Stanovanje u Džennetu
U predaji se kaže da će one koji pruže utočište siročetu koje ne može sebi osigurati sklonište i dom i prime ga u svoju kuću, Bog Uzvišeni nastaniti u Džennetu.
Imam Bakir, mir neka je s njim, kaže:
أَرْبَعٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ بَنَى اللهُ لَهُ بَيْتاً فِي الْجَنَّةِ مَنْ آوَى الْيَتِيمَ وَ رَحِمَ الضَّعِيفَ وَ أَشْفَقَ عَلَى وَالِدَيْهِ وَ رَفَقَ بِمَمْلُوكِهِ
“Ko god bude radio četvero Bog će mu u Džennetu kuću sagraditi: ko bude siročetu utočište pružao, nemoćnom se smilovao, roditelje svoje brižno pazio i s onim ko je pod vlašću njegovom blago postupao.”[1]
Otklanjanje patnje
Još jedno od postignuća davanja utočišta siročetu je da će Bog Uzvišeni otkloniti kabursku patnju čovjeku. Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
مَرَّ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ ع بِقَبْرٍ يُعَذَّبُ صَاحِبُهُ ثُمَّ مَرَّ بِهِ مِنْ قَابِلٍ فَإِذَا هُوَ لَيْسَ يُعَذَّبُ فَقَالَ: يَا رَبِّ مَرَرْتُ بِهَذَا الْقَبْرِ عَامَ أَوَّلَ فَكَانَ صَاحِبُهُ يُعَذَّبُ ثُمَّ مَرَرْتُ بِهِ الْعَامَ فَإِذَا هُوَ لَيْسَ يُعَذَّبُ؟ فَأَوْحَى الله عَزَّ وَ جَلَّ إِلَيْهِ، يَا رُوحَ اللهِ إِنَّهُ أَدْرَكَ لَهُ وَلَدٌ صَالِحٌ فَأَصْلَحَ طَرِيقًا وَ آوَى يَتِيمًا فَغَفَرْتُ لَهُ بِمَا عَمِلَ اِبْنُهُ
“Isa, sin Merjemin, prolazio je pored groba u kojem je čovjek bio je izložen patnji. Zatim je i naredne godine prošao pored groba, a njegov stanovnik više nije bio izložen patnji, pa upita Boga Uzvišenog: ‘O Gospodaru, prolazio sam pored ovog groba prošle godine, a stanovnik njegov je bio izložen patnji. Zatim sam i ove godine prošao pored njega, a on više nije bio izložen patnji, zašto?’ Objavio mu je Bog Uzvišeni: ‘O, Ruhullah, stanovnik groba ima sina koji je odrastao u dobrog čovjeka, koji je put popravio i siroče udomio, te sam mu oprostio zbog onog što je njegov sin učinio.’” [2]
Nagrada za tješenje siročeta
Uznemirenost siročeta je toliko važna da Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., kaže:
… إذا بَكَي الْيَتيمُ وَقَعَتْ دُمُوعُهُ في كَفِّ الرَّحْمَن وَ يَقُولُ تَعالي مَنْ اَبْكي هَذا الْيَتِيمَ الَّذي وَارَيْتُ والِدَهُ في التُّرابِ مَنْ اَسْكَتَهُ فَلَهُ الْجَنَّةُ
“Kada god siroče zaplače, njegove suze padaju na ruke Milostivog i kaže Uzvišeni: ‘Ko je uplakao ovo siroče čijeg oca sam u zemlju sahranio? Ko god ga umiri Džennet mu je nagrada!’”[3]
U drugoj predaji stoji:
إِنَّ الْيَتِيمَ إِذَا بَكَى إهْتَزَّ لِبُكائِهِ عَرْشُ الرَّحمنِ فَيَقُولُ لِملائِكَتِهِ يا ملائِكي مَنْ أَبْكَى هَذَا الْيَتِيمَ الَّذِي عُيِّبَ أبُوهُ في التُّرابِ فَيَقُولُ الملائِكَتَهُ أنتَ اعْلَمُ فَيَقول اللهُ تعالَي يا مَلائِكتي فَاِنّي أُشْهِدُكُمْ أنَّ لِمَنْ أسْكَتَهُ وَ أرْضاهُ أنْ أرضِيَةُ يَوْم الْقيامَةِ
“Kada siroče zaplače, Prijestolje Milostivog podrhtava i On kaže melecima Svojim: ‘O, meleci Moji, ko je uplakao ovo siroče čiji je otac skriven pod zemljom?’ A reći će meleci: ‘Ti najbolje znaš.’ Reći će Bog Uzvišeni: ‘O meleci Moji, pozivam vas da budete svjedoci da ću onoga ko ga utješi i zadovoljnim učini Ja zadovoljnim učiniti na Danu Sudnjem!’”[4]
U drugoj predaji o istoj temi se kaže:
“Onaj ko pomiluje siroče i prekine njegov plač te ga utješi bit će stanovnik Dženneta.”
Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
إِنَّ الْيَتِيمَ إِذَا بَكَى اهْتَزَّ لَهُ الْعَرْشُ فَيَقُولُ الرَّبُّ تَبَارَكَ وَ تَعَالَى مَنْ هَذَا الَّذِي أَبْكَى عَبْدِيَ الَّذِي سَلَبْتُهُ أَبَوَيْهِ فِي صِغَرِهِ؟ فَوَعِزَّتِي وَ جَلَالِي لَا يُسْكِتُهُ أَحَدٌ إِلَّا أَوْجَبْتُ لَهُ الْجَنَّةَ
“Kada siroče zaplače, Prijestolje podrhtava i kaže Gospodar, Hvaljen i Uzvišen je On: ‘Ko je taj ko je uplakao roba Moga kojem sam u djetinjstvu roditelje uzeo? Tako Mi Časti i Uzvišenosti Moje, ko god ga utješi Džennet ću mu učiniti obaveznim!’”[5]
U svakom slučaju, čovjek musliman koji tvrdi da je odgojen lijepom ponašanju treba ove tvrdnje odjenuti odjećom djelovanja i da razmišlja o siročadi i porodicama bez staratelja. On treba provjeravati njihove životne prilike i ne smije zaboraviti oporuku Zapovjednika pravovjernih Alija, mir neka je s njim, koju je izrekao kada je bio blizu čas šehadeta:
اللهَ اللهَ فِي الْأَيْتَامِ فَلَا تُغِبُّوا أَفْوَاهَهُمْ وَ لَا يَضِيعُوا بِحَضْرَتِكُم….
“Bojte se Boga, bojte se Boga u pogledu siročadi! Ne hranite ih samo preko dana i ne dopustite da u prisustvu vašem nastradaju!”[6]
I upravo onako kao što je na početku rasprave istaknuto, treba vedro i s puno ljubavi prilaziti siročadi, da ne osjete da su izgubili oca ili majku, jer su i oni nekada živjeli u ozračju svoga oca i majke i bili predmetom njihove pažnje i nježnosti, a sada – kada su lišeni blagodati oca i majke – imaju potrebu za ljubavlju u svakom pogledu. Treba dobrohotno odgovoriti na ovu njihovu potrebu, da se ne bi među svojim vršnjacima osjetili otuđeno i jadno i da, ne daj Bože, ne postanu prikraćeni i zlobni, pa da u budućnosti postanu opasni i za sebe, i za druge.
Vidio sam mnoge stvari a zaželio nisam,
Srce moje također je srce, željezo nije.
Lice majke nikad vidio nisam,
Oku djeteta siročeta sjaja nije.
Djeca plaču, a meni
Prilike da zaplačem nije.
U krilu majke je lijepo, zbog čega
moja glava ni u čijem krilu nije.
Koga god sam iz čežnje majkom zovnuo
Rekla mi je da moja majka nije.
Jedno dijete upitalo je: “Gdje stanuješ?”
Odgovorio sam: “Tamo gdje nikakva stana nije!”
Svi kažu: “Kod nas ne sjedaj!”
Nigdje za mene mjesta da sjednem nije!
Iza leđa sudbine sam pali
Što su zadnji “z” i “ž” mana njihova nije.
Hisalu Saduk, sv. 1, str. 211, hadis 46.
[2] Amali-l-Saduk, bejrutsko izdanje, str. 414.
[3] Tefsir Fahr Razi, sv. 31, str. 220.
[4] Tefsir Medžme‘u-l-bejan, sv. 10, str. 606.
[5] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 72, str. 5. Ovaj hadis donesen je i u Mehadždžetu-l-bejda, sv. 3, Kitabu Adabu-s-suhbeti ve-l-meašireh.
[6] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, str. 421, oporuka 47.
