Osmo poglavlje
Neki postupci koji zavređuju Božije čuđenje robu
U jednom dijelu razgovora između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Uzvišeni kaže: “O Ahmede! Čudim se trojici robova: Robu koji je ušao u namaz, a zna kome diže ruke i pred kim stoji, a on spava. I čudim se robu pred kojim se nalazi šačica opskrbe jednog dana od zeleni ili drugog, a on se brine o onome sutra. I čudim se robu koji ne zna da li Sam zadovoljan ili srdit na njega, a on se smije.”
Pospanost i nemar za vrijeme molitve
U jednom dijelu razgovora između Allaha, dž.š., i Njegova Miljenika na Miradžu, Uzvišeni kaže: “O Ahmede! Čudim se trojci robova: Robu koji je ušao u namaz, a zna kome diže ruke i pred kim stoji a on spava.”
Kur'an:
يا أيها الذين أمنوا لا تَقربوا الصلاةََ و أنتم سكارى حتى تعلموا ما تقولون
“O vjernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok budte znali šta izgovarate.”[1]
إنَّ المنافقين يخادعون اللهَ وَ هو خادِعُهُم و إذا قاموا إلى الصلاة ِ قاموا كسالى يراءونَ الناسَ و لا يَذكرون اللهَ إلا قليلا
“Licemjeri vjeruju da će Allaha prevariti a On ih samo u obmani drži. Kada ustanu da molitvu obave lijeno se dižu, i samo zato da ih ljudi vide, a Allaha gotovo da i ne spomenu.”[2]
و ما مَنعَهُم أن تُقبَل مِنهُم نَفَقَتُهُم إلا أنَّهُم كفروا باللهِ وَ يرسولِهِ وَ لا يأتون الصلاةَ إلا وَهُم كسالى وَ لا يُنفقون إلا وَ هم كرهون
“A to što njihovi prilozi neće biti primljeni, nije ništa drugo nego što u Allah i Njegova Poslanika nisu vjerovali, a molitvi ne pristupaju osim kao ljenivci i ne udjeljuju drugima osim preko volje.”[3]
فويلٌ للمُصلّين ، الذين هُم عن صلاتِهِم ساهون
“I teško onima što molitvu obavljaju, a spram molitve svoje su nemarni.”[4]
و الذينيؤمِنون بالآخرةِ يؤمِنون بِهِ ، وَ هم على صلاتِهِم يحافظون
“A oni koji vjeruju u onaj svijet, vjeruju i u nju (knjigu), i o molitvama svojima brigu brinu.”
بسم الله الرحمن الرحيم ، قَد أفلَحَ المؤمِنون، الذين هُم في صلاتِهِم خشعون ، و الذي هُم على صلوتِهِم يُحافِظون
“U ime Allaha Milostvog Svemilosnog! Ono što žele – vjernici će postići, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju i…i koji o molitvama svojim brigu brinu.”[5]
إنَّ الإنسانَ خُلقَ هلوعًا ، إذا مسَّه الشرُّ جزوعًا ، وَ إذا مَسّه الخيرُ مَنوعًا ، إلا المُصلّين ، الذين هُمعلى صلاتِهِم دائِمون إلى أن قال: و الذين هُم على صلاتِهِم يحافِظون
“Čovjek je uistinu stvoren malodušan, kada ga nevolja snađe – brižan je, a kada mu je dobro nepristupačan je, osim onih koji molitvu obavljaju, onih koji redovno na molitvu paze.” Do Božijih riječi: “…i oni koji molitve svoje budu revnosno obavljali.”
