilazio bi ga.”[43]

f) Blagost

44. Enes: “Išao sam sa Poslanikom, s.a.v.a. Na njemu je bio nedžranski ogrtač debelih rubova. Jedan beduin mu snažno strže ogrtač s tijela. Pogledah, na njegovom vratu je ostao trag od siline povlačenja. Zatim reče beduin: ‘O Muhammede! Naredi da mi se da od imetka Allahovog koji je u tebe.’ Poslanik, mu se okrenu, nasmija se i naredi da mu se nešto da.”[44]

g) Stidljivost

45. Ebu Se’id Hudri: “Poslanik, je bio stidljiviji od djevice u ženskom odjelu šatora.”[45]

46. Ebu Se’id Hudri: “Bio je Poslanik, stidljiv, nije se od njega ništa tražilo a da to nije dao.”[46]

h) Skrušenost

47. Poslanik, s.a.v.a.: “Pet stvari je kojih se neću proći dok sam živ: jedenje hrane na zemlji s robovima, jahanje neosedlane mazge, muže koze svojom rukom, oblačenja vunene odjeće i nazivanja selama djeci; da bi to postao sunet nakon mene.”[47]

48. Ebu Mas’ud: “Došao je čovjek kod Poslanika, a tijelo mu se treslo, počeo je razgovarati s njim. Poslanik, s.a.v.a., mu reče: ‘Smiri se, ja nisam kralj.’ Ja sam sin majke koja je jela na suncu osušeno meso.”[48]

49. Hamza Ibn Abdullah Ibn ’Utbe: “Imao je Poslanik, s.a.v.a., odlika kojih nije bilo kod kraljeva: Ko god da ga je zvao, crnac ili bijelac, on mu se odazivao na poziv. Kada bi našao hurmu na putu, i pored toga što se plašio da nije od sadake, stavljao bi je u usta i jahao je mazgu koja nije imala ništa na leđima.”[49]

50. Imam Bakir: “Džebrail je dolazio tri puta kod Poslanika nudeći mu ključeve riznica zemaljskih, da se odluči dali će ih uzeti, a s tim da mu Allah neće ništa umanjiti od onoga što mu je spremio na Sudnjem danu. Ipak, izabrao je skrušenost zarad svoga Gospodara, s.v.t.”[50]

51. Imam Bakir: “Poslanik, s.a.v.a., je jeo poput roba, sjedio je poput roba, jeo je na zemlji i spavao je na zemlji.”[51]

i) Koji se pouzdava u Boga

52. Imam Sadik: “U borbi Zate Rika’a, Poslanik, s.a.v.a., je u jednoj udolini došao ispod drveta. U tom trenutku naišla je poplava koja se ispriječila između njega i ashaba koji su čekali da voda splahne. Jedan od mušrika je primjetio Poslanika te reče svojim suborcima: ‘Ubit ću Muhammeda!’ Prišao je Poslaniku, isukao sablju prema njemu i obratio mu se riječima: ‘O Muhammede, ko će te spasiti od mene?’ Poslanik, reče: ‘Onaj koji je Gospodar i tebe i mene.’ U tom trenutku Džebrail je oborio mušrika s konja. On pade na leđa. Poslanik, je ustao uzeo sablju, sjeo mu na grudi i rekao: ‘Ko će te spasiti od mene, o Gurise?’ On reče: ‘Tvoja širokogrudost i plemenitost o Muhammede.’ Poslanik, ga pusti, on ustade i reče: ‘Tako mi Allaha, bolji si i plemenitiji od mene.’”[52]

j) Strpljivost

53. Poslanik, s.a.v.a.: “Nije niko uznemiravan kao što sam ja uznemiravan na Božijem putu.”[53]

54. Poslanik, s.a.v.a.: “Niko poput mene nije uznemiravan na putu Božijem, niko poput mene na Božijem putu nije više zastrašivan. Trideset uzastopnih dana ja i Bilal nismo imali ništa što bi živo biće moglo pojesti, osim onoga što bi se moglo sakriti pod pazuh Bilalov.”[54]

55. Isma’il Ibn Ajjaš: “Poslanik, je bio najstrpljivi čovjek naspram zlodjela ljudi prema njemu.”[55]

56. Ibn Mes’ud: “Kao da gledam u Božijeg poslanika koji je bio Poslanik, poput poslanika kojeg njegov narod udara i okrvavi ga, a on briše krv sa lica i govori: ‘Bože, oprosti mome narodu, zaista oni ne znaju.’”[56]

k) Suzdržljiv

57. Poslanik, s.a.v.a., kada mu je neko rekao, “Da si uzeo ćilim – a on bijaše na rogožini koja bijaše ostavila traga na njegovom boku”: “Šta ja imam s dunjalukom? Primjer mene i dunjaluka je poput primjera konjanika koji putuje u toplom danu te se na trenutak skloni u hladovinu pod drvetom, a zatim kreće i napušta je.”[57]

