Izbjegavanje jadikovanja

Kur'an: “Čovjek je, uistinu, stvoren malodušan: kada ga nevolja snađe – ojađen je, a kada mu je dobro – nepristupačan je.”[1]

1. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Dva glasa Allah, dž.š., mrzi: jadikovanje pri nesreći i zvuk frule u stanju blagodati.”[2]

2. Imam Ali: “Čuvaj se jadikovanja jer ono prekida nadu, umanjuje djelo i donosi tugu. Znaj da je spas u dvjema stvarima: ili postoji izlaz iz problema, pa ga treba tražiti, ili ne postoji izlaz, u tom slučaju treba biti strpljiv.”[3]

3. Imam Ali: “Nadvladajte jadikovanje strpljivošću, jer jadikovanje briše nagradu, a uvećava nesreću”[4]

4. Imam Ali kada je čuo plač žena nad poginulim na Siffinu: “Da li su vas žene nadvladale ovim plačem koji čujem?! Zašto ih ne spriječite u jadikovanju?!”[5]

5. Imam Bakir: “Najgore jadikovanje je ono popraćeno kukanjem i lelekom, udaranjem u lica i prsa i čupanjem kose. Ko otpočne jadikovanje, napustio je strpljivost.”[6]

6. Imam Kazim: “Strpljivi ima jednu nesreću, a onaj ko jadikuje dvije.”[7]

[1]El-Me‘aridž, 19-21.

[2]Tuhafu-l-‘ukul, 40.

[3]El-Bihar, 82/144/29.

[4]Gureru-l-hikem, 2527.

[5]Nehdžu-l-belaga, izreka 322.

[6]Musekkinu-l-fuad, 99.

[7]Tuhafu-l-‘ukul, 414.