Predaje
Imam Sadik, mir s njime, je rekao:“Kada ustaneš da molitvu obaviš, onda se molitvi sav i predaj, jer ti pripada onoliko koliko se čemu posvetiš. I ne igraj se u njoj rukama, niti glavom, niti sa bradom, niti u sebi šta planiraj, niti zijevaj, niti se proteži, niti ruke veži (za bokove) jer tako postupaju mežusije, niti lice prekrivaj, niti kleči, niti se prostiri kao što se deva prostire. I ne sjedi na petama (kao što pas sjedi), i ne prostiri (po tlu) laktove, i ne rastavljaj prste, sve to umanjuje od namaza. Kada ustaješ na namaz, nemoj da to lijeno činiš, niti ustaj pospan, niti mrzovoljan, jer ove stvari su od primjesa licemjerstva, a Allah je vjernicima zabranio da ustaju na namaz dok su u nesvjesnom stanju (sukara – opijeni), to jeste nesvjesni zbog sna. A o licemjerima je rekao:
و إذا قاموا إلى الصلاة ِ قاموا كسالى يراءونَ الناسَ و لا يَذكرون اللهَ إلا قليلا
‘Kada ustanu da molitvu obave lijeno se dižu, i samo zato da ih ljudi vide, a Allaha gotovo da i ne spomenu.’[6]”[7]
Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Kada staneš na namaz, znaj da stojiš pred Allahom. A ako ti Njega ne vidiš, onda dobro znaj da On tebe vidi, pa se svome namazu i predaj i ne hiti i ne pljuckaj i ne preplići prste i ne oslanjaj se na kukove…”[8]
Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Kada budeš na namazu na tebi je da budeš skrušen i da se posvetiš svome namazu, jer Uzvišeni Allah je rekao:
الذين هُم في صلاتِهِم خشعون
‘Oni su u svojim molitvama skrušeni.’[9]”[10]
Ibrahim el-Kerhija prenosi od Imama Sadika, mir s njime, da je u podužem govoru rekao: “Zaista volim kod čovjeka vjernika među vama kada ustane da obavi neki od obaveznih namaza da se svim srcem preda Uzvišenom Allahu, i pritom se nikako srce ne opterećuje Ovim svijetom, jer nema toga roba koji se u molitvi uzvišenom Allahu svim srcem preda, a da Allah njemu ne pođe u susret Licem, a ustroji srca vjernika ka ljubavi spram njega, nakon što ga i sam Allah zavoli.”[11]
Junus ibn Zabjan prenosi od Imama Sadika, mir s njime: “Znaj dobro da je namaz Božije okrilje na Zemlji. Zato onaj ko želi da zna koliko se okoristio svoji namazom, neka pogleda koliko ga je namaz spriječio od razvrata i loših djela. A ko bude želio da zna šta ga čeka kod Allaha, neka prvo vidi šta Allah kod njega ima…”[12]
Ebu Hamze Somali prenosi: “Vidio sam Ali ibn Husejna, mir s njime, dok je klanjao kako mu ogrtač sa ramena pade i nije ga popravljao sve dok namaz nije završio. Nisam ga pitao o tome, a on mi reče: ‘Teško tebi! Znaš li pred kim bijah? Uistinu rob ne zadobije od namaza osim koliko mu se preda.’ Rekoh: ‘Posvećen ti bio, onda smo propali?!’ On reče: ‘Allah to vjernicima nadopuni nafilama (op. dobrovoljnim namazima, sunetima itd).’”[13]
Pojašnjenje
Kažem: Dovoljno bi bilo ovdje u komentaru ovoga pasusa hadisa navesti samo prethodne ajete i predaje. Suština tematike jeste da se upozori da nije dopušten nemar i zaborav na Uzvišenog Allaha za vrijeme namaza, te da obuzetost srca nečim drugim mimo Allahom za vrijeme molitve, zavrjeđuje Božije čuđenje, neka je uzvišen On.
Naravno nije nepoznato da se Uzvišeni Allah ne iščuđava onako kako se to čovjek iščuđava. Iščuđavanje svojstveno čovjeku nužno prouzrokuje promjenu i emotivno uzbuđenje te podložnost na vanjske utjecaje, neka je uzvišen On od toga, On je čist od toga da se tako opiše. Razlog zbog kojeg je upotrijebio ovaj izraz: “Čudim se trojici…”,jeste skretanje pažnje na neuobičajenost i nesuvislost postupanja onoga ko za vrijeme molitve ne misli na Uzvišenog Allaha i predaje se razmišljanju o nečemu drugome.