58. Imam Bakir: “Zaista Poslanik, s.a.v.a., nije ostavio iza sebe ni dinara ni dirhema, ni roba, ni ropkinje, ni ovce ni deve. Već ispustio je dušu a njegov pancir je bio dat kao zalog jednom jevreju u Medini za dvadeset sa’a ječma za potrebe porodice.”[58]

59. Omer ibn Hattab: “Otišao sam kod Poslanika i on je sjedio na rogožini. Sjeo sam. Imao je na sebi samo ogrtač. A na boku mu je bio trag od rogožine. U čošetu sobe vidio sam malo ječma u količini jednog sa’a, malo mimozinog lišća (za štavljenje kože) i jednu okačenu neuštavljenu kožicu. Oči su mi zaplakale. On reče: ‘Zašto plačeš sine Hattabov?‘ Rekoh: ‘O Božiji poslaniče! kako da ne plačem, kada vidim da ti se rogožina urezala u bok, a i tvoja riznica je samo ovo što vidim, a vladari i carevi žive u velikom bogatstvu, a ti si Božiji Poslanik, i Njegov izabranik, a ovo je tvoj imetak?!’ Poslanik, reče: ‘O sine Hattabov, zar ti se ne sviđa da Ahiret bude naš, a dunjaluk njiihov!?’”[59]

60. Mekarimul-Ahlak: “Donio je Poslaniku Ibn Huli posudu s mlijekom i medom. Poslanik, ustuknu, pa reče: Dva napitka odjednom?! Dva suda u jednoj posudi?! Nije to popio već reče: Ne držim ih zabranjenim, međutim, ustručavam se da se ovdje nadmećem a na Ahiretu je obračun za dunjalučka pretjerivanja. Već volim skromnost, jer ko bude skroman zarad Allaha, Allah ća ga uzvisiti.”[60]

l) Nesebičnost prema ljudima i porodici

61. Imam Bakir je rekao Muhammed Ibn Muslimu: “Muhammede, misliš li da je on (Poslanik, s.a.v.a.) od kako ga je Allah odabrao za poslanika pa dok nije umro, tri danom za redom jeo pšenični hljeb? Imam je dao odgovor u sebi pa je rekao: Ne tako mi Allaha, nije jeo pšenični hljeb tri dana uzastopno od kako je postao Poslanik, pa do smrti. Ali, ja ne kažem da nije mogao naći, te stoga nije jeo. On bi ponekad samo jednom čovjeku davao po stotinu deva kao nagradu. Sukladno tome da je htio, mogao je.”[61]

lj) Nije se ljutio zarad sebe

62. El-Menakib: “Poslanik, s.a.v.a., se ljutio zarad Allaha, a nije se ljutio zarad sebe.”[62]

63. Aiša: “Poslanik, s.a.v.a., nikada nikoga nije udario rukom, ni ženu, ni slugu, osim kada se borio na putu Božijem. Nikada se nikome nije osvetio iz ličnih razloga, osim u slučaju kada se oskrnavi nešto od Božijih zabrana, tada bi se svetio u ime Allaha, s.v.t.”[63]

m) Iscrpljivanje sebe u ibadetima

64. Kur’an: “Ta-ha. Ne objavismo ti Kur’an da se mučiš.”[64]

65. Imam Ali: “Kada je Poslaniku, s.a.v.a., objavljeno ‘O ti, umotani! Probdij noć, osim malog dijela’, bdio bi cijelu noć, tako da su mu noge oticale, zato bi jednu dizao, a na drugoj stajao. Zato mu je došao Džibril, a.s., i rekao mu: ‘Taha, tj. spusti obje noge na zemlju, o Muhammede, Ne objavismo ti Kur’an da se mučiš’ i također je spustio ajet: ‘I učite iz Kur'ana ono što je lahko.’”[65]

66. Imam Bakir: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., kod Aiše kada mu je ona rekla: ‘O Poslaniče, zašto mučiš samoga sebe kada ti je Allah oprostio i ono što je bilo i ono što će biti?!’ On joj reče: ‘Aiša! Zar da ne budem rob zahvalni?!’”[66